- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

MRKVI ODGOVARA PESAK

 

POVRTNJAK

Preporuke francuskog stručnjaka

Z.Graovac, Dobro jutro

Na glinovitoj ilovači koren neće biti dovoljno gladak, na kamenitom tlu je savijen, uvrnut i račvast, a na teškom se mogu javiti bolesti

Klijavost semena mrkve najviše zavisi od izbora, pripreme, vlažnosti i temperature zemljišta i način setve. Ako se ovi uslovi ne poštuju, nicanje će biti neravnomerno. Mnoge biljke ostaće nerazvijene i imaće kratak koren, a rod će biti umanjen, samim tim i profit.
- Za setvu treba odabrati peskovito ili ilovasto-peskovito zemljište. Na glinovitoj ilovači koren neće biti dovoljno gladak, na kamenitom tlu je savijen, uvrnut i račvast, a na teškom se mogu javiti bolesti. Previše azota u zemljištu loše utiče na odnos lišća i korena, izaziva pojavu alternarije, a koren postaje pegav i truli–objašnjava Filip Depre, stručnjak francuske semenske kuće "Vilmorin".

Ne sejati pregusto
Kada je u pitanju predusev, poželjno je izbegavati vrste koje ostavljaju mnogo žetvenih ostataka ili oštećuju zemljišnu strukturu. Mrkva se na istom mestu gaji tek posle četiri godine, jer se u suprotnom povećava rizik od bolesti.
Setvena površina se prvo obradi na 25-30 centimetara dubine, a zatim izravna i usitni, da bi se omogućilo dobro polaganje semena i povećala efikasnost herbicida. Priprema mora biti ujednačena i duboka, jer se time sprečava zbijenost tla, što je glavni razlog pojave zelene "kragne".
Optimalna temperatura klijanja je 20-25 stepeni. Zbog toga ranu mrkvu treba zaštititi agrilom ili plastičnom folijom, koja ima 500-700 otvora po kvadratnom metru. Kvalitetno seme, inače, bolje podnosi niske temperature.
Gustina setve se prilagodjava periodu berbe i željenoj veličini korena. Za ranu mrkvu potrebno je 1-1,3 miliona, a za uzgoj u "glavnoj" sezoni i skladištenje 1,2-1,8 miliona semena po hektaru. Tada treba biti veoma oprezan i ne sejati pregusto, jer će koreni ostati mali i kratki, a formiraće se bujno lišće.
Prema rečima ovog stručnjaka, pažnju treba obratiti i na takozvanu disperziju semena. To znači da se prilikom upotrebe mehaničke sejalice seme rasipa, a ne polaže u redove, što je slučaj kada se primenjuje pneumatska mašina. Seje se na bankove ili u brazde, čija se širina i visina uskladjuju s tipom zemljišta i mehanizacijom. Banak ne sme biti visok i uzak, jer to utiče na stvaranje zelene "kragne".
Na peskovitom tlu, u proleće i zimi, seje se na dubinu 0,5-1, a leti na 1,5 centimetara. Ako su zemljišta teža, setva ne treba da bude plića od pola i dublja od centimetra.

Dubrenje posle analize
Mrkva se pravilno djubri tek kada se uradi analiza zemljišta. Naime, prevelike količine azota doprinose jačem razvoju lišća, dok je koren osetljiviji na sklerociniju i botritis. Lako se račva i puca, ima više nitrata, a manje karotina. Smanjena mu je i sposobnost skladištenja.
Nedostatak fosfora izaziva slabiji porast listova, koji starenjem postaju purpurni. Lišće sporije raste i kada nema dovoljno kalijuma, ali se istovremeno uvrće i dobija smedju boju. Mrkvi, inače, više prija djubrenje kalijum-sufatom pre sadnje, dok posle toga treba koristiti kalijum-nitrat. Poželjno je izbegavanje kalijum-hlorida, jer smanjuje sadržaj proteina i karotina.
Biljke su osetljive i na nedostatak magnezijuma, koji utiče na pojavu hloroze i sušenja najstarijih listova. Manjak bora često se javlja kada zeljište ima pH iznad 7,5. Tada listovi sporije rastu i postaju crveni, a koren nakon pranja poprima sivkastu boju. Ako je prevelik nedostatak, vidljive su i smedje mrlje.
Kada biljke namaju dovoljno cinka prinos će biti smanjen, pa se preporučuju dva-tri folijarna prskanja ovim elementom.
-Navodnjavanje povećava rod i kvalitet mrkve, ali ga treba uskladiti s tri kritične faze u razvoju biljaka-klijanjem, izduživanjem i rastom korena. Naime, slabije zalivanje tokom izduživanja uticaće na rast u dubinu. Suprotno tome, potreba za vodom je velika za vreme rasta, naročito pet-šest nedelja posle nicanja - kaže Depre.
Nedostatak vode smanjuje prinos, ali se istovremeno na korenu stvara zelena "kragna" i nije dovoljno gladak. Kada vode ima previše, račva se i puca, a povećan je i rizik od udubljene pegavosti. I u ovom slučaju rod će biti umanjen.