- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Nevladina organizacija „Agroprofit“ iz Novog Sada predlaže: „NOVA PRAVILA“ SETVE PŠENICE

Nevladina organizacija „Agroprofit“ iz Novog Sada predlaže:
„NOVA PRAVILA“ SETVE PŠENICE
Novi Sad, 29. septembar 2010.

Kvalitet semena pšenice, a pre svega klijavost koja je kod većine sorti ispod 88% neće smanjiti ponudu zrna za ovogodišnju setvu. Državna administracija je odlučila da u promet može ići seme sa minimalnom klijavošću od 75%, što je podelilo stručnu javnost.
Jedni su kao bezopasno predlagali da to bude 70, a drugi 80%. Međutim, bez obzira na razlike, nevladina organizacija „Agroprofit“ ovu odluku Ministarstva poljoprivrede ocenila je kao jedino moguće rešenje u ovom trenutku, kako je danas saopšteno novinarima.
Na ovakav potez niko se nije odlučio u regionu, pa je u Hrvatskoj, kao i u zemljama EU donja granica klijavosti ostala 85-93 %.
Prof. dr Miroslav Malešević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je rekao da postoji potreba da se svi korisnici semena obaveste o kvalitetu.
- Uspešnost setve se može postići uz veću upotrebu semena kod nekih sorti, a ima i onih koje to ne zahtevaju i poljoprivrednici mogu u to biti sigurni. Trebalo bi hrabriti proizvođače da ne odustaju od proizvodnje, da što više zaseju pšenicu. A ako se na vreme poseje u oktobru, puno problema se može rešiti kasnije – prihranom i zaštitom. Lično bi me bio strah da se poseje manje od 500.000 hektara. Problem će sigurno biti nedostatak para za nabavku repromaterijala, semena, mineralnih đubriva i goriva. Proizvođači u jednom kratkom vremenskom periodu i skidaju kukuruz i obrađuju zemlju. Sve u jednom uskom, kratkom vremenskom periodu i to je novi problem.
Odgovarajući na pitanje da li kretanje cene pšenice u svetu i procene o narednoj godini mogu pozitivno uticati na ovogodišnju setvu, Žarko Galetin, direktor Produktne berze je rekao:
- Kretanje cena pšenice u svetu, a još više izvozne kvote velikih proizvođača (Rusija, Ukrajina, Kazahstan) navode na zaključak da će pšenica biti i naredne godine tražena roba. Gledano unazad, posle rasta cena tržište nije beležilo nagli pad. Kod nas pšenica ima blagi rast i ako se to gleda, setva može biti korisna – zaključio je Galetin, uz napomenu da Berza saopštava samo informacije, a da odluku donosi svaki proizvođač – oprezan je Galetin.
O padu proizvodnje pšenice u Vojvodini i razlozima, Čedomir Keco, agroanalitičar je rekao:
- U Vojvodini od 1984. do danas samo pet puta smo imali prinos veći od 5.000 kilograma, a broj ratara sa malim posedima koji se bave ovom proizvodnjom je i dalje najveći 75% i oni stvaraju rod. Ako takvi odustanu od setve, imaćemo manji rod od ovogodišnjeg, ali dovoljno za hleb 2011. godine, jer za hleb trošimo 920.000 tona pšenice ali sa 1.200.000 tona imamo potpunu sigurnost.
Vojvodina je izgubila ekonomsko obeležje žitnice i to je potrebno vratiti – od izgradnje silosa do stimulisane setve. Nije opravdano „tanko“ obaviti setvu, a to se često čini zbog visine ulaganja, a potom tražiti rentabilnost. Veći prinos od vojvođanskog – 4,6 tona po hektaru ove godine je imala i Hrvatska.
Prema analizi „Agroprofita“ kako je saopšteno, valjalo bi da se ratari sa jednog mesta obaveste o novim pravilima setve. To može učiniti Ministarstvo poljoprivrede i saopštiti pojedinosti o kvalitetu semena, zbir informacija o tržištu i cenama da bi ratari doneli konačnu odluku o setvi.
Dr Veselin Lazić iz Kluba 100 P+ smatra da bez jasne kalkulacije donje granice rentabilnosti, neće biti obimnije setve. Kao nepovoljna kalkulacija navedeno je ulaganje od 647 evra po hektaru, prinos 3,5 tona i cena od 12 dinara.
Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu danas je bila 19 din/kg (bez PDV).
Prema nepotpunim podacima, u Srbiji se na tržištu nudi oko 80 hiljada tona zrna različitog kvaliteta, što je dovoljno za setvu na oko 400.000 hektara.
Koliko će zrna iz ponude semenskih kuća biti prodato niko ne želi da prognozira, jer se sa „tavana“ poodavno koristi skoro 40% pšenice za setvu, koju ratari pripremaju u zidarskim mešalicama i kazanima.
Sa dostupnim podacima o ovogodišnjoj setvi i aktuelnim istraživanjima „Agroprofit“ će upoznati Ministarstvo poljoprivrede i Vladu Vojvodine – saopštila je dipl.ing. Jelena Krstić.
Ova organizacija je pozvala i medije da ustupe svoj prostor ovogodišnjoj setvi jer su ratarima potrebne detaljne i tačne informacije o kvalitetu semena. (AgroServis)