- TRŽIŠTE - /11.06.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.70 din/kg , pšenica 17.70 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.51 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja 35.18 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.28 din/kg , pšenica 19.10 din/kg , soja 32.79 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.71 din/kg , pšenica 21.39 din/kg , soja - ;

MALI POVRTARI MOGU BITI VELIKI AKO SE UDRUŽE

 

Novi Sad, 19. februar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Sve češće se može čuti da agrarni ekonomisti savetuju da u poljoprivrednoj proizvodnji treba napraviti zaokret i umesto setve tradicionalnih ratarskih kultura okrenuti se i drugim, između ostalog i uzgajanju povrća poput, paradajza, paprike, luka, salate... Ovakva razmišljanja sve više dopiru i do svesti poljoprivrednika, pa je na nedavnom stručnom savetovanju “Savermena proizvodnja povrća”  čiji je organizator bilo “Vojvođansko društvo povrtara” mogla čuti i razmišljanja da hoće da se oprobaju i u gajenju povrće.

Od onih koji  su već u tim vodama malo je njih u zadrugama ili udruženjima, pa su na savetovanje došli, kako rekoše, i da se međusobno upoznaju i dobiju informicije na koji način mogu rod da ođednom prodaju. Malo povrtara seme stavi u zemlju, a da u džepu ima ugovor o prodaji.  

Ali, povrtare ne muči samo kako rod čim dospe za trpezu naveliko  odmah i prodati.

Brojni su problemi u povrtarstvu ukazao je predsednik “Vojvođanskog društva povrtara” prof dr Žarko Ilin.

Pre svega, imamo veliko učešće skupe energije u tehnološkom procesu što ima direktnog uticaja na cenu proizvoda, kaže prof. Ilin.

Prema njegovim rečima, danas je litar evro dizela 155 do 160 dinara, a nema te intezivne biljne proizvodnje koje mogu da podnesu troškove ovakvih energenata.

Problem je i relativno skup repro i potrošni materijal, jer cene stalno rastu i što je u uzgajanju povrća potreban i veliki broj radnika po jedinici površine biljne proizvodnje. Minimum četiri radnika po hektaru, deset hektara je 40 radnika, a stotinu hektara četiri stotine radnika…. Pa kako uštediti i na radnoj snazi kada je i nema, i kada se suočavamo da na njivama rade stariji, između 50 i 60 godina, kada, već, povrtari ne mogu da utiču na cenu goriva i ostalog u proizvodnji, pita naš sagovornik. 

Prof. dr Ilin kaže da je izlaz u platformi, treba polumehanizovati tehnološki proces, a kod industrijske proizvodnje koristi kombajn.

Ali po njegovim rečima, izlaz postoji i za druge probleme u povrtarstvu, troškovi se mogu smanjiti kod potrošnje energije, kod obrade i sprovođenja mere nege i zaštite od prouzrokovača štetočina uvođenjem pre svega precizne poljoprivrede, a obradu uskladiti s plodoredom pa dublje orati od 25 do maksimum 35 santimetara samo za one koje dolaze prve u plodoredu i imaju dublji razvijen korenov sistem.   

Možemo uštedeti u navodnjavanju u velikoj suši  ali samo prema zahtvima biljaka i na osnovu vlažnosti zemljišta, cena milimetra vode zbog skupe energije se kreće od jedan do jedan i po evra kod primene novih agregata, a kod  starih agregata cena energije se kreće od dva do četiri evra, istakao je prof. dr Ilin.

Kako je naveo, u poslednjih nekoliko godina došlo je i do problema da dok veliki ne prodaju rod mali čekaju, pa je izlaz u izvozu, a za to su  potrebne zadruge, povezivati male proizvođače i podsticati prerađivčke kapacitete, nove graditi a stare obnavljati.

Treba da formiramo zadruga po ugledu na Španiju i Italiju, gde se udružuju povrtari koji seju od manje od hektara do tri hektara. Ali isto tako ukrupnjavati i velike po uzoru na Nemačku, Holandiju Francusku i angažovanjem mladih ekonomista prodavati povrće u celom svetu, istakao je prof. dr Ilin.

VIŠE SE POSEJE NEGO POJEDE

Povrća proizvodimo po stanovniku više od potreba, a trošimo na nivou EU oko 125 kilograma godišnje.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, potrošnja bi trebala da bude 146 kilograma, odnosno između 140 i 150 kilograma godišnje, što znači da i  EU ali i mi zaostajemo u kvalitetnoj i pravilnoj ishrani.

U povrtarsvu nam ostane 50 odsto tržišnih viškova, deo se  preradi - oko 52.000 tona, a od toga nešto završi na domaćem tržištu a većina ode u izvoz, kaže prof. dr Ilin.

Od prerađenog povrća, ističe prof. dr Ilin, prema procenama može se zaraditi od 10.000 do 12.000 evra po hektaru, pa čak i 25.000 i do 30.000 evra po hektaru što je neuporedivo više u odnosu na druge grane biljne proizvodnje.