- TRŽIŠTE - /09.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.70 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.00 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.28 din/kg , pšenica 18.56 din/kg , soja 33.06 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 14.24 din/kg , soja 30.26 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.14 din/kg , pšenica 17.99 din/kg , soja - ;

MAĐARI PRAVE FABRIKU U ARILJU

 

Arilje, 8. jul 2019.

Izvor: Večernje novosti

  • Zvanična Budimpešta zainteresovana za preradu maline u Moravičkom okrugu sa srpskim partnerima. Aranžman dogovoren između Vučića i Orbana. Komšije do sada ovde uložile 250 miliona evra

Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra! Među velikim investicijama, svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije "Stanić" iz ovog mesta i "Horizon fud" iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne sa radom već sledeće godine.

Kako nam je ispričao Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno. Već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

- Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije - ističe Pastor. - Tako i nastaje ta fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju "Prosperitati", sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade.

- Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade - ističe Prostran. - Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade.

HOĆE ŠLjIVE I BOROVNICE

U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces predviđen je da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.