- TRŽIŠTE - /24.01.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 38.30 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.49 din/kg , pšenica 22.69 din/kg , soja 35.55 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.14 din/kg , soja 33.35 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.28 din/kg , pšenica 23.07 din/kg , soja - ;

NEDOSTAJU RAZVOJNI PROGRAMI I ZAKON O PODSTICAJIMA

Srpska poljoprivreda na po─Źetku reforme

Novi Sad, 30 mart 2010.

Milan Stegi─ç, pomo─çnik ministra za poljoprivredu, izjavio je za list ÔÇ×Moje GazdinstvoÔÇŁ, a prenosi ÔÇ×AgroServisÔÇŁ, da su zahtevi poljoprivrednika da se subvencije iz Agrarnog bud┼żeta znaju najmanje tri godine unapred opravdani, ali da to u ovom trenutku u Srbiji nije mogu─çe realizovati.
- Evropska unija ima dugoro─Źne programe, to je ta─Źno, i mi ka tome te┼żimo ÔÇô bud┼żet za tri godine, pa na pet i kada jednom to dogovorite to va┼żi. Da bi primenili ovaj model, neophodno je Agrarni bud┼żet doneti za najmanje tri godine. To zna─Źi da uredbe onda va┼że tri godine i tada znamo koliko para imamo i ┼íta su strate┼íki prioriteti. To je posao, pre svega, za Ministarstvo finansija. Sada, svake godine za isto tro┼íimo vreme i snage u ministarstvima i Skup┼ítini, a sve mo┼że biti efikasnije ÔÇô ka┼że Stegi─ç i dodaje da je Agrarni bud┼żet ve─çi za 25 odsto od pro┼ílogodi┼ínjeg, ali da to nije i dovoljno u odnosu na zahteve poljoprivrednika.
List ÔÇ×GazdinstvoÔÇŁ navodi da je situacija naspram 2005. godine u finansiranju poljoprivredne proizvodnje pogor┼íana i da ponovo kroz robnu razmenu (seme, ─Ĺubrivo, za┼ítita) prera─Ĺiva─Źi i organizatori proizvodnje kupuju 30-40 odsto robe i prakti─Źno mnogi ratari tako ostaju bez operativnog novca.
Finansiranje iz Agrarnog bud┼żeta sa 60 evra po stanovniku iz 2005. godine u Srbiji je smanjeno na 32 evra, a zbog poo┼ítrenih kriterijuma u proizvodnji mleka oko 49.000 doma─çinstava ostalo je ove godine bez premije. Podsticaji su izostali i za tov junadi, iako dr┼żava ima kvotu za izvoz oko 9.000 tona june─çeg mesa.
Hrvatska na putu u EU ┼íest godina ima Zakon o podsticajima gde su podr┼żani klju─Źni pravci razvoja agrara, a to su imale Ma─Ĺarska i Slovenija, ┼íto je uticalo na pove─çanje konkurentnosti njihove poljoprivrede.
Srbija, pi┼íe ÔÇ×GazdinstvoÔÇŁ, nema nijednu oblast poljoprivrede razvojno definisanu, sa jasnim ciljevima, vizijom odr┼żivosti i finansijskim ulaganjima, a bez toga, zaklju─Źuje list, nije ni mogu─çe doneti valjan Zakon o podsticajima.