- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

KVALITETNA SADNICA DONOSI ROD

 

Intervju sa direktorom Depatmana za vo─çarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejsa┼żnu arhitekturu i predsednikom Dru┼ítva vo─çara Vojvodine prof. dr Zoranom Keserovi─çem

 

Novi Sad, 16. decembar 2010.

 

Izvoz vo─ça i prihod, koji su ove godine ostvarili proizvo─Ĺa─Źi u Srbiji od tog posla,  znatno su podstakli interesovanje za vo─çarstvo. U ovom poslu po─Źetak i uspeh zavisi od sadnog materijala. U razgovoru za „AgroServis”, o ovoj grani poljoprivrede prof. dr Zoran Keserovi─ç, direktor Departmana za vo─çarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejsa┼żnu arhitekturu i predsednik Dru┼ítva vo─çara Vojvodine, je rekao da se jo┼í nije dovoljno uradilo na podizanju kvalitetne proizvodnje sadnog materijala.

 

Dr. Keserovi─ç: Srbija je nekad bila veliki proizvo─Ĺa─Ź sadnog materijala, ali i izvoznik, pogotovo na rusko tr┼żi┼íte, gde je plasirala preko 40 miliona dolara vo─çnog i loznog sadnog materijala. Danas u Republici ima 300 proizvo─Ĺa─Źa sadnica vo─ça i vinove loze. Velik je problem ┼íto se nije poradilo na podizanju kvaliteta proizvodnje sadnog materijala. Pre pet godina donet je zakon o sadnom materijalu. Njegove prednosti su: ura─Ĺena je kategorizacija na predosnovni, osnovni i sertifikovani sadni materijal. Dalje, libaralnija je procedura oko uvo─Ĺenja novih sorti u proizvodnju. Problem je ┼íto se nije radilo na kvalitetu. Pogotovo kod vo─çnih vrsta gde se tra┼że knip sadnice. One se proizvode dve godine, imaju prevremene gran─Źice, sve sa ciljem da bi se ulo┼żena sredstva ┼íto pre vratila. U Srbiji se i dalje proizvode jednogodi┼ínje sadnice ili retko ko, sem eventualno Ju┼żnog Banata, ima ovakvu proizvodnju sa prevremenim gran─Źicama. Mislim da Srbija ima veliku ┼íansu, ali treba da formira bazne mati─Źnjake. Nakon toga, potrebno je otkupiti licencna prava va┼żnijih sorti kod vode─çih vrsta vo─ça. Moramo puno u─Źiniti i na standardizaciji proizvodnje sadnog materijala. Tehnologija nam je poznata. Ona nije te┼íka. Treba samo krenuti sa edukacijom proizvo─Ĺa─Źa sadnog materijala. Oni moraju da shvate ┼íta je to knip sadnica, koja je njena prednost u odnosu na jednogodi┼ínje sadnice, u zasadima koji se podi┼żu kalemljenjem iz ruke ili sadnjom podloga, pa okuliranjem – ka┼że dr Keserovi─ç.

 

Koji su najve─çi problemi rasadni─Źara danas u Srbiji?

 

Dr. Keserovi─ç: Mislim da su najve─çi problemi u kvalitetu i sortnoj ispravnosti. Rasadni─Źari moraju da povedu ra─Źuna o ─Źisto─çi sadnog materijala, po─Źev od podloge, pa do sorte. To ─Źesto nije slu─Źaj i onda kod proizvo─Ĺa─Źa dolazi do razo─Źarenja, i oni gube poverenje u na┼íe rasadni─Źare. Evo, na primer da ka┼żem, da je u poslednje vreme pri podizanju velikih zasada jabuke i tre┼ínje gro sadnog materijala uvezen iz Italije, Holandije i Belgije. Evo, i Hrvatska je puno u─Źinila u proizvodnji knip sadnica. Njihova Werkos grupa proizvodi 800.000 sadnica sa prevremenim gran─Źicama. 

 

Koje su glavne razlike izme─Ĺu sadnica proizvedenih u doma─çim rasadnicima i onih uvoznih?

 

Dr Keserovi─ç: I u doma─çim rasadnicima ima kvalitetnog sadnog materijala kod nekih vo─çnih vrsta. Kod, recimo, kajsija imamo izuzetno dobre sadnice testirane na viruse, pogotovo sorte koje su kalemljene na interpodloge, zatim sadnice leske, oraha, tre┼ínje, ali je trenutno najve─çi problem kod jabuke. Velika je razlika izme─Ĺu knip i drugih sadnica. Ja sam ra─Źunao da se u tre─çoj godini po jednoj sadnici zaradi 3 € ako se koristi knip sadnica sa pet prevremenih gran─Źica, kod jednogodi┼ínjih sadnica 0,95, a ako se radi kalemljenje iz ruke u tre─çoj godini je zarada oko 0,45 €. Vidite da je razlika ogromna. Zato se mnogi odlu─Źuju za ove knip sadnice koje mogu u drugoj godini da daju preko 23 tone po hektaru. Imamo slu─Źajeve u „Zdravo Organik“ u Selen─Źi gde su u drugoj godini imali 31 tonu po hektaru sorte Zlatni deli┼íes klon Rainders – tvrdi dr Zoran Keserovi─ç.   

 

                                                                                                                                          (AgroServis)