- TRŽIŠTE - /18.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.40 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.40 din/kg , pšenica 18.91 din/kg , soja 34.90 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.79 din/kg , pšenica 14.66 din/kg , soja 31.61 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.29 din/kg , pšenica 20.11 din/kg , soja - ;

NOVOSTI ISTRAŽUJU

 

DECENIJE NEMARA: Kako je "Azotara" iz Pančeva oterana u stečaj i ko su krivci

Pančevo, 25. oktobar 2018.

Izvor: Večernje novosti

  • Treba li našim poljoprivrednim proizvođačima fabrika veštačkog đubriva. Korupcija, malverzacija, višak radnika i uvoznički lobi potpomogli propast kompanije

Krivac za propast "Azotare" iz Pančeva jeste loše upravljanje i gazdovanje ovom firmom, poslednjih decenija. "Azotara" je pretrpela veliku štetu, što zbog sankcija, što zbog afera koje su je pratile. Imam poverenja u državu, i ako je ona, posle više od 15 godina traženja rešenja, odlučila da pokrene stečaj, to tako treba i prihvatiti.

Ovako za "Novosti" komentariše ideju da li je bilo spasa jedine fabrike u Srbiji, i na Balkanu, za proizvodnju veštačkog đubriva, ekonomista Ljubodrag Savić.

- Država ima sigurno potpunije i preciznije analize oko "Azotare" i možda deluje kao iznuđeno rešenje, ali je izgleda i jedino - objašnjava Savić. - Ne treba to baš tako jednostavno gledati, jer u našoj zemlji ovo nije jedino preduzeće kom bi trebalo pomoći, već ih ima, sigurno, oko sto.

Korupcija, malverzacije, otimanje, višak radnika, zastarela tehnologija, ali i jak uvoznički lobi kojem odgovara da Srbija nema sopstvenu proizvodnju veštačkog đubriva, svakako da su doprineli urušavanju ovog giganta. Pančevačka "Azotara" samo je jedna od mnogih državnih fabrika, koju su potresale razne afere. Čak je i Evropska unija prosledila Srbiji preporuke da sumnjive predmete istraži, jer su je svrstali na listu od 24 slučaja visoke korupcije. Najveća dugovanja ove kompanije su prema "Srbijagasu". Iako posluju u istom sastavu. "Azotara" je i NIS-u dužnik. Ipak, najvećoj fabrici azotnog đubriva na prostorima bivše Jugoslavije, ali i šire, ne smeši se blistava budućnost. Zbog duga, koji je veći od 200 miliona evra, stečaj je pokucao na "Azotarina" vrata.

- Ništa od toga nije bilo presudno da "Azotara" propadne, koliko loše gazdovanje - smatra Savić. - I ona nije jedina, već ima dosta fabrika sa kojima se loše upravljalo, pa su zbog toga propale. Da je samo "Azotara" u pitanju, u našoj zemlji, pa da država kaže kako je to presedan, jer je važno zbog očuvanja situacije i stvaranje proizvoda iz domaćih izvora, ovako mi imamo stotinak manjih ili većih firmi koje čekaju pomoć.

Kako objašnjava Savić, država nekome može da pomogne, ako će to stvoriti prostor da to preduzeće posle određenog perioda postane samostalno. A, ukoliko to ne može da se dogodi, to su, onda, bačene pare.

- Situacija sa "Azotarom" je takva da sa sitnim popravkama ne bi došlo do normale - smatra Savić. - Trebalo bi dosta da se poradi u tehnološkom smislu, a ljudi moraju da seju, i da koriste đubrivo, radila "Azotara" ili ne. Danas se poljoprivrednici orijentišu na one koji im nude celokupnu uslugu, od veštačkog đubriva, semena, zaštite... Sve se to nudi u jednom paketu, sa raznim beneficijama. Tako da, teško da bi "Azotara" mogla da se stavi na noge, sa nekim intervencijama, koje ne bi ozbiljno oštetile građane. Postoje veliki dugovi za gas, struju, prema radnicima...

Pozitivnom ishodu stečaja u kojem je "Azotara" nada se Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa". Kako je rekao u razgovoru za "Novosti", rad "Azotare" je direktno vezan sa količinama i cenama gasa koje mogu da se obezbede, a to pitanje bi trebalo uskoro da bude na dnevnom redu za rešavanje.

DA SE VRATI 500 RADNIKA 

Prvi čovek "Srbijagasa" Dušan Bajatović smatra da je ideja da se u prvoj fazi obezbede neke količine gasa po nešto konkurentnijim cenama, i da se to uradi sa privatnim kapitalom ovde u Srbiji, u prvoj godini. 

- Na tu temu se aktivno radi, međutim, ja nisam u poziciji da kažem o čemu se razgovara, istovremeno moramo da uključimo u tu nižu cenu nabavke i MSK da bismo to pitanje rešili - objasnio je Bajatović. - Mi smo i dalje u kontaktu sa sindikatima iz "Azotare" i sa radnicima i videćemo ako se tu napravi neka dobra priča makar za sledeću godinu. Da na taj način pokrenemo priču jer su troškovi potpunog konzerviranja jednog takvog postrojenja ogromni. Uz to, deo zaposlenih, i to više od 500, bi mogao da se vrati u fabriku ukoliko ovo sve bude na kraju dogovoreno kako smo mislili i kako da nastavimo pregovore.