- TRŽIŠTE - /30.06.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 42.50 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 18.87 din/kg , soja 34.04 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.17 din/kg , pšenica 16.07 din/kg , soja 32.18 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 21.22 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

BRITANIJA POSTAVILA NOVI TARIFNI REŽIM NAKON BREGZITA - ŠTITE SVOJE FARMERE

 

Velika Britanija, 26. maj 2020.

Izvor: Agroklub

  • Iz Britanske vlade poručili su kako će novi režim, poznat još i kao Britanska globalna tarifa biti jednostavniji i jeftiniji od Zajedničke spoljne tarife EU.

Velika Britanija najavila je novi carinski režim nakon Bregzita koji će zameniti Zajedničku spoljnu tarifu EU (EU CET), zadržavši namete na poljoprivredne proizvode kao što su to jagnjeće, goveđe i pileće meso.

КОМЕ НОВОСАДСКИ САЈАМ НАЈВИШЕ ЗНАЧИ, "ЗА" И "ПРОТИВ" ОТКАЗИВАЊА

 

Нови сад, 26.мај 2020.

Извор: Новости

  • Новосадски сајам пољопривреде, највећа изложба пољопривредне механизације и производа у региону, требало је да се 87. пут одржи средином маја, али је због короне померен на 25. септембар. Међутим, организатори и излагачи страхују да би нови јесењи талас вируса могао да поремети и тај план.

Годишње окупи преко 1.500 излагача из више од 60 земаља, сваки квадрат сајма се изда. Поред стотина склопљених послова и потписаних уговора, својеврсни је спој науке, пољопривреде и образовања.

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ И ДАЉЕ ИЗБЕГАВАЈУ ДА ПЛАЋАЈУ ОСИГУРАЊЕ

 

Београд, 26. мај 2020.

Извор: Политика

  • У нашој земљи осигурано свега 12 одсто укупних пољопривредних површина које се обрађују, показују последњи подаци Удружења осигуравача Србије

Док комисије процењују коначну штету од последњег невремена које је задесило поједине крајеве Србије, већ сада је јасно да је за један део пољопривредника овогодишња берба већ сада завршена.

ZELENA EKONOMIJA ZA RAZVOJ REGIONA

 

Novi Sad, 19. maj 2020.

eEkolist #7

Redakcija Ekolista nastavlja seriju tekstova i daje ogovore na pitanje šta je zelena ekonomija i koji je njen značaj za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.

КОЛИКО БИ КИШЕ ТРЕБАЛО ДА ПАДНЕ ДА БИ УСЕВИМА БИЛО ЛАКШЕ

 

Београд, 05.мај 2020.

РТС

  • Ванредно стање и ограничено кретање утицали су на све, па тако и на пољопривредне произвођаче који ове дане лепог времена морају максимално да искористе и обаве пролећну сетву ратарских култура. Агрометеоролог Срђан Милакара рекао је за РТС да је за наставак вегетације неопходна нова количина падавина која би поспешила раст усева. Каже да је мало већи проблем код пшенице зато што је у активној вегетацији и њој је неопходна киша.

Међутим, можда и већи проблем од ванредносг стања и епидемије, ратарима прави суша. Влаге у земљишту је мало, па томе треба и сетву прилагодити.

Pomor u 550 košnica

 

PRSKANJE ZABRANJENIM SREDSTVIMA UNIŠTILO PČELE

Beograd, 5.maj 2020.

Novosti

  • Nemarnim prskanjem useva i voća otrovane pčele kod Leskovca i Inđije. Tretiranje stabala često se obavlja u toku dana, što je zabranjeno. Pčelari ionako trpe velike štete zbog pandemije

Pčele u Srbiji opet su stradale. Nemarni poljoprivrednici, ponovo su zabranjenim sredstvima prskali svoje useve, pa su samo u Bojniku kod Lekovca i u Sokobanji stradale "izletnice" u više od 550 košnica. Kada ove pčele uginu, dolazi do poremećaja u funkcionisanju pčelinje zajednice, pa posledice mogu biti velike, naročito pred bagremovu pašu, koja je ujedno i glavna kod nas. Savezu pčelarskih organizacija prijavljeno je i trovanje pčela u okolini Inđije, gde je tretirana uljana repica. U Sokobanji, uginule pčele trovale su se na višnji, koja je bila prskana u cvetu.

Степа у срцу Баната - склад човека и природе

 

Панчево, 23.април 2020.

Извор: РТС

  • У специјаном резервату природе „Делиблатска пешчара” највећи пашњак који се простире на 250 хектара налази се на локалитету Корн. Овде се налази и хранилиште ретких врста птица грабљивица и осматрачница за све посетиоце овог заштићеног добра.

Делиблатску пешчару изузетно посебном чине ретке биљке као што су степски божур, жути гороцвет, шерпет и разне врсте орхидеја. Ово је и највеће станиште у Европи банатског сокола, орла крсташа и орла кликташа. „Банатска сахара" како је још називају представља најважније степско подручје у Србији  које је и јединствен научни полигон.

SEME POVRĆA PREMAŠILO POTRAŽNJU TOALETNOG PAPIRA?

 

Beograd, 14.april 2020.

Izvor: Agroklub

  • Prodavci semena poslednjih nedelja suočavaju se sa velikom potražnjom svoje robe. Ljudi se zbog straha od nestašice hrane i krize uzrokovane pandemijom korona virusa sve više odlučuju za uzgoj poljoprivrednih kultura u svojoj bašti.

Prodavci semena Severne Amerike prošlih su nedelja preplavljeni velikom potražnjom, jer su se mnogi zbog pandemije korona virusa odlučili da poseju baštu. Još od 16. marta na internet prodavnicama uočen je veliki broj narudžbina semena povrća jer se među narodom pojavio strah da bi kriza mogla da ugrozi sigurnost hrane

MOGU LI ELEKTRIČNI TRAKTORI NADJAČATI DIZELAŠE?

 

Novi Sad, 8.april 2020.

Izvor: Agroklub

  • Postavlja se pitanje imaju li ovi traktori dovoljno snage da prestignu konvencionalne modele? Stručnjaci u poljoprivrednoj industriji smatraju da postoji nekoliko prepreka koje sprečavaju procvat i jačanje ove ekološke opcije.

Kalifornijski dizajner Stefan Hekerot svoj život posvetio je pronalaženju alternativa za fosilna goriva. Više od 40 godina proizvodi električna vozila i uređaje koje pokreće solarna energija, a pažnju su mu privukli i traktori.

NAJBOLJI OPRAŠIVAČI BOROVNICE SU BUMBARI - POTVRDILA STRUKA I PROIZVOĐAČI

 

Mladenovac, 8.april 2020.

Izvor: Agroklub

  • Bumbari daju najbolje rezultate - oprašuju od 80 do 100 odsto cvetova, a povećavaju prinos do 25 odsto. Na osnovu istraživanja, bumbari oprašuju više desetina puta više cvetova nego obična pčela.

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose nephodno je da zametne 80 odsto cvetova. Visoko žbunaste borovnice su uglavnom samooplodne, ali dokazano je da unakrsno oprašivanje povećava prinose i daje krupnije plodove, navodi Radmila Koprivica, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Mladenovac.