- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

NAJEZDA STENICA U SRBIJI: Šta je istina, a šta mit!

 

Vršac, 11. oktobar 2016.

Izvor: www.evrsac.rs

  • Vršački ekolozi, povodom brojnih netačnih tekstova o takozvanim "smrdljivim Martinima", zatražili su pomoć struke, ali i medija, kako bi demistifikovali i sa ovih insekata skinuli nalepnicu "krvopija".
  • Prenosimo Vam tekst dr Aleksandre Konjević docenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Jelene Šeat mastera biolog iz Udruženje "HabiPort", objavljen na portalu balkankomuna.com.

Stenice kao i druge vrste biljaka i životinja mogu da šire svoje areale, naseljavajući nove oblasti pri čemu najuspešnije opstaju u područjima gde im pogoduju klimatski uslovi i izostaju prirodni neprijatelji, a hrane je u izobilju. Usled globalnih klimatskih promena zime umerene klimatske zone su znatno blaže, a sve intenzivniji transport ljudi i dobara povećava šanse za prenošenje vrsta u krajeve u koje one nikada ne bi mogle dospeti prirodnim putem. Slična priča povezuje i nekoliko novih vrsta stenica koje se poslednjih godina sve češće sreću u naseljima širom Srbije. Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je kosmopolitska biljojedna vrsta tropskih i subtropskih oblasti, a u Srbiji je prvi put registrovana 2008. godine i od tada se redovno viđa širom zemlje na brojnim poljoprivrednim kulturama, ukrasnim i divljim vrstama biljaka. Biljojedne stenice se hrane sokovima koje isisavaju iz biljnog tkiva, a najezde stenica u poljoprivrednim zasadima mogu uzrokovati smanjenja prinosa i/ili smanjuju tržišnu vrednost poljoprivrednih proizvoda, jer deformisane i oštećene plodove voća i povrća kupci izbegavaju. U jesenjim mesecima odrasle jedinke traže skloništa u kojima će provesti zimu zaštićene od niskih temperatura, te se vrlo često sreću i u urbanim sredinama, neretko ulazeći u kuće, stanove i druge objekte u kojima ljudi borave. Tokom njihove aktivne potrage za skloništima, ljudi češće dolaze u kontakt sa ovim insektima, pri čemu se mogu osećati nelagodno, jer je reč o relativno krupnoj vrsti, a dodatnu nelagodu izaziva kada stenice oslobađaju sekret neprijatnog mirisa. Sekret ima ulogu u odbrani stenica od potencaijalnih grabljivica, ali ova materija nije opasna za čoveka i ne ugrožava njegovo zdravlje ni u kom pogledu.

Nova vrsta u Srbiji o kojoj se poslednjih dana dosta priča, a istovremeno širi panika među stanovništvom, je mramorna stenica (Halyomorpha halys). Vrsta je u našoj zemlji po prvi put registrovana u oktobru 2015. godine, a u Evropi je poznata već desetak godina. Reč je o vrsti poreklom iz jugoistočne Azije koja veoma brzo osvaja nova područja, a s obzirom na to da se ova stenica hrani na preko stotinu vrsta biljaka može predstavljati značajnu pretnja po poljoprivrednu proizvodnju. Ponašanje mramorne stenice u jesen slično je kao i kod zelene povrtne stenice, kada odrasle jedinke počinju sa okupljanjem u većem broju u gradskim sredinama, te ljudi češće prijavlju probleme koje one uzrokuju. Odrasle jedinike mramorne stenice su dobri letači, što im omogućava da lako osvajaju nove oblasti, odnosno, u jesen sele sa poljoprivrednih površina, u kojima borave tokom leta, u urbane sredine gde će prezimeti. U situacijama kada je brojnost stenica izuzetno visoka na mestima prezimljavanja, odnosno na objektima u kojima čovek živi, moguće je spolja izvršiti hemijski tretman, ali je on kratkotrajnog efekta. Primena hemijskih tretmana unutar objekata se ne preporučuje, zbog mogućeg štetnog delovanja na zdravlje ljudi i životinja, pa ih je najbolje mehanički odstraniti. O značaju i pojavi navedenih i ostalih vrsta stenica koje se mogu sresti u našoj zemlji, u više navrata je izveštavano na portalu Prognoznoizveštajne službe zaštite bilja.