- TRŽIŠTE - /12.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.86 din/kg , pšenica 20.26 din/kg , soja 35.49 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.25 din/kg , pšenica 16.18 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.24 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Loše prognoze za nekada glavni proizvod za izvoz domaćih plantaža

 

OTKUP JABUKE ZA PET DINARA PO KILOGRAMU

Beograd, 13. septembar 2019.

Izvor: Blic

  • Sezona berbe jabuke je na pragu, a voćari još uvek ne znaju konačnu otkupnu cenu, ali se ne nadaju višem cnovniku od prošlogodišnjeg - od 5 do 15 dinara po kilogramu.

Ne treba ni da se nadaju, poručuju stračnjaci, naročito mali proizvođači. I ne samo ove godine nego i na­rednih godina. Sve dok srpska jabuka, istisnuta sa ruskog i nedustupna evropskom, ne pronađe nova tržišta, kaže dr Tomo Milošević, dekan Agro­nomskog fakulteta u Čačku, proizvodnja ovog voća ostaće daleko ispod rentabilnosti.

Prošle godine, napominje on, Srbija je proizvela 420.000 tona jabuke. Ove, koja nije bila najrodnija, proizvodnja je manja, ali nije za potcenjivanje. Rusija kao primarno tržište naše jabuke sve je ma­nje, jer je ova zemlja podigla ogromne zasade, a pritom se uvozno sve više naslanja na zemlje istoka Evrope.

- Imaćemo opet problem sa Rusijom, jer su njihovi strandardi, što se tiče kvaliteta ploda, stroži nego u Evropi, na čije tržište ionako ne možemo da izađemo. Da bi spasla proizvod­nju jabuke, Srbija mora da traži nova tržišta. Priča se o Kini, Indiji, ali mi­slim da su nam tamo male šanse s obzirom na to da i ove države mnogo ulažu u zasade jabuka - smatra dr Tomo Milošević.

Kao još jedan problem navodi odluku države da se izvozom mogu baviti samo hladnjačari koji imaju skladišne kapa­citete od najmanje 500 vagona. Zbog ovoga, objašnjava sagovomik "Blica", malim proizvođači­ma su vezane ruke i postaju zavisni od velikih, što će im otežavati plasman.

Za industrijsku jabuku iz prošlogodišnjeg roda otkupljivači su nudili poražavajućih 3-5 dinara, a konzumne sorte plaćali su 10 -15 dinara. Čak ni po toj ceni, zbog male tražnje, voćari nisu mogli da prodaju ajdared, jonagold, red čif, gala, greni smit, pa su konuzmne sor­te davali kao industrijske, u bagatelu.

- Ništa, ni ova godina neće biti drugačija, jer jabuka više nije voćna vrsta za male pro­izvođače. Ne očekujem da će otkupljivači nuditi više od pet dinara za padalicu, a za kon­zumne vrste cena se ne može proceniti sa sigurnošću, ali će biti ispod granice isplativosti za proizvođače. Njima savetujem da, ako imaju kapacitete, čuvaju rod i čekaju bolje pri­like tokom sezone potrošnje, a ona još uvek nije aktuelna - ocenjuje dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.

Kvalitet jabuke, s obzirom na to da je bila sušna godina, smatra on je zadovoljavajući na plantažama koje je mimoišao grad. To nije bio slučaj u voćnjacima požeškog i ariljskog kraja.

- Grad je poslednjih dana pričinio veliku štetu većini voćara u našem regionu koji nisu imali zaštitne mreže. Samleo je Lopaš, Virovo, Kvavaricu, Milićevo Selo, deo iznad Arilja, ceo ovaj kraj koji je poznat po proizvodnji jabuke. Zbog grada koji je odneo kvalitet, maltene sav rod konzumnih jabuka će biti prodat za preradu. A za koliko novca - ne znamo, jer još niko nije izašao sa otku­pnom cenom. Prošle godine su plaćali smešnih tri dinara. Može li išta na svetu da se kupi za te pare? Strahujem da će i ove, kao i prošle godine narod bacati rod. Toliko ga je bilo bačeno da više nije imalo gde da se prospe - kaže Dragan Krstonić iz Milićevog Sela kod Požege.

Na posledice grada žale se i voćari iz Čačka i Topole.

U Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Uzice smatraju da će mali proi­zvođači i ove godine trpeti nedostatak velike prerađi­vačke industrije u ovom delu zemlje.

ZARADA NA STARINSKIM SORTAMA

Kako kaže Dragan Krstonić, voćar iz Milićevog Sela kod Požege, zaradi se mogu nadati voćari koji imaju starinske sorte.

  • Ali njih je veoma malo. Budimka, kolačara i kožara su veoma tražene i solidno plaćene, ali je gro poljoprivrednika odustalo od njih. Neće narod da se penje na merdevine da bi brao, što traže ove vrste, nego je posadio niže sorte koje mogu da se beru sa zemlje – pojašnjava on.