- TRŽIŠTE - /24.01.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 38.30 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.49 din/kg , pšenica 22.69 din/kg , soja 35.55 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.14 din/kg , soja 33.35 din/kg ; /24.01.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.28 din/kg , pšenica 23.07 din/kg , soja - ;

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

08.01.2020.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 07.01.2020.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

06.01.2020.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 03.01.2020.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

OCENA MESNATOSTI NA LINIJI KLANjA

 

Prof. dr Ivan Radovi─ç

  • Vi┼íe od tre─çine vrednosti ukupne sto─Źarske proizvodnje u Republici Srbiji ─Źini proizvodnja svinjskog mesa.
  • Broj zaklanih grla svinja je u prethodnim godinama na nivou petogodi┼ínjeg proseka. Od ukupnog broja, u klanicama je zaklano ne┼íto vi┼íe od 2,2 miliona grla. Tokom prethodnog desetogodi┼ínjeg perioda, neto masa zaklanih grla u klanicama kre─çe se u rasponu od 70 kg do 79 kg.

Republika Srbija raspola┼że zna─Źajnim prera─Ĺiva─Źkim kapacitetima u sto─Źarskoj proizvodnji (1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca/koza i ┼żivine i rasecanje i preradu mesa goveda, svinja, ┼żivine i riba), ali njihov stepen iskori┼í─çenosti je znatno ispod projektovanih. Mali broj objekata je registrovan za izvoz (samo 114 objekata). Dozvolu za izvoz na tr┼żi┼íte zemalja EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa. Doma─ça potro┼ínja svinjskog mesa u prethodnom petogodi┼ínjem periodu iznosila je u proseku oko 316 hiljada tona godi┼ínje, ┼íto je ne┼íto vi┼íe iznad  nivoa proizvodnje.

Na njivama Zemljoradni─Źke zadruge AGROSOJ u Neuzini

 

UMESTO PŠENICE I SUNCOKRETA - ŠARGAREPA I LUK

Nikola Bo┼żovi─ç

  • Ove godine  na obradivim povr┼íinama banatskog sela Neuzina zna─Źajne povr┼íine pod ┼íargarepom, lukom i kupusom. Promena strukture setve idu─çe godine bi─çe jo┼í izra┼żenija u korist portlarstva i vo─çarstva. Dr┼żavni podsticaji  doprineli ┼íto  su se u ZZ " Agrosoj" okrenuli ovoj radikalnoj promeni u poljoprivrednoj proizvodnji.

Neobi─Źna slika do─Źekala nas je u ataru banatskog sela Neuizna. Umesto kukuruznih polja i povr┼íina pod suncokretom, pred nama su se ukazale ─Źitave planta┼że zasejane ┼íargarepom, crnim lukom, kupusom, a i  lubenicama. Uz besprekorno ure─Ĺene i ogra─Ĺene povrtlarske planta┼że, koje nose bogat rod, zapa┼żemo i iskopane bunare i sisteme za navodnjavanje na desetak hektara, kao i  novozasa─Ĺeni vi┼ínjik.

Razgovor sa ministarkom poljoprivrede Slovenije Aleksandrom Pivec

 

DOBAR PLAN ISKLjUČUJE RANIJE POČINjENE GREŠKE

Slavi┼ía Dabi┼żljevi─ç

U osmi┼íljavanju prioritetnih ciljeva u sa─Źinjavanju zajedni─Źke poljoprivredne politike EU od 2021. do 2027. nastojite da izbegnete gre┼íke koje su na─Źinile zemlje korisnice EU fondova - poru─Źuje Aleksandra Pivec, ministarka poljoprivrede Slovenije

Ve─ç vi┼íe od jedne decenije postoji prisna saradnja poljoprivrednika Slovenije i Srbije. O toku priprema va┼żnog planskog dokumenta, koji bi trebalo da zajedni─Źki usaglase sve zemlje ─Źlanice EU, i o iskustvima i neposrednim merama koje preduzimaju u Sloveniji govorila je Aleksandra Pivec, ministarka poljoprivrede Slovenije.

Komasacija sa dva lica

 

UZ NOVI ZAKON BR┼ŻE I LAK┼áE DO SPAJANJA POSEDA

Beograd, 31. decembar 2019.

  • Ministarstvo poljoprivrede formiralo radnu grupu ─Źiji ─çe zadatak biti da izradi novi zakon za efikasniju komasaciju

Ideja da se od udaljenih, raspar─Źanih njiva formiraju ve─çi posedi, tokom poslednje decenije poku┼íana je na 125.000 hektara u Srbiji. Komasacija, kako pokazuju neka istra┼żivanja, traje u proseku tri i po godine. I na kraju nisu svi zadovoljni. Ministarstvo poljoprivrede formiralo je radnu grupu zadu┼żenu za izradu novog zakona, a cilj je da ovaj proces bude efikasniji. Jedna od ideja je da se komasacija centralizuje i sprovodi preko Ministarstva poljoprivrede.

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

31.12.2019.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 30.12.2019.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

NOVA RAZMENA KUKURUZA ZA JUNAD

 

Novi Sad, 30. decembar 2019.

Udru┼żenje „Agroprofit” danas je obavestilo ─Źlanove Proizvodne grupe tovlja─Źa da je njihov predlog za novi krug razmene  junadi za kukuruz prihva─çen u Dr┼żavnim robnim rezervama i da ─çe se u prvoj polovini januara 2020. ovaj posao nastaviti. Udru┼żenje za ovu razmenu ima evidentirano oko 1.000 komada junadi.

SVINjETINA ─ćE USKORO VREDETI KAO SUVO ZLATO

  •  

Beograd, 30. decembar 2019.

Izvor: Politika

  • Zbog afri─Źke kuge svinja u Evropskoj uniji, za godinu dana cene tovljenika porasle su u proseku za 48 odsto, a prasadi za 63 procenta

Crveni alarm zbog afri─Źke kuge svinja oglasio se pro┼íle godine u svetu i sve upu─çuje na to da ni 2020. ne─çe biti ni┼íta manje stresna za ovaj sektor sto─Źarstva. Stru─Źnjaci predvi─Ĺaju da ─çe u narednoj godini ─Źetvrtina populacije svinja u svetu biti „zbrisana” usled napredovanja ove smrtonosne bolesti ┼żivotinja, protiv koje ne postoji vakcina. To ─çe produbiti globalni poreme─çaj na tr┼żi┼ítu svinjskog mesa i dovesti do novog rasta cena. Samo u Evropskoj uniji, za godinu dana tovljenici su u proseku poskupeli za 48 odsto, a prasad za 63 procenta.

GRAD NE─ćE "SE─ćI" USEVE: ZA SEKTOR POLJOPRIVREDE PREDVI─ÉENO ULAGANJE OD 300 MILIONA EVRA U SLEDE─ćIH PET GODINA

 

Beograd, 30. decembar 2019.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • U prethodne dve godine sproveden je pilot-projekat i postavljeni su prvi potpuno automatizovani sistemi protivgradne za┼ítite u Srbiji

Sektor agrara u programu "Srbija 2025" dobio je "kola─Ź" od 300 miliona evra. Novac ─çe se tro┼íiti na komasaciju, izgradnju automatskih antigradnih lansera i vodoprivrednih sistema, nabavku traktora, elektrifikaciju polja...