- TRŽIŠTE - /07.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.30 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 46.50 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.35 din/kg , pšenica 18.73 din/kg , soja 36.52 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 18.03 din/kg , soja 34.25 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.67 din/kg , pšenica 19.91 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Reagovanja

 

UDRUŽENJE „PANČEVAČKI RATARI” O AGRARNOJ POLITICI

Pančevo, 12. februar 2018.

Udruženje „Pančevački ratari” uputilo nam je saopštenje za javnost koje smo mi navodno krajem januara „preskočili” i nismo objavili. To nismo uradili nikada i nikome, jer nam je „preskakanje” nepoznata disciplina u novinarstvu.

Evo pomenutog saopštenja.

Drugi pišu: Radio Beograd – Emisija „Nedeljom za selo”

 

KORACI DO IPARDA

Beograd, 7. februar 2018.

Urednica Emisije „Nedeljom za selo” Radio Beograda, Davorka Tešić, uspeva da poljoprivrednicima ponudi aktuelne i sadržajne priloge. Protekle nedelje jedna od glavnih tema odnosila se na put do novca iz IPARD fondova.

PAORI ŽELE SAMO DA SE SUŠA NE PONOVI

 

Šajkaš, 6. februar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Paori iz Mošorina, Šajkaša, Kovilja i drugih mesta Šajkaške u zimskom predahu svode lanjski bilans i planiraju šta im je činiti u predstojećoj setvi koja se primiče.

Dok se presabiraju koliko im je odnela suša i da li je dobro, ili ne, što su pšenicu, kukuruz ili soju prodali odmah u žetvi, a oko njih na edukativnim “zimskim brazdama” obigravaju predstavnivi semenskih kuća i proizvođači zaštitnih hemijskih praparata svetskih marki, jednodušni su u oceni da im je prošlogodišnja suša nanela najveći udarac.

SREĆNA KRAVA DAJE VIŠE MLEKA

 

Čantavir, 13. decembar 2017.

Izvor: RTV

  • U Čantaviru smo posetili farmu koja imaja visok štalski prosek proizvodnje mleka dobrog kvaliteta. Međutim, razlog zašto smo posetili tu farmu nije samo obilata proizvodnja mleka, već to što je proizvodnja organizovana prema modelu koji koriste i Kanađani.

Farmer u Čantaviru Tamaš Balaš spada u uspešne farmere. Međutim taj posao u njegovoj porodici ima tradiciju.

"Ovo je porodična farma na kojoj radim zajedno sa bratom, mi smo treća generacija. Farma broji 200 krava muzara holštajn-frizijske rase. Sve ukupno sa priplodnim materijalom, bikovi, junicama i teladi, imamo oko 500 grla. Plus radimo ratarstvo na približno 400 hektara. Kabastu hranu sami proizvodimo, a koncentrat kupujemo," kaže Balaš.

Stočarstvo i agrarna politika

 

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI – SADA ILI NIKADA

Novi Sad, 8. decembar 2017.

List Gazdinstvo/Čedomir Keco

U Srbiji se, prema nezvaničnim najnovijim podacima, u tovu nalazi oko 15.000 grla junadi, a prema statističkim podacima od prošle godine to je znatno više.

U Srbiji je 2007. godine evidentirano 602.000 krava, a 2011. godine 510.000, da bi prema RZS taj broj 2016. godine opao na 438.000 grla. U pomenutim godinama proizveli smo  95.000 tona goveđeg mesa, pa potom 81.000 tona i protekle godine 77.000 tona. U ovom periodu junad je imala cenu od 117,13 din/kg žive vage do 213,37 din/kg, da bi prošle godine zabeležili 219,30 din/kg.

Stočarstvo

 

TOVNO GOVEDARSTVO NA NOVOM POČETKU

Novi Sad, 8. decembar 2017.

List Gazdinstvo

U Srbiji se, prema nezvaničnim najnovijim podacima, u tovu nalazi oko 15.000 grla junadi, a prema statističkim podacima od prošle godine to je znatno više.

Proizvodnja goveđeg mesa odavno jeste, a u ovom trenutku, posebno u mnogim zemljama, interes i opredelenje iskazano u agrarnoj politici. Naime, mnoge zemlje uspevaju da potrebe svog stanovništva za produktima iz agroindustrije obezbeđuju iz sopstvene ratarske proizvodnje, dok sa govedima ili drugim mesom to često nije slučaj.

Inicijativa

 

ZNA SE KUPAC JUNETINE – ŠTA SADA?

Novi Sad, 8. decembar 2017.

List Gazdinstvo/Čedomir Keco

Juneće meso i proizvodi od govedine spadaju na listi retkih roba za koje imamo kupce, odličnu podršku države i veliki broj potencijalnih proizvođača.

U ovom broju lista Gazdinstvo detaljno pišemo o tovnom govedarstvu i otvaramo niz tema da bi konačno tov junadi i preradu junećeg mesa vratili na početak i sa održivim brojem junadi u tovu.

POČEO SA PET SEMENKI ČILI PAPRIČICA, STIGAO DO 3.000 SADNICA

 

Subotica, 14. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Arpad Tot iz Subotice bavi se uzgojem i preradom čili paprika. Učesnik je mnogih manifestacija širom Vojvodine, a veli da je ovaj posao sve zastupljeniji što govori i stranica na Fejsbuku na kojoj se zaljubljenici ovaj proizvod iz dana u dan sve više okupljaju, poručuju i ostavljaju komentare.

"Učestvujem na svim manifestacijama u Subotici i okolini, ali i šaljemo naše proizvode vozom, jer nam je to odgovarajuće prevozno sredstvo, pošto kola nemamo", kaže Tot za „Dnevnik“, koji se uzgojem čili paričica bavi već devet godina.

Inovacijama do uštede

 

PAMET NIKADA NIJE (PRE)SKUPA

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Unapređenjem  izgradnje silosa  novim načinom livenja temelja i pobljšanjem uslova skladištenja firma “Bintec”  Marka Horscha nudi samo jedno od mogućih rešenja  za racionalnije čuvanje žitarica

Kod nas niko, ama baš niko,  ne vodi računa o gubicima pšenice od kombajna do silosa. Da su u pitanju velike količine najbolje govori  slika pred oranje naših njiva kada na parcelama širom Srbije iznikla pšenica izgleda kao travnati tepih, kao da je nanovo zasejana.

Priča o uspešnom slovenačkom privredniku iz Srbije

 

FABRIKU ORGANSKIH ĐUBRIVA ŽELI I U SRBIJI

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Miomir Filipović Fića

  • Prva privatna dozvola za fabriku hemijskih proizvoda u Vrhniki, u Sloveniji, koju je odobrila Vlada socijalističke Jugoslavije 1989. glasila je na ime Milorada Radivojevića, rođenog u Zasavici, u Mačvi, Srbija

Za Milorada Mila Radivojevića, uglednog slovenačkog privrednika, vlasnika fabrike hemijskih proizvoda Unikem u Vrhniki oduvek je bila najlepša srpska pesma Poranio Milorad da obiđe vinograd... Da je to tako o svemu govori njegov životni put. Sa 19 godina 1966., kada je položio maturu u sremskomitrovačkoj gimnaziji, uputio se u Sloveniju da nešto radi i kroz školovanje se usavršava.

Vreme sadašnje

 

SITNIMA DOGORELO DO NOKTIJU

Bečej, 09. novembar 2017.

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Bilo je i ranije da zbog vremenskih nepogoda njive uzvrate nerodicom, ali  2012, takođe sušna godina, ne može se uporediti sa 2017 – Ovaj minuli petogodišnji period samo može poslužiti kao neporeciv dokaz koliko zapravo iz godine u godinu, pod izgovorom tržišta, teškom paorskom mukom proizvedeni proizvodi odlazi u bescenje.

Berbe ratarskih kultura bliže se kraju, ali tek otpočinje svođenje računa o isplativosti skinutog roda. To znači da će poljoprivrednici neminovno morati sagledavati štete od suše u proizvodnoj 2017. godini i da probleme treba tek očekivati.

Nema novaca i ko ima dosta ovaca

 

NI VEĆE TRADICIJE NI MLAĐEG UDRUŽENJA

Bačko Petrovo Selo, 3. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs  

Osnovali ga lane ovčari i kozari Bačkog Petrovog Sela, inače najvećeg potiskog sela, koji su odvajkada držali brojno blago po torovima, pa nedavno upriličili svoju prvu smotru.

– Zasad „Petrovoselski ovan“ okuplja nas četrdesetak, koji držimo  između pet i šest hiljada grla, a pouzdano znamo da ima bar još 2.000 čiji vlasnici nisu članovi Udruženja – objašnjava predsednica udruženja Monika Ferčik. – Nije nam jasno zašto nisu kad je cilj da prevaziđemo eventualne teškoće i unapredimo proizvodnju. Istina, za sada niko ne muze ovce, već ih gajimo radi mesa. Prodajemo jaganjce i, shodno tome, opredelili smo se, uglavnom, za rasu virtemberg. Muž i ja imamo 200 ovaca, a ako nam se i deca, kad završe srednju školu, priključe, biće ih još.

KOTRLJANJE RAVNICOM: SLAST I GORČINA U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI JENEA ŠERFEZEA IZ HORGOŠA

 

Horgoš, 25. oktobar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • U proizvodnji jabuka i drugog voća na području Subotičko-horgoške peščare na severu Bačke ova sezona je bila osrednja, a voćar i vinogradar Jene Šerfeze iz Horgoša konstatuje da je učinak daleko od rekordnog roda, ali da su oni koji imaju zalivne sisteme uz solidan prinos postigli kvalitet, pogotovo što je sunce dalo dosta slasti.

Međutim, u voćarstvu bude i gorčine, poput ovogodišnjeg iskustva u plasmanu alternativne voćke - zove!

NEKAD BILO MILION GUSAKA, A DANAS?

 

Telečka, 12. oktobar 2017.

Izvor: RTV

  • Gurmansko ogledalo delikatesnog a zdravog užitka, oduvek je bilo guščije meso i džigerica. Iako je vojvođansko podneblje idealno za guščartsvo, farmerski uzgoj pripada prošlosti. Bivša Jugoslavija bila je svojevremeno u vrhu izvoznika guščijeg perja na svetu, a danas perje gotovo ne može nikome da se proda.

Foto: RTV

Tradicija gajenja gusaka gotovo je zaboravljena. Zoltan i Monika Varga iz Telečke, jedni su od retkih na ovim prostorima koji su nastavili tradiciju uzgajanja sive francuske gurmanske guske. Guščije meso, mast i džigericu uglavnom plasiraju na beogradskom tržištu.

Intervju: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

DO KRAJA GODINE POTREBNO POVEĆANJE AGRARNOG BUDŽETA       

Čedomir Keco

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bio je gost redakcije lista „Gazdinstvo” i tom prilikom razgovarali su o aktuelnim temama u radu ministra i planovima.

VIŠE OD HILJADU SEOSKIH DOMAĆINSTAVA U SRBIJI BAVI SE TURIZMOM

 

Beograd, 17. avgust 2017.

Izvor: Politika

U Srbiji se nešto više od hiljadu seoskih domaćinstava bavi turizmom, kaže državni sekretar za turizam Miroslav Knežević i dodaje da taj vid turizma čini manje od 10 odstoukupnog turističkog prometa u našoj zemlji.

RATARIMA POLISA OSIGURANJA NE POKRIVA SUŠU

 

Novi Sad, 14. avgust 2017.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Suša obrala letinu ili mraz desetkovao prinose, naslovi su koje viđamo u medijima skoro svake godine.

Poljoprivrednici zabrinuto gledaju u nebo, žale se i očekuju pomoć države. Ova godina, dakle, po tome nije izuzetak. Poljoprivrednici mogu  da pomognu pre svega sebi ali i državi, i da  parcele i buduće prinose osiguraju. Ali i tu treba biti obazriv, jer većina kompanija kod nas ne osigurava štete  od suše, što je s obzirom na podneblje u kome živimo priličan problem posebno u Vojvodini.

KLIMATSKE PROMENE DOVELE DO NEPOGODA

 

Novi Sad, 20. jul 2017.

Izvor: RTV

  • Kod nas, od danas, meteorolozi najavljuju treći toplotni talas, i moguće je da ćemo do kraja leta imati još nekoliko takvih perioda. Proteklih dana obilne padavine potpuno su paralisale saobraćaj u Istanbulu. U Grčkoj su kiša i jak vetar napravili velike probleme ne samo turistima, nego i lokalnom stanovništvu. Ovakve vesti su sve češće. Da li su nepogode, vremenski ekstremi posledice klimatskih promena ili su to pojave koje se periodično dešavaju?

"Vrlo je teško pronaći direktnu vezu između ekstremnih vremenskih događaja i klimatskih promena, ali mnogo stvari na to ukazuje", kaže profesor Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, učestalost i dužina toplotnih talasa kod nas je skoro udvostručena u odnosu na sredinu 20. veka.

DRŽAVA RAZMIŠLJA O PODELI DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA MLADIM PAROVIMA

 

Bor, 20. jul 2017.

Izvor: Politika

  • Problem Srbije nije ulazak u EU već ponovni ulazak u sopstvenu zemlju, u sela iz kojih su ljudi otišli, rekao je Krkobabić

Vlada Srbije, zajedno sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti razmišlja o novoj agrarnoj politici koja podrazumeva ustupanje bez naknade 25 do 50 hektara državnog zemljišta mladim bračnim parovima, izjavio je danas u Boru ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

Aktuelno

 

MINISTAR NEDIMOVIĆ NA PUTU SVOJIH OBEĆANJA

Beograd, 13. jul 2017.

List „Gazdinstvo”

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nakon ponovnog izbora na tu funkciju ima priliku da u ovom poslu ostane više od dve godine, što se sa ministrima poljoprivrede u prethodnim vladama retko događalo. Ministar Nedimović je od početka svog prvog izbora, kao i u periodu promene premijera, unosio u program Ministarstva nove mere ili je već postojeće proširio, a sve to bez priliva novca u Agrarni budžet nije ostvarljivo. Dolaze dani velikih poslova, jer se sa pravilnicima i podzakonskim aktima dosta otezalo i zbog toga su sada u Upravi za agrarna plaćanja desetine hiljada zahteva za podsticaje, premije, subvencije... U ovoj upravi nedostaje najmanje 20 izvršilaca.

BESPLATNI PLASTENICI ZA MLADE U KUMANU

 

Novi Bečej, 30. jun 2017.

Potpisani su ugovori sa tri mlade osobe koje će koristiti poljoprivredne inkubatore i samim tim stečeno znanje i praktično primeniti. Nadamo se da će iskustvo koje budu dobili u periodu od dve godine, koliko traje mentoring, značajno uticati na to da se odvaže i izrade svoje plastenike kako bi nastavili da se bave proizvodnjom povrća” – rekao je Kristijan Lukić, koordinator projekta “Poljoprivredni inkubator za mlade na selu”

U sredu, 28. juna, svečano su potpisani ugovori između predstavnika Opštine Novi Bečej i troje mladih poljoprivrednika koji će zahvaljujući projektu “Poljoprivredni inkubator za mlade na selu” u naredne dve godine uzgajati poljoprivredne kulture u plastenicima na periferiji Kumana.

Žetva

 

SAMO VISOK ROD PŠENICE SPAŠAVA RATARE

Zrenjanin, 27. jun 2017.

Cena pšenice je tema broj jedan među žetaocima koji zrno žele da prodaju, dok oni domaćini koji seju male površine rod ostavljaju na tavan ili ga koriste za stočnu hranu. Više od 110.000 gazdinstava proizvodi pšenicu u Srbiji na parcelama manjim od pet hektara. Ova mala gazdinstva manje ulažu u prihranu i zaštitu, pa se i pored prinosa od 8.000 kg/ha prosečan rod pšenice vrti oko 4.000 kg/ha.

Lični stav

 

NOVI ILI STARI MINISTAR

Novi Sad/Beograd, 23. jun 2017.

Čedomir Keco

Više pažnje u javnosti pobuđuju vesti o tome – kada će biti izabrana nova Vlada, od pitanja – ko će je sačinjavati izuzev premijerke Ane Brnabić.  Ono što je par dana pre imenovanja izvesno, Zakonom o Vladi biće uvedeno Ministarstvo za ekologiju i taj sektor se seli iz Ministarstva poljoprivrede, a da li će povući za sobom šume i vode, znaćemo već sutra.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

NIJE SIR AKO NIJE OD MLEKA

 

Beograd, 20. jun 2017.

Izvor: Politika

  • Proizvođači iz EU, odlukom suda, više neće moći da koriste čak ni naziv „biljni sir” jer se potrošači tako dovode u zabludu

Evropski sud pravde, pre nekoliko dan, doneo je presudu kojom je zabranio da se proizvodi biljnog porekla prodaju pod oznakom „mleko”, „puter” ili „sir”. U presudi se, kako prenosi Bi-Bi-Si, navodi da proizvođači nazive – „mleko”, „puter”, „krem sir” i „jogurt” mogu da koristite samo za označavanje i reklamiranje proizvoda koji su dobijeni od mleka. Izrečena zabrana važi i u slučajevima kada su ti nazivi dopunjeni pojašnjavajućim ili opisnim dodacima koji upućuju na biljno poreklo proizvoda, kao što su „biljni sir”, „vegi čiz” i „krim”.

Više ni takvi nazivi ne mogu da se upotrebljavaju na deklaraciji.

4.000 PORODICA ČEKA DA IM DRŽAVA VRATI OTETE NJIVE

 

Beograd, 19. jun 2017.

Izvor: Večernje novosti

  • Povraćaj oduzetih oranica ide sporo zbog zakonskih teškoća, ali i domaćih tajkuna i monopolista, koji na sve načine pokušavaju da zakoče ovaj proces

U Srbiji je do sada građanima vraćeno 21.834 hektara oranica, oduzetih posle Drugog svetskog rata, a očekuje se vraćanje još oko 80.000 hektara, kaže za "Novosti" Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.