„BIOLOŠKI  LEK” ZA VIME KRAVA

Čenej, 14. septembar 2018.

Lek koji je Pavle Kerac spajajući različite komponente ispitao u sprečavanju upale vimena kod krava (mastitisa) nazvao je „biološki lek”. Do sada je takav miks ponudio brojnim proizvođačima i institucijama, ali se niko nije upustio u analizu, a kamo li proveru karakteristika koje Kerac navodi kao bitne. A najvažnije je što ovaj biološki lek sprečava mastitis na farmama. O ovom pronalasku Pavle Kerac ima uvodno obrazloženje i argumente.

„Devedesetih godina prošlog Veka kupili smo zemlju i napravili salaš u Čeneju. Opredelili smo se za krave muzare. Imali smo pedesetak grla raznog uzrasta. Kod muzara se počeo pojavljivati mastitis. Veterinari su tada,  isto kao i sada, koristili antibiotike sa relativno malim uspehom. Postavio sam sebi u zadatak da u prirodi potražim lek koji će biti efikasan u preventivi i lečenju mastitisa-upale vimena kod muznih krava. Biblioteka Matice srpske i fakulteti su mi bili mesta gde sam tražio i pronašao u literaturi prirodan lek. Traženje je trajalo nekoliko godina, na početku sam govorio da imam prirodni lek, kasnije sam shvatio da je to u stvari biološki lek. Korišćenjem biološkog leka u preventivi i u lečenju mastitisa mleko može sve vreme da se koristi u preradi i u ishrani ljudi. Biološki lek se izlučuje iz čovekovog organizma kod konzumiranja mleka lečenih krava, za razliku od antibiotika koji se deponuje u čovekovom organizmu. Poznat mi je mehanizam i koje se bakterije koriste za izbegavanje prirodnog sistema odbrane organizma. Koristeći ovaj mehanizam, patogeni detektuju kiseonik-oksid, za njih toksičan plin koji proizvodi organizam, tako da uspevaju da izbegnu smrt uz pomoć proteina po imenu NorR. Materija koju koristim oslabi protein po imenu NorR i tako omogući kiseonik-oksidu da učini svoj biološki deo procesa. Materije koje koristim nisu nepoznate nauci, ali im nisu poznata i sva njihova svojstva. Imam utisak da u nekim delovima imaju suprotno objašnjene od mojih saznanja. Napominjem da sam došao do saznanja iz naučne literature o materiji koja ima uticaja na eliminaciju bakterija. Takođe i do mehanizma kojim se bakterije koriste za izbegavanje prirodnog sistema odbrane organizma. Takav proces sam nazvao biološkim lekom. Možda sam u nazivu pogrešio, ali rezultati koje sam postigao u preventivi i lečenju mastitisa kod muznih krava mi daju za pravo da kažem da imam biološki lek. Ovakav oblik lečenja se ne primenjuje u EU niti je negde u naučnoj literaturi spomenut kao mogućnost. Preko 2.500 (dvehiljadepetsto) puta sam primenuo biološki lek sa velikim uspehom izlečenja. Pokazao se neuspešnim kod muzara koje su imale već ranije mastitis i gde je došlo do oštećenja vimena. Obraćao sam se u Srbiji mnogim relevantnim pojedincima i institucijama, ali bez uspeha. Sujeta je kod njih jača od njihovog obrazovanja i položaja u društvu koje zauzimaju.  Nikada dok je sveta i veka neće biti sve pronađeno, uvek će se dolaziti do novih saznanja.   Moje obraćanje ima za cilj da zainteresujemo neku instituciju van Srbije, pošto to u Srbiji nije nikome potrebno. Možda će kupac PKB imati više razumevanja. Ovaj lek primenjiva se u humanoj medicini, ja sam u stvari iz humane medicine i krenuo u traženje rešenja i stigao dotle gde se sada nalazim” – zaključio je Pavle Kerac, uz želju da uskoro dobije partnere za razgovor i spravljanje njegovog „biološkog leka”.