- TRŽIŠTE - /20.02.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.50 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.22 din/kg , pšenica 22.41 din/kg , soja 35.72 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.71 din/kg , pšenica 17.92 din/kg , soja 33.80 din/kg ; /20.02.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.81 din/kg , pšenica 23.04 din/kg , soja - ;

Na njivama Zemljoradničke zadruge AGROSOJ u Neuzini

 

UMESTO PŠENICE I SUNCOKRETA - ŠARGAREPA I LUK

Nikola Božović

  • Ove godine  na obradivim površinama banatskog sela Neuzina značajne površine pod šargarepom, lukom i kupusom. Promena strukture setve iduće godine biće još izraženija u korist portlarstva i voćarstva. Državni podsticaji  doprineli što  su se u ZZ " Agrosoj" okrenuli ovoj radikalnoj promeni u poljoprivrednoj proizvodnji.

Neobična slika dočekala nas je u ataru banatskog sela Neuizna. Umesto kukuruznih polja i površina pod suncokretom, pred nama su se ukazale čitave plantaže zasejane šargarepom, crnim lukom, kupusom, a i  lubenicama. Uz besprekorno uređene i ograđene povrtlarske plantaže, koje nose bogat rod, zapažemo i iskopane bunare i sisteme za navodnjavanje na desetak hektara, kao i  novozasađeni višnjik.

- Odlučili smo da značajno izmenimo setvenu strukturu. Uvideli smo da od „suvog ratarenja" i proizvodnje , pre svega pšenice i suncokreta, nema neke računice i, od ove godine, okrenuli smo se povrtarstvu i voćarstvu. Angažovali smo stručnjake sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i evo već u prvoj godini, čini nam se, da smo izašli na pravi put - ovim rečima započinjemo razgovor sa Nandorom Varešem, mladim i ambicioznim izvršnim direkorom ZZ "Agrosoj“, koji nam nadalje poneto govori o viziji ovog proekta koji iz korena menja jednu dugogodišnju "zadružnu strategiju", a koje su se, sve do ove godine, pridržavali kao neprikosnovenog "svetog pisma".

Nandor Vareš

- Jednostavno, sve je ukazivalo da proizvodnja na naših bezmalo hiljadu hektara  u struktui setve: pšenica, kukuruz, suncokret i nešto soje ne donosi očekivane rezultate. Pre svega, zbog nestabilog tržišta, a i promene mikroklimatskih uslova bili smo primorani na ovaj korak. Ulaganja su daleko veća, ali zato za četiri ili pet godina očekujemo značajniju finasijsku zaradu. Za početak smo sa novom strukturom (šargarepa, luk, kupus, voće) krenuli sa pedesetak hektara. Već naredne godine značajno ćemo uvećati te površine - nastavlja naš sagovornik.

I dok smo "putovali" banatskim prašnjavim atarskim putevima naš domaćin želi da istakne i podršku koja je stigla od nadležnih državnih organa, pre svih od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

- Evo, pogledajte i ovu tablu na orgađenoj plantaži. Lepo je zapisano da je stigla podrška Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i to u više projekata. Nije u pitanju samo ograda nego i bušenje bunara, novi rasadi voća i još dosta toga. Učestvovali smo na svakom konkursu i stigla nam je ta značajna podrška koja nam mnogo znači i zbog toga ovih dana u projekat želimo da uključimo i što veći broj naših kooperanata i zadrugara iz Neuzine, Jarkovca, Sečnja i Boke, kojih danas imamo oko 250 – kaže Nandor.

Saznajemo i da se u ceo projekat u izmeni setvene strukture uključila i "Carska bašta" iz Mužlje sa svojim prerađivačkim kapacitetima i da će biti siguran kupac svih proizvoda koji se u ovakvoj planskoj proizvodnji ostvare. Uz to i sam „Agrosoj" ima sopstvene planove kada je u pitanju skladištenje i prerada povrlarskih proizvoda:

- U objektu koji smo izgradili uskoro ćemo osposobiti dve-tri komore sa hladnjačama, a polako se pripremamo i za kupovinu mašina za preradu povrtlarskih proizvoda. I za to imamo ozbiljnije planove da udruživanjem u jedan složeniji sistem sa ZZ " Sloga" iz Krajišnika i zadrugom iz Banatskog Karađorđeva. Ovih dana konkurisali smo kod resornog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i očekujemo podsticajna sredstva da se ovaj projekat što pre ostvari – saopštava nam dalje stareške planove direktor Vareš.

Zemljoradnička zadruga je osnovana pre 13 godina. Do skoro bila je to mala zadruga sa dva-tri zaposlena. Otpočinjući novi poduhvat nakon zavrpetka studija Ištvan Vereš je u ceo posao ukupljučio sina Nandora i kćeru Terezu koji su u uneli niz novina i zbog godišnjeg otkupa desetak hiljada tona kukuruza, sedam hiljada tona pšenice i tri hiljade tona suncokreta danas se ova zadruga ubraja među uspešnije u Banatu. Uz to, zadruga  je značajno ulagala u razvoje kapacitete i obnovu mehanizacije, kao i upošljavanje 20 radnika koji danas u " Agrosoju" u proseku zarađuju oko 65 hiljada dinara. Ujedno, to je u ovom selu, koje nema ni hiljadu stanovnika, u ovom trenutku važan potecijal koji sa novim planovima oko  daljeg ulaganja u povrlarsku proizvodnji i voćeratvo ima veliku perspektivu.

 U "Agrosoju" ističu da su u poslednje četiri godine dobili i značajne podsticaje Mađarske vlade preko fonda "Prosperitai" i da su ih uložili u nove tehnologije i objekte koji su uveliko u funkciji.

Ovo je, svakako, jedan lep primer iz neposredne prakse koji neposredno svedoči kako se za desetak godina uz racionalno poslovanje, praćenje savremenih tehnologija i podrške koja stiže od države može zasnovati jedan zdrav kolektiv koji sa novim planovima, pre svega u povrtarstvu i voćastvu, ima lepu perspektivu.

                                                                                                           

 I LUBENICE IZ NEUZINE

Pre pet ili šest decenija selo Neuzina bilo je poznato po izuzetnim proizvođačima lubenice koje su stizale u sve kraje Banata, ali je ona potom potpuno zapostavljena, da bi je ove godine oživela upravo ZZ "Agrosoj"

- Počeli smo pomalo i eksperimentalo, a pokazalo se da smo na našim njivama dobili izuzetno kvalitetnu lubenicu koja može ponovo biti „neuzinski brend", jer postoji veliko interesovanje kupaca i to nekih većih trgovinskih lanaca kao što je "Gomeks" da za njih proizvodimo značajnije količine bostana – kažu ove godine dodatno angažovani agronom i diplomirani inženjer zaštite bilja.