- TRŽIŠTE - /21.07.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.40 din/kg , soja 43.50 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.94 din/kg , pšenica 19.76 din/kg , soja 33.57 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.08 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 31.73 din/kg ; /21.07.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 20.25 din/kg , pšenica 21.52 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Skandal sa mesom i dalje traje

 

UVOZNO MESO RUŠI „SRPSKI KVALITET”

Izvor: List Gazdinstvo/Čedomir Keco

Vlada Srbije usvojila je Uredbu Ministarstva poljoprivrede, koja predviđa da u domaćim prodavnicama i trgovinskim lancima budu posebno istaknuti rafovi sa oznakom „Srpski kvalitet” i da proizvodi izloženi na njima nose žig s istim natpisom, kao i s oznakom „NON GMO”. Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane, mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, med...

Fitosanitarna inspekcija otkrila genetski modifikovanu mahunarku na 10,2 hektara

 

GMO SOJU NAŠLI U MAČVI I SREMU

Sremska Mitrovica, 6. decembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

 

Poljoprivrednici ne prestaju da gaje genetski modifikovanu soju, iako su ovi usevi u Srbiji strogo zabranjeni. Fitosanitarna inspekcija, ove godine, otkrila je GM soju na oko 10,2 hektara obradivog zemljišta. Ilegalni zasadi pronađeni su u Mačvanskom i Sremskom okrugu.

TEMA "NOVOSTI" NEDOVOLjNA KONTROLA ROBE NA PIJACAMA: Otrov vreba sa tezge

 

Beograd, 5. decembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Da li se dovoljno kontroliše korišćenje hemijskih preparata u poljoprivredi. Stručnjaci: Nedovoljna kontrola robe na pijacama

Najsigurnija sam kad kupim na pijaci, domaće je, i nema otrova! Ova rečenica, koja se često može čuti, kako upozoravaju stručnjaci, nažalost, daleko je od istine. Upravo voće i povrće sa pijace može da bude vrlo opasno, jer sistem kontrole sredstava za zaštitu bilja najčešće zataji upravo na tezgama. Inspekcija, kako objašnjava Svetlana Jovičić, koja se poslovima zaštite bilja bavi u stručnoj službi Poljoprivredne stanice "Novi Sad", nema dovoljno kapaciteta da svakodnevno kontroliše robu na pijacama, tako da je kontrola tretmana pesticidima i herbicidima prepuštena samim proizvođačima i njihovoj savesti.

MOŽE LI SRPSKA GOVEDINA PONOVO NA SVETSKO TRŽIŠTE

 

Beograd, 29. novembar 2016.

Izvor: www.poslovnojutro.com

Posle informacije da su tri srpske firme dobile sertifikate za izvoz goveđeg mesa u Kinu, postavlja se i pitanje imaju li srpske klanice sa smanjenim stočnim fondom, kapacitete za veći izvoz. U Srbiji ima oko 990 hiljada grla goveda svih kategorija i proizvede se oko 80 hiljada tona govedine. Van granica ode samo 1.300 tona, i to u Evropsku uniju i zemlje regiona, najviše u Bosnu i Hercegovinu. Krajem osamdesetih imali smo oko dva miliona grla goveda, velike reprocentre, farme i klanice. Izvozili smo oko 20.000 tona mesa samo u Evropu. Danas je broj grla prepolovljen, a izvoz je pao na nešto više od 1.000 tona godišnje. Ni pašnjaci Peštera i Sjenice nisu puni kao nekada.

Zarada od gajenja nane, kamilice, žalfije, belog sleza, bosiljka... mogla bi da bude trostruko veća nego sada

 

 

LEKOVITO BILJE LEČI I DŽEP

Beograd, 29. novembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

Hiljade hektara lekovitog bilja u našoj zemi svake godine propada. A sa njim i milioni! Kod nas, kažu stručnjaci, nema organizovane berbe, iako bi svaki listić imao kupca. Sa druge strane, obradive površine ostaju neuzorane, iako gajenje lekovitog i začinskog bilja sigurno donosi dobit! Procenjuje se da je za uzgoj nane, kamilice, nevena, bosiljka, belog sleza ili žalfije, potrebno ulaganje od minimum 600 evra po hektaru koje će doneti zaradu od oko 1.000 evra! Uz ulaganje od 2.000, dobit se povećava na nekoliko hiljada evra.

U zemlju trpamo sve što nam dopadne u ruke

 

PESTICIDE IZDAVATI „NA RECEPT”

Novi Sad, 28. novembar 2016.

Izvor: Dnevnik 

Otrovni insekticidi i fungicidi otkriveni u bebi kašici “Juvitana”, mogu ozbiljno da naruše zdravlje dece nakon duže konzumacije. Oni su ujedno i dokaz da nije poštovana dobra poljoprivredna praksa, te da odgovorne za taj skandal treba tražiti i među proizvođačima voća i povrća, ali i prerađivačima koji gotove proizvode prodaju na tržištu.

Uprava za veterinu

 

KRIJUMČARENJA MESA NAJČEŠĆE NA JUGU, ALI NE VIŠE NEGO RANIJE

Beograd, 25. novembar 2016.

Izvor: Tanjug

  • Carinska služba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, pokazuju podaci Uprave carina.

Carinskaslužba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, pokazuju podaci Uprave carina.

SKELA SPAJA, KATASTAR RAZDVAJA

 

Zrenjanin, 24. novembar 2016.

Izvor: www.novosti.rs

  • Da li je država uzurpirala plodne oranice u Potiskom selu nedaleko od Zrenjanina? PP "Taraš" dokazuje vlasništvo 969 hektara, a zvanično mu se priznaje 76

Više od jedne decenije traje borba PP "Taraš" iz istoimenog potiskog sela u Banatu, nedaleko od Zrenjanina, protiv države, koju optužuje za uzurpaciju nekoliko stotina hektara oranica. Preduzeće je nastalo 2002. kada je otkupom dugova bivšeg Poljoprivredno-zadružnog preduzeća "Taraš" nasledilo ime, ali postalo i vlasnik njegove imovine, od koje je zemlja svakako najvrednija. Atar ovog sela je specifičan. Skoro polovina oranica nalazi se na drugoj obali Tise, na bačkoj strani, pa meštani odvajkada skelom prelaze reku kako bi obrađivali zemlju u katastarskoj opštini Taraš 1.

ISPRAVNOST HRANE: ZAMKE SA RAFOVA

 

Beograd, 21. novembar 2016.

Izvor: www.novosti.rs

  • Ko i kako kontroliše namirnice koje dolaze u prodavnice? Neophodno kažnjavanje odgovornih zbog propusta. Rešenje u izradi Strategije poljoprivrede

Građani Srbije nisu stigli ni da se oporave od šoka izazvanog otkrićem da je u kašicama za bebe bilo ostataka preparata za zaštitu bilja, a već je usledila nova potencijalna afera sa uvozom mesa zamrznutog 1982. godine. U toj konkurenciji, gotovo da se i zaboravila priča sa aflatoksinom od pre nekoliko godina, ili podatak da je svaka treća teglica meda "falš", a da je većina crnog hleba u stvari "obojena"... Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako ovi problemi neće ostati usamljeni i kako postoji mogućnost da ih bude i više, a da će građane sa rafova prodavnica vrebati "zamke" sve dok izostaje adekvatna reakcija nadležnih organa.

Osvrt

 

IDUĆE GODINE VEĆI AGRARNI BUDŽET, ALI...

 Novi Sad, 18. novembar 2016.

Prema radnoj verziji raspodele budžeta države, prema sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja neće biti primenjen član 4. stav 3. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji glasi: „Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem”.