- TRŽIŠTE - /17.10.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.30 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 16.17 din/kg , soja 36.64 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.20 din/kg , pšenica 13.36 din/kg , soja 33.76 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 17.73 din/kg , pšenica 19.36 din/kg , soja - ;

Lični stav

 

NOVI ILI STARI MINISTAR

Novi Sad/Beograd, 23. jun 2017.

Čedomir Keco

Više pažnje u javnosti pobuđuju vesti o tome – kada će biti izabrana nova Vlada, od pitanja – ko će je sačinjavati izuzev premijerke Ane Brnabić.  Ono što je par dana pre imenovanja izvesno, Zakonom o Vladi biće uvedeno Ministarstvo za ekologiju i taj sektor se seli iz Ministarstva poljoprivrede, a da li će povući za sobom šume i vode, znaćemo već sutra.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

U pomenutom zakonu valjalo bi naći i korisno mesto za poljoprivredne zadruge, jer to se vezuje za sektor poljoprivrede. Od Ministarstva bez portfelja ne može se očekivati obnavljanje „zadružne ruševine”. Ali to nije jedina nejasnoća.

Katastar od vrha do lokala nije siguran oslonac za upravljanje i iskorišćavanje zemljišta, a pogotovo ne državnog. Katastru nije mesto u sektoru građevinarstva i saobraćaja, već poljoprivrede. Nije građevinsko zemljište većinsko, već poljoprivredno, uz šume i pašnjake. Ako računamo na pomoć EU za sređivanje katastra i ukrupnjavanje poseda, onda je katastru mesto u Ministarstvu poljoprivrede. Ovo preselenje ne oslobađa od odgovornosti one koji su raznim zloupotrebama ojadili poljoprivredu i državnu kasu. A išlo se toliko daleko da su moćnici jednim potezom menjali namenu zemlje i prodavali je. Čak je i državna zemlja izuzimana iz licitacije i prodavana.

Ipak, kada je reč o poljoprivredi, u ovaj ministarski sektor, po ugledu na uspešno organizovane države, potrebno je konačno uneti pojam – hrana i agroindustrija i to uz definisanje  zaduženja za obavezne rezerve i kvalitet hrane, objedinjenosti inspekcijskih službi i zaštite snabdevača hranom prerađivača i trgovaca.

Bez ovoga država nema alat niti model da funkcioniše u obimnom i zdravstveno rizičnom sektoru kao što je poljoprivreda. Nezapočetih i nedovršenih poslova u kabinetu ministra Branislava Nedimovića ima dosta, ali i vrlo rovitih mesta, na kome, pre svih, štrče uprave za veterinu i zemljište. Ministar Nedimović kadrovski oko sebe je okupio veći broj novih ljudi, od kojih se pojedini nisu snašli. Za neke najveći domet je pisanje pravilnika, tako da se od njih ne može očekivati nacrt zakonskih akata ili model organizacije inspekcijskih službi... Ipak, i takav sastav iznjedrio je  više noviteta u spisku podsticaja. Tako je Srbija u regionu među vodećima po broju podsticajnih mera za stočarstvo – izdvaja se za grla, ali i daje zakup državnih oranica po uslovnom grlu...

Od 2000. godine do danas nijedan ministar poljoprivrede nije odradio ceo mandatni period, a dinamika kojom su se menjale vlade nije uknjižio prosečan staž u toj fotelji veći od dve godine. Takav politički odnos svih nosilaca vlasti u minulim godinama pokazuje da se poljoprivreda ne uvažava kao bitna privredna grana, sa stotinama hiljada gazdinstava i kao izvozno produktivna i bitna za prehrambenu sigurnost nacije. Ne pamti se da je iz ekspozea premijera o poljoprivredi realizovana barem trećina obećanja.

Političke stranke u postavljanju ministra poljoprivrede uglavnom gledaju usko – „važno je da ima poljoprivrednog, pravnog ili ekonomskog znanja, a ostalo će brzo naučiti”. Stanimo kod ovog „naučiće”. Neće brzo, jer nema od koga, već će učiti na svojim greškama. Nije mu lako, jer svaki dinar iz budžeta, zapravo, „prosi” od finansija ili premijera.

Ministar poljoprivrede, ako hoće biti kadar svoje partije, prinuđen je da klima glavom da je budžet države u suficitu, a zna da u svakom trenutku Ministarstvo poljoprivrede gazdinstvima, po različitim osnovama, duguje 3-5 milijardi dinara. U ovom času hrpa naloga u Trezoru čeka na isplatu duga iz 2016. godine i s početka ove. Kada se sluša priča o suficitu, a zna se za ovaj dug, onda se to može tumačiti da kreatori finanijske stabilnosti ovaj sektor vide samo  kao koristan za balans i hvalu. Može li ministar poljoprivrede da promeni ovakvo ponašanje? Može i mora. U suprotnom za gazdinstva i nije bitno ko će biti ministar.

Nedimović je u periodu „ispitivanja snaga” koje žele da ispolje uticaj u poljoprivredi doneo niz racionalnih odluka i saopštio više pojedinosti koje i nisu lepe za slušanje – od kašnjenja primene IPARD programa, do stanja u stočarstvu, izvozu...

Za celovito poboljšanje u poljoprivredi ima mnogo terena za „duboko”, ali i unakrsno oranje. Najveća očekivanja su u definisanju zemljišne politike, za koju se ne može u celini iskoristiti ni jedan primer iz okruženja. Mi smo zemlja koja ima 240.000 oranica u vlasništvu, za koje ne zna gde su i ko ih obrađuje. Uz ova i druga otvorena pitanja, koja nisu nepoznata ministru Nedimoviću, nije racionalno birati drugog političara za vođu ovog ministarstva.

Kao uspešan gradonačelnik u Sremskoj Mitrovici, Nedimović ume da uspostavi kontakt sa partnerima različitog profila i ne uvlači državu u poslovne odnose, već na toj relaciji vidi značajnu ulogu komorskog sistema i proizvodnih grupa. Da li je uočio ko i kako ga od njegovih saradnika u tom poslu može pratiti, videćemo uskoro, jer su svi imali dovoljno vremena za međusobno i sektorsko upoznavanje.

Za poljoprivrednike svaka imenovana Vlada i njen ministar više nisu novi niti imaju sto dana za uigravanje. Na njih se gleda kao na tim izabran po volji poslaničke većine sa podužim stažom.