- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

"Novosti" istražuju

 

SVETU KVALITET, A NAMA NA TRPEZI FALŠ

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Srbija uspešan izvoznik hrane, ali naši građani nisu sigurni šta jedu. Sistem kontrole dobro zamišljen. U praksi dosta propusta kod uvoza prehrambenih proizvoda

Naš kukuruz i pšenica po kvalitetu su poznati na svetskim tržištima, šećer iz Srbije stiže u gotovo sve zemlje EU, voće i povrće cenjeno je u Rusiji, goveda sa naših farmi i jagnjad sa Peštera kvalitetom su se probili do Bliskog istoka... U isto vreme, međutim, građani Srbije teško da mogu da utvrde da li hrana istog takvog kvaliteta, kakva odlazi na strana tržišta, stiže i na njihove stolove.

U PLANU POKRETANJE PROIZVODNJE TOSTA U SRBIJI

 

Beograd, 24. maj 2016.

Izvor: Danas

Sudeći prema rezultatima Ankete o potrošnji stanovništva koju je sproveo Republički zavod za statistiku, potrošnja hleba i peciva u Srbiji opala je u prethodnih devet godina za 17,5 odsto. To, izraženo u kilogramima, znači da je prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika smanjena za 17,8 kilograma pa sada svaki stanovnik Srbije pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, umesto 101,8 kilograma, koliko je konzumirao pre gotovo jedne decenije (inače, norma za obračun potreba za hlebom je 300 grama dnevno po stanovniku). Doduše, smanjen je za oko 32.000 i broj stanovnika Srbije, pa je i to, u izvesnoj meri, uticalo na ovakvu statističku sliku.

(Ne)dovršena poruka za novog ministra poljoprivrede

 

KO SME SELJAKU DA ODUZME PRAVO NA RAD

Novi Sad, 23. maj 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Potpuna i tačna analiza o poljoprivredi, agroindustriji i prilikama na selu nedostaje u Srbiji, a to znači u svakoj lokalnoj zajednici, sektoru, institucijama sistema, državnoj administraciji... Nema ni osvrta na realizaciju sporazuma o ulasku u EU... Gde god da krenete u dubinu ovih tema dolazite do podataka koji već na prvi pogled pokazuju da se loše stanje zapravo događa što poljoprivreda i selo ne uživaju godinama političku podršku vlasti, niti su prioritet u razvoju.

BROJ NA VOĆU OTKRIVA DA LI JE KANCEROGENO

 

Beograd, 23. maj 2016.

Izvor: Srpski telegraf

Sitno ispisani brojevi na etiketama koje su zalepljene na voću iz uvoza otkrivaju kako je ono uzgajano i da li je bezbedno po naše zdravlje. Dovoljan je samo jedan pogled na okruglu nalepnicu sa banane, jabuke ili bilo koje druge voćke da biste saznali da li je ona kancerogena. Potrebno je samo da pogledate cifre ispisane odmah ispod uočljivog logotipa na okrugloj nalepnici zalepljenoj na voću. Ako je reč o nizu od četiri broja, a prvi je trojka ili četvorka, onda je pred vama voće uzgajano uz pomoć pesticida i i drugih veštačkih štetnih sredstava.

UVOZ "UBI" SRPSKOG DOMAĆINA

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

Količine junetine izvezene iz Srbije skoro su ravne onima iz doba sankcija, dok je uvezene bogzna otkud i kakvog kvaliteta, sve više, što je žalosno. Cena mleka će padati... Republika i opština moraju više podsticati stočare i ratare, a mi da se udružujemo radi boljitka nas i Srbije - upozorava stočar i mlekar Milan Solujić (60), iz milanovačkog sela Beršići, preduzimljivi dobitnik opštinske najprestižnije nagrade, zlatne medalje "Takovski ustanak 2016”.

GMO "JEDE" I EKONOMIJU

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Kritike upotrebe GMO hrane obično idu u pravcu štetnosti po zdravlje ljudi i teorijama zavera o depopulaciji stanovništva. Međutim, primenu GM hrane neophodno je sagledati i iz ekonomskog ugla i opasnosti od stavljanja celokupne proizvodnje hrane pod potpunu kontrolu monopola biotehnoloških korporacija.

Očigledno je da se radi o pokušaju "istiskivanja" tradicionalnih sorti i zameni sa GM vrstama. Eventualna štetnost po zdravlje očigledno nije dovoljno istražena niti još uvek decidno dokazana, pa se na prvi pogled čini opravdano prebacivanje protivnicima GM tehnologija da su ekološki tehnofobi koji šire paniku i strah kod ljudi da su protiv tehnoloških inovacija u proizvodnji hrane, te su neodgovorni kada je sve više gladnih u svetu.

U NIŠU RADE SAMO TRI OD 13 STANICA PROTIVGRADNE ZAŠTITE

 

Niš, 17. maj 2016.

Izvor: www.juznevesti.com

Protivgradne rakete u okolini Niša ove sezone mogu da se lansiraju samo sa tri od ukupno 13 stanica, jer većina strelaca ove godine nije potpisala ugovore o angažovanju zato što od Grada nisu primili honorare za prethodne dve godine. Za posao, koji podrazumeva 24 časovna dežurstva u periodu od šest meseci i spremnost na ispucavanje rakete na prvu naredbu uz višečasovno sedenje i čekanje u stanicama na kiši i nevremenu, prema ugovoru sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom mesečno se iz republičkog budžeta izdvaja nešto manje od 3.000 dinara. Grad Niš je 2013. godine poslednji put dotirao još pet dodatnih hiljada dinara po mesecu, ali to se nije dogodilo ni 2014, ni 2015. godine, zbog čega je većina strelaca sada odbila da sarađuje.

KAD SU TRAKTORI DUPLO STARIJI OD ĐAKA

 

Požega, 17. maj 2016.

Izvor: Politika

  • U požeškoj Poljoprivrednoj školi s velikom ekonomijom i modernim domom učenici obavljaju praksu na mašinama iz osamdesetih 

Sve je u požeškoj Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić” kako ozbiljnoj ustanovi dolikuje: savremena školska zgrada, velika ekonomija, moderan dom učenika, saradnja sa vodećim našim institutima i seoskim gazdinstvima, solidni đaci, tradicija duga 60 godina. Sve, izuzev jednog: mehanizacija za učeničku praksu sasvim je dotrajala, tu su pojedine mašine od đaka duplo starije.

TRUJU NAS HLEBOM, SIROM I ĆEVAPIMA

 

Beograd, 13. maj 2016.

Izvor: Kurir

  • Hleb, peciva, sir, kajmak, ćevapi, pljeskavice i rolovano meso „najprljaviji" su prehrambeni proizvodi u prodaji u Srbiji. U proizvodima od mleka i mesa u 2015. najčešće su otkrivane bakterije, dok su kod hleba, peciva i brašna glavni problem bili neuredni proizvodni pogoni.

Primese u proizvodima i istekao rok trajanja najviše su upadali u oči potrošačima koji su u 30 odsto slučajeva bili u pravu kad su se žalili inspekcijama.

NEMA PARA ZA LABORATORIJU ZA KONTROLU HRANE

 

Beograd, 9. maj 2016.

Izvor: Politika

  • Nedostaju oprema i kadrovi, a već pet godina, po priznanju nadležnih, u ovu laboratoriju nije ulagano ništa ni iz EU fondova ni iz državnog budžeta

Džava nema para za otvaranje nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje hrane u čije opremanje već pet godina nije uloženo ni dinara iz nacionalnog budžeta, saznaje „Politika”. Neizvesno je takođe i kada će u Direkciji nacionalne referentne laboratorije u Batajnici početi kontrola kvaliteta mleka iako je oprema za te analize kompletno nabavljena prošle godine.