- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Na kraju godine

 

MODEL NAŠIH PREVARA SVET ZABORAVIO

Čedomir Keco

 

Kraj godine je samo mali povod za osvrt  šta nam se sve događalo ove godine u poljoprivredi - piše u uvodniku novogodišnjeg broja  lista „Moje Gazdinstvo” glavni urednik Čedomir Keco.

„U žetvi ratari (većina)su prošli kao bos po trnju. Država im je ponudila otkup pšenice po 12 dinara, a sutradan je ministar poljoprivrede dr Saša Dragin već imao bolju ponudu – 13 dinara za kilogram i otkupna mesta velikih trgovaca. Na današnju cenu to je simbolika. Istina, za čuvanje zrna nuđeno je jedno javno skladište, i to na kraju žetve (u Adi). Pšenica se danas lako prodaje po 25 dinara.

Proizvođači mleka umesto zadovoljavajuće otkupne cene od 37,50 dinara dobili su presudu od strane visokog suda da je kompanija „Imlek” nad njima sprovela monopol. Onda je usledila odbrana „Imleka” u većini medija, pa tužba za odštetu od strane farmera... Ali, mleko i dalje za većinu ima nisku otkupnu cenu. Tako da ga nema i neće ga ni biti i ako se potrošnja smanji još više. (Sada je 56,5 litara po stanovniku.)

Kada se ovome dodaju još i prevare na otkupu pšenice (netačno merenje) i slično zakidanje na preuzimanju repe, to bi bile najvažnije crne tačke poljoprivrednika u Srbiji. Lako je zaključiti da tamo gde naši poljoprivrednici nisu prinuđeni da sarađuju sa velikim kompanijama, od kojih su neke pod zaštitom vladajućih političkih partija, lakše su stizali do profita.

I u prodaji povrća teškoće u naplati su kod velikih, isto i kod voća.

Sve što su sami povrtari i voćari učinili oko izvoza su odlično uradili i zaradili.

Bilo bi još i više para da postoje regionalne hladnjače, kao i silosi za žitarice, koji su odavno u vlasništvu privilegovanih iz tokova naše tranzicije.

Uzgajivači svinja i živine ne mogu da stanu na sigurno: gube i rasprodaju životinje. Izvoz pilića u Izrael je posao iz kompenzacije za izvoznike i čist gubitak. Tov svinja bez ugovora je potpuna neizvesnost.

Ipak, ova godina donela je preko 10 milijardi dolara novostvorene vrednosti. To će u celosti u kasu poljoprivrednika stići tek do polovine iduće godine. Onaj ko to ne može da izdrži taj se ne može baviti tovom, povrtarstvom i voćarstvom. I tu banke greše što ovakve proizvođače ne uvažavaju kao prave poslovne partnere. Neopravdano zatežu kod garancija, hipoteka, procena...

Uljare su se ove godine pokazale trezvenim i suncokret je plaćen po 40 din/kg, ali to još nije garancija za veću novu setvu.

Kukuruz je i pored cene od oko 20 dinara još uvek „na čekanju” u čardacima, dok pšenica curi polako i sigurno po 24-25 dinara. Kada se sve sabere, manji profit od očekivanog je završio kod seoskih domaćina. I zato je cinično optužiti poljoprivredu da pumpa inflaciju. Nisu ratari prodali skupu pšenicu mlinu i pekarama. Nisu oni želeli skup hleb. Isto kao što ni farmeri ne žele da njihovo mleko bude skuplje od onog sirovog, koje po 42 dinara mlekare uvoze, prerađuju i prodaju.

Ovih dana čuo sam priču da će poljoprivreda oživeti ako se proda trgovački lanac Maxi, jer će dobavljači dobiti svoj dug. Više bih voleo da sam čuo kako se u markete uvodi sistem plaćanja koji svakom dobavljaču kad se na kasi proda njihova roba, stigne naplata na njegov žiro račun. Marketi koji tako rade postoje u okruženju, ali im sprega moćnika ne dozvoljava investiranje u našoj zemlji. To je sumanuto, sramota, bruka i protiv je interesa poljoprivrednika.

Zamislite koliko daleko ide bahatost u trgovačkoj branši kada za prodati hleb pekar dobije novac za 90 dana, za mleko 60 dana, voće i povrće 120 dana... ili kada stigne rok za naplatu oni vam ponude kompenzaciju.

Ovakav poslovni dil nema nikakve veze sa našim putem do Evropske unije, niti su kreatori upućenog nam upitnika mogli da pretpostave da smo zaslužili i pitanje: ko vas i kako potkrada i uz čiju podršku?

Svet bi tada čuo za model prevara koji su oni odavno zaboravili.

Uz ovogodišnju setvu od 400.000 hektara Srbija je 2012. godine pred uvozom hlebnog žita. Procene o setvi 500.000 hektara su netačne i za to bi neko trebao i da krivično odgovara.”

                                                                                                                     (AgroServis)