- TRŽIŠTE - /13.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.39 din/kg , pšenica 17.53 din/kg , soja 30.58 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.22 din/kg , pšenica 17.11 din/kg , soja 27.22 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.70 din/kg , pšenica 23.28 din/kg , soja - ;

MALINE SEDAM PUTA SKUPLJE U RADNJI NEGO U OTKUPU

 

Beograd, 26. jun 2017.

Izvor: Politika

I dok u Srbiji traje rat između malinara i hladnjačara, zbog niske otkupne cene maline, u beogradskim supermarketima kilogram tog voća prošle sedmice je koštao čak sedam puta više nego što trenutno dobijaju proizvođači.   

Pakovanje malina, od 125 grama, trgovci su (i to na popustu) potrošačima nudili za 100 dinara dok je trenutna proizvođačka cena 120 dinara – ali po kilogramu.

 Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, ističe da je pravo pitanje koliko je učesnika u lancu prodaje maline na kojoj kod nas najmanje zarađuju proizvođači.

– Nemam komentar na tu cenu. Proizvođači treba da budu karika u lancu, a ne da svi gledaju kako od nas da kupe jeftino i prodaju što skuplje. Za mesec dana hoće da ostvare nenormalno veliku zaradu i to na štetu malinara koji rade cele godine – ističe Radović.  

Kaže da je ove godine zbog pada ponude sve voće u Srbiji skuplje ali da je tolika nadogradnja cena neobjašnjiva.

– Ne znam koliko je onih koji su u lancu i koji bi da zarade. Oko 75 odsto proizvođača u Srbiji malinu predaju direktno hladnjačarima. Očigledno da postoji mnogo posrednika dok voće stigne do trgovaca – ističe naš sagovornik. Proizvođači su nezadovoljni zbog odlaganja pregovora o otkupnoj ceni maline za 1. jul. Upravni odbor Asocijacije malinara zakazan je za danas kada će verovatno biti doneta odluka o radikalizaciji protesta. Prema njegovim rečima, pritisak bi mogao da ode daleko čak i do obustave branja maline u Srbiji i blokade otkupnih mesta i hladnjača. Ova Asocijacija okuplja 54 lokalna domaća udruženja i na stotine malih i velikih proizvođača koji glavni problem vide u samovolji hladnjačara koji dogovaraju cenu voća mimo tržišne logike.

Proizvođači i izvoznici maline nisu se dogovorili na sastanku, koji je u sredu održan u Beogradu. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će ih još biti do 1. jula i da će do tada biti analizirano evropsko i svetsko tržište. On je naveo da očekuje da će u narednim danima cena maline rasti i da će biti prostora za dogovor. Nedimović je istakao da će država zaštititi proizvođače i usvojiti Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je spreman za razmatranje u novom mandatu vlade. Srbija izvozi više od 95 odsto proizvedene maline, a u poslednjih pet meseci na druga tržišta plasirali smo 50.000 tona ovog voća.  

– To je dobar rezultat. Mora još da se radi sa obe strane, mi smo pokušali da približimo stavove, ali ne možemo problem, koji postoji 20 godina, da rešimo za pet minuta – rekao je Nedimović.

Hladnjačari: Nije bilo kartelskog udruživanja

Sastanku na kome se pregovaralo o otkupnoj ceni prisustvovalo je i osam velikih hladnjačara i izvoznika. 

Vlasnik hladnjače „Master fruts”, Rade Cvetić demantuje da je bilo kartelskog udruživanja hladnjačara.

– To nema nikakve logike jer cenu određuje tržište. Ne možete se dogovoriti jer ima 560 hladnjačara u Srbiji, a ovde ne može da se dogovori troje ljudi a ne svi oni – rekao je Cvetić za Tanjug i dodao da su u sadašnjoj situaciji u problemu i proizvođači i hladnjačari. 

– Proizvođači zbog trenutno niske akontne cene, a hladnjačari jer ne znaju šta će se dešavati na svetskom tržištu. Sada se još izvozi roba od prošle godine. Hladnjačari su se opekli i izgubili mnogo novca, jer su malinu prošle godine platili 230 do 240 dinara. Sada je izvoze sa gubitkom od jednog evra – rekao je Cvetić. Objasnio je da je cena od 120 dinara ono što se proizvođačima isplaćuje odmah kako bi namirili troškove, a da svaka isplata preko te sume zavisi od cene maline na svetskom tržištu.