- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

MANGULICA HOĆE DVORIŠTE, MAST KAO LEK

 

Rekovac, 28. april 2017.

Izvor: RTV

  • Mangulica je stara domaća vrsta svinje koja je pre dva veka bila okosnica razvoja stočarske proizvodnje na ovim prostorima. Iako je po ocenama stručnjaka držanje mangulica u stagnaciji, u Srbiji ima stočara koji se odlučuju da na svojim imanjima drže ovu autohtonu vrstu svinje.

Zoran Tomić iz sela Ratković kod Rekovca već šest godina na svom imanju drži mangulice. Sa 15 krmača i 40 prasadi Zoran svoju stočarsku proizvodnju bazira na prodaji mangulica dok manji broj ostavlja za tov.

Svoj voćnjak u kojem ima pretežno šljive pretvorio je u prirodno stanište ovoj autohtonoj vrsti svinje.

"Nekad su stari ovde držali moravke i meni je kao đačiću bio posao da ih hranim, da ih pustim da se napasu napolje i da tek onda idem u školu. Priroda je mangulicama najpotrebnija. Ja imam voćnjak i površinu od 4 hektara. Cena šljive je bila slaba i ja sam rekao da ću moje svinje da hranim mojim šljivama kako bi mi se isplatilo. Zdrava hrana je najbitnija, ja više ništa ne prskam, one jedu i korenje i kukuruz i šljive, od njih imaju lepu cenu i kvalitetno meso. Nije sve sjajno ali ide nekako", kaže Tomić.

Mangulica je dosta izdržljiva vrsta svinje koja zahteva otvoren sistem držanja. Najčešće se hrani kukuruzom a poznata je po tome što u sebi ima dosta masti pa slanina na leđima može da dostigne debljinu i do 20 centimetara.

"Sigurno ta rasa svinja treba da bude zastupljena međutim moje je mišljenje je da to ne može da bude u širim razmerama jer ekonomski nije isplativa, mali je prirast te svinje i ona za dve godine može da dosegne oko 70 do 100 kilograma. Naši proizvođači to treba da znaju i ne treba se zaletati. Onaj ko hoće da gaji mangulice mora da zna da ona traži spoljne uslove, da bude napolju, u šumama, voćnjacima, ne traži specijalne uslove za ishranu ali ne podnosi da je zatvorena", navodi Goran Joksić, savetnik za stočarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Kragujevac.

Nekada je razvoj srpske države zavisio od svinjarstva odnosno od mangulica, pa je još knez Miloš Obrenović svoje bogatstvo stekao prodajom ove vrste svinja. Danas se najviše traži mast od mangulice, ali u lekovite svrhe.

"Knez Miloš je zarađivao na svinjama, na rakiji i na suvim šljivama, a zašto i mi ne bi a danas se sve to u svetu traži i ceo svet bi to prihvatio. Mast lepo prodajem, ide 300 do 350 dinara, po sajmovima neki ljudi prodaju i do 500 dinara. Traže ljudi mast i to sam primetio, dosta šećeraši. Mast svu prodam brzo, ne mogu da podmirim koliko traže jer nemam toliki broj mangulica i malo bolje idu prasad i manje ih ostavljam za tov, a moglo bi zašto da ne i da je sreće treba da nas ima više", ističe Tomić.

Država daje subvencije u visini od 10 000 dinara po jednoj odrasloj mangulici. Na ovaj način naša država teži zaštiti ove autohtone vrste kako ne bi potpuno nestala iz stočarske proizvodnje.