- TRŽIŠTE - /07.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.30 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 46.50 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.35 din/kg , pšenica 18.73 din/kg , soja 36.52 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 18.03 din/kg , soja 34.25 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.67 din/kg , pšenica 19.91 din/kg , soja - ;

MALIM RATARIMA EU FONDOVI TEŽE DOSTUPNI

 

Beograd, 30. april 2018.

Izvor: Politika

  • Za seoska gazdinstva jedna od šansi je da postanu što manje zavisni od onih koji dominiraju na tržištu hrane, kaže Džon Galager, vođa projekta Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji

Većina poljoprivrednih poseda u Srbiji pripada grupi malih porodičnih gazdinstava i zbog njihove veličine i ekonomskih preduslova teže mogu da konkurišu za fondove Evropske unije. Istovremeno, propisi ali i poslovno okruženje ne podržavaju dovoljno njihovu stabilnost, moglo se čuti na nedavnoj konferenciji u Beogradu gde su svoja iskustva o privlačenju evropskih fondova izneli predstavnici Poljske.

Kroz projekat Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji traže se modeli da se ti problemi prevaziđu. Švajcarska agencija za razvoj i saradnju podržala je projekat sa 3,7 miliona švajcarskih franaka, a trajaće do januara naredne godine.

Kako za „Politiku” kaže Džon Galager, vođa ovog projekta u Srbiji, jedna od šansi za mala seoska gazdinstva je smanjenje broja učesnika u lancu proizvodnje i ponude hrane.

Šta to tačno znači?

– Na ovaj način smanjuje se zavisnost malih poljoprivrednika od velikih i onih koji dominiraju na tržištu hrane. Potrošači, sa druge strane, kroz direktniji kontakt sa proizvođačima, stiču veću sigurnost u kvalitet hrane koju konzumiraju. Svi proizvođački sektori imaju podjednake šanse u ovom procesu – ističe Galager.

Kako navodi, evropska regulativa za ruralni razvoj naglašava da skraćivanje lanaca u tržištu hrane ne doprinosi samo ekonomskom osnaživanju malih gazdinstava. Zahteva se i međusobna saradnja proizvođača, prerađivača i potrošača, profilisanje geografskih celina,  regionalna prepoznatljivost i veća društvena i ekonomska atraktivnost ruralnih područja.

– Ceo proces ima dvosmeran karakter. Preporuka je da se u početnim koracima ne zaboravi na potrošače. Neophodno je razviti njihovo poverenje u kvalitet i bezbednost proizvoda. Stiče se utisak da bi ovo mogao biti jedan od važnijih izazova za Srbiju – ističe naš sagovornik.

U Srbiji čak 80 odsto malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koristi manje od pet hektara zemlje. Galager uočava da se njima, bez obzira na ovako veliki udeo, još ne posvećuje zaslužena pažnja. Njihova raznolikost, u smislu potencijala za proizvodnju, kao i načini kojima se služe da bi opstali ostaju nejasni. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da motivacija malih ne nedostaje ukoliko uvide da imaju podršku.

Socioekonomski profil malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je veoma šarolik. Dok se staračka gazdinstva postepeno gase, mlađi pokazuju potencijal da se uključe u tržište i ponudu inovativnih proizvoda i usluga. Postoje i oni koji se prilagođavaju tržišnim kretanjima. Ipak, on ističe da „ne postoji univerzalni i optimalan model za organizovanje ovog procesa koji može biti preslikan ili uniforman za Srbiju”.

– Modeli koji su se dokazali kao uspešni u drugim zemljama, uzeli su u obzir objektivni pogled na specifični lokalni kontekst kada je reč o  poslovnom okruženju, profilu i kapacitetu svih učesnika, a naročito proizvođača i potrošača. Preporuka za srpske donosioce odluka je da se drže istih smernica i da razviju sopstvene modele za svoje građane – zaključuje Džon Galager.