ZA SMIRIVANJE TRŽIŠTA NEOPHODNO JOŠ 5.000 TONA MERKANTILNOG  KUKURUZA

Novi Sad, 13. mart 2020.

Upravni odbor Udruženja „Agroprofit” iz Novog Sada, u čijem sastavu je Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa goveda, ocenio je danas Odluku Državnih robnih rezervi i Vlade Srbije, da za razmenu merkantilnog kukuruza za živu junad odvoji 10.000 tona, kao veoma korisnu, ali nedovoljnu da bi se smirilo tržište. Zbog toga Upravni odbor predlaže, a zatražiće i podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vlade, da se za ovaj model odvoji još 5.000 tona merkantilnog kukuruza.

Promet robe na Produktnoj berzi od 09. marta do 13. marta  2020.

Novi Sad, 13. mart  2020.g.

Radoslav Pilja, direktor poslovnih operacija

13.03.2020.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ČASOVA NA DAN 12.03.2020.

CENE SU OBRAČUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

12.03.2020.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ČASOVA NA DAN 11.03.2020.

CENE SU OBRAČUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

UVOZIMO SVE VIŠE PRERAĐEVINA, ALI I ŽIVE PRASIĆE

Beograd, 12. mart 2020.

• Srbija prošle godine uvezla manje svinjskog mesa, ali više prerađevina, u odnosu na 2018. godinu. Lane smo uvozili ovu namirnicu i iz Španije, Holandije, Danske...

Da uvozimo i ono što možemo sami da proizvedemo, govori podatak da smo samo prošle godine kupili 21.900 tona rashlađenog i zamrznutog svinjskog mesa. Vrednost ovog uvoza bila je 56,6 milona evra, a smrznute svinjske polutke stigle su nam iz Španije, Nemačke, Holandije i Danske. Iz inostranstva smo nabavili i juneće meso. I to oko 1.940 tona, u vrednosti od 8,2 miliona evra.

PREMALO OSIGURANIH ORANICA

Beograd, 12. mart 2020.

Izvor: Novosti

• U Srbiji je još premalo osiguranih oranica jer poljoprivrednici nemaju poverenja u osiguravajuće kuće. Žale se da komisija izlazi na teren i 45 dana posle nepogode. Nedostaju ljudi

Naši poljoprivrednici svake godine su izloženi volji prirode. Poplave, grad, mraz prave ogromne štete i, nažalost uobičajena su muka domaćina u Srbiji. Većina poljoprivrednika, međutim i dalje radije gleda u nebo, nego što se odlučuje da osigura svoje useve. Iako država vraća od 40 do 75 odsto uloženih para, svega 10 odsto od ukupnih 3,5 miliona hektara obradivih površina je osigurano. Razlog je što poljoprivrednici i dalje ne veruju osiguravajućim kućama, žaleći se da njihovi procenitelji kasno izlaze na teren. Tvrde i da je šteta koju priznaju mnogo manja od realne.

11.03.2020.

CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ČASOVA NA DAN 10.03.2020.

CENE SU OBRAČUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

POČELE PRIJAVE ZA RAZMENU KUKURUZA ZA JUNAD

Beograd, 11. mart 2020.

Državne robne rezerve odredile su 20. mart (do 10 časova) kao krajnji rok za prijavljivanje gazdinstava za razmenu merkantilnog kukuruza za junad. Udruženje „Agroprofit” danas je ocenilo da su objavljeni uslovi prihvatljivi za farmere, izuzev količine zrna namenjeno za ovaj posao. Prema do sada prijavljenom broju gazdinstava ovom udruženju, preko 100 farmera odlučilo se za ovu razmenu i ponudiće oko 1.300 komada junadi. Kada se ovome doda i interesovanje poljoprivrednika koji nisu vezani za Proizvodnu grupu odgajivača, onda se može očekivati skoro 1.800 grla, što podrazumeva daleko veću količinu kukuruza od one koju je svojim zaključkom odredila Vlada.

Beograd, 11. mart 2020.

Izvor: Politika

• Poljoprivrednik treba da ima informacije sa tržišta, a ne da ga ucenjuju nakupci, izjavio za „Politiku” ministar Branislav Nedimović

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Beograd, 11. mart 2020.

Izvor: Novosti

• Naša zemlja uvozi ogromne količine onog voća i povrća koje bi mogla i sama da proizvede i izvozi

Srbija bi mogla da hrani "pola Evrope", ali ipak voli da uvozi, ono što bi mogla i sama da proizvede. Tako, najviše nas i dalje "žulja" nabavka krastavaca i paradajza iz Albanije, ali od toga već godinama ne odustajemo. Nismo ravnodušni ni prema uvozu krompira iz Holandije i Francuske, belom luku iz Kine, kupovini paprike, opet iz Albanije i Turske. Za nabavku ovog, uvoznog povrća, dato je više desetina miliona evra. Tako, otkako smo počeli paradajz da jedemo, kad mu vreme nije, "srpska salata" sve manje liči na - srpsku!