- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

NOVI UGOVOR DRŽAVE ZA IZVOZ JUNEĆEG MESA U TURSKU!?

 

Beograd, 2. avgust 2018.

Biljana Popadić

Radio Beograd je danas u jutarnjem programu objavio da su ministri trgovine i poljoprivrede Rasim Ljajić i Branislav Nedimović dobili načelnu saglasnost za izvoz novih 5.000 tona junetine u Tursku.

Jedan od sagovornika o ovoj temi bio je i Nenad Bogunović, iz sektora stočarstva Privredne komore Srbije, koji je naglasio da Srbija trenutno u tovu ima 12.000-13.000 kvalitetne junadi i da je potrebno što pre ući u ovu proizvodnju. Reakcije potrošača o poskupljenju junetine od 30 do 100 dinara po kilogramu bile su razne. Većina anketiranih kupaca su rekli da je to visoka, ali normalna cena, dok je predsednik Udruženja potrošača sa juga Srbije (iz Niša) Jova Jovanović rekao  da se zbog visoke cene junetina u ovom kraju odavno ne traži i da tamošnje porodice poskupljenje junetine ne pogađa. Bogunović je izneo primer da pojedini mesari u prodaji, po visokoj ceni od 780 dinara po kilogramu, nude juneći vrat i but, što je, po njemu, vrlo čudno.

Ministar Nedimović je rekao da je nakon 20 godina cena žive junadi došla do nivoa koji nikada nije bio.

  • Ja sam ministar poljoprivrede i želim čuvati poljoprivrednike, ali kao država nećemo dozvoliti da dođe do dispariteta cena junetine.

Načelna saglasnost kupaca u Turskoj za uvoz junetine iz Srbije bez carine najverovatnije će biti potvrđena novim ugovorom. Do tada je potrebno na našoj strani doneti niz operativnih odluka. Jedna od njih je da se obustavi izvoz teladi oba pola, kao i klanje teladi tovnih rasa oba pola, kao i teladi simentalske rase, koja još nije evidentirana kao tovna.

Za isporuku ugovorenih 5.000 tona  junećeg mesa za kupca uz Turske potrebno je oko 18.000 junadi, koliko sada i ima u tovu. Za novi ugovor potreban je novi tov, za koji trenutno nemamo podmladak. Izvoz u Tursku se realizuje iz Šida i suvlasnici ove klanice kolju junad iz sopstvenog tova, a to, uglavnom, čini i klanica „Stočar” iz Uba, koja izvozi u Italiju. Prema dinamici klanja pomenutih klanica, oni i nisu nabavljali junad iz seoskih obora, a cena je porasla od pre 60 dana sa 2,00 evra do 2,50 evra. Kada krene kupovina junadi od farmera i za klanicu u Šidu će se, sasvim je izvesno, zadržati na 2,5 evra/kg žive vage. Cena žive vage u Turskoj je  oko 3,8 evra, što govori da se cena junećeg mesa kreće od 7 do 8 evra, što znači i da naši izvoznici imaju prostora za uvećanje cene žive junadi.

Čedomir Keco, koordinator okupljene Grupe odgajivača tovnih goveda i tovljača u Udruženju „Agroprofit” kaže:

  • Sve je krenulo nabolje kada je definisan izvoz za Tursku i kada je grupa zaustavila prodaju junadi dve nedelje. Posle toga je cena krenula ka realnoj 2,20-2,40 i sada se ponegde ostvari i 2,50 evra/kg žive vage. Međutim, svaki dalji rast bi uticao na visoku cenu teladi za tov, što nijedna prodaja i izvoz ne bi mogli da pokriju – kaže Keco i dodaje da u okruženju nema lakše teladi za uvoz, već se radi o grlima 250-300 kg težine, za koju farmeri traže 3,8 evra, što sa prevozom i drugim troškovima prelazi 4,00 evra/kg. Ono što je trenutno najhitnije jesu mere za sprečavanje izvoza i klanja teladi – smatra on i podseća da je bitna i brza primena Pravilnika o kupovini kvalitetnih priplodnih grla. – Da je ovih mera bilo pre nekoliko godina u Srbiji, ne bi spali na godišnji broj telenja svih rasa na 400.000 komada. Srbija je jedina zemlja u okruženju koja za gotovo sve vrste i rase životinja daje podsticaje, a najveća izdvajanja su za proizvodnju mleka, gde se iz državne kase za svaku litru odvaja 12 dinara.
  • ***

Reagovanje

NISU PAŠNJACI ZA KOMPENZACIJU

Udruženju „Agroprofit” obratili su se skoro svi kolektivni članovi ovog udruženja sa zahtevom da se komisija za restituciju obuzda u davanju pašnjaka kao nadoknadu – povraćaj državnih oranica bivšim vlasnicima. Oni očekuju da se uskoro sastanu sa predstavnicima Vlade i da objasne neprihvatljiv model ovakvog povraćaja. Za njih je važnije da desetine farmera koriste pašnjake, nego da se on vrati jednom gazdi, iako u tom selu postoji i obradiva zemlja za povraćaj i više stotina grla stoke na pašnjacima.