- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

NEDIMOVIĆ: PRIORITET RAZVOJ PRERAĐIVAČKOG SEKTORA

 

Aleksinac, 18. oktobar 2016.

Izvor: www.tanjugbiz.rs

  • Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je i u Aleksincu da je najveći prioritet u njegovom resoru razvoj prerađivačkog sektora i povećanje vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je i u Aleksincu da je najveći prioritet u njegovom resoru razvoj prerađivačkog sektora i povećanje vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Ministar je obišao preduzeće "Monikom PIK Aleksinac" i tom prilikom istakao da su za povećanje zasada i razvoja povrtarskih kultura potrebni prerađivački kapaciteti, koji bi te kulture mogli da otkupe, prerade i naprave veću vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji.

KAKO SE IZBORITI SA SALMONELOM

 

Beograd, 18. oktobar 2016.

Izvor: Blic

  • Petogodišnji dečak M. V. iz Bregana u Hrvatskoj preminuo prošlog utorka pošto se otrovao salmonelom, dok su njegov i majka, otac i dve sestre u kritičnom stanju. 

Kako pišu hrvatski mediji, porodica iz Bregana otrovala se od jaja kupljenih u jednom velikom trgovinskom lancu, koja su, navodno, uvezena iz Poljske. Pretpostavlja se da su jaja neko vreme bila na policama, pa se strahuje da ima još zaraženih. Ivana Milošević, doc. infektolog gastroenterolog iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje, objašnjava da su deca i stariji najviše izloženi riziku od komplikacija bolesti ukoliko se zaraze salmonelom, te je njihovo lečenje obavezno čim primete simptome.

ZAŠTO SU PROPALE SRPSKE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE

 

Čačak/Kotraž, 17. oktobar 2016.

Izvor: Politika 

  • Hladnjača „Voćar Dragačeva” zapremine 230 vagona, sa 4,57 hektara zemljišta, prodata za 27,98 miliona dinara 

Kotraža - Najbolja zemljoradnička zadruga u Srbiji s kraja prošlog veka sad pripada zaboravu. I druga, stara hladnjača „Voćar Dragačeva”, zapremine 230 vagona, opremana između 1975. i 1978. i tada jedna od vodećih u SFRJ, prodata je nedavno u stečajnom postupku, sa 4.417 kvadrata pod krovom i 4,57 hektara zemljišta, za 27,98 miliona dinara.

RAK KORENA MALINA

 

Kragujevac, 17. oktobar 2016.

Izvor: B92

U voćarstvu, rak korena je biljno oboljenje zbog kojeg se odmah mora ukloniti ceo zasad. Voćari u Srbiji često bivaju prevareni još pri kupovini sadnica, jer se tada ne vide simptomi ove bolesti. A, na tržištu se slabo kontroliše kvalitet. Kad se poljoprivrednici sretnu sa tim problemom uglavnom su prepušteni sami sebi.

ZADRUŽNA SVOJINA

 

Bečej, 17. oktobar 2016.

Izvor: RTV

  • Od početka ove godine u primeni je novi zakon o zadrugama, kojim bi, pre svega, trebalo da se reši pitanje imovinsko pravnih odnosa, odnosno uknjižba zadružne svojine. Kakva je njegova primenu u prkasi 10 meseci kasnije i koliko je zadruga uspelo da upiše zadružnu svojinu i kako se odvija borba za povraćaj imovine?

Borba za 600 hektara prvoklasne zemlje vodi se u zemljoradničkoj zadruzi Bečej koja posluje duge 63 godine, ali čelnicima teško polazi za rukom da dokažu vlasništvo. Iako su decenijama na istoj adresi, a broj žiro računa nisu menjali. Direktor te zadruge kaže da ne vidi svetlo na kraju tunela i strahuje da ukoliko za godinu dana ne reše imovinske odnose i sami će nestati.

Sa 30. Savetovanja agronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomista

 

TUBERKULOZA PREŽIVARA

Beograd, 14. oktobar 2016.

Izvor: PKB Poljoindustrija

  • Tuberkulozni proces, prema rečima autora, započinje uvek primarnim afektom. Radi se o čvoriću tuberkulumu tipične patohistološke građe. 
     

Na 30. Savetovanju agronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomista prezentovan je rad „Tuberkuloza preživara".

ČILEANCI MENJAJU KOREN MALINE

 

Čačak, 14. oktobar 2016.

Izvor: Politika

  • Srbija je lane ponovo preuzela vođstvo u svetu po prinosima maline, ispred SAD, Poljske i Čilea, zahvaljujući kvalitetnim sadnicama

Iako su i dalje među vodećim proizvođačima maline u svetu, Čileanci su se suočili sa višegodišnjim padom ukupnog prinosa. Od rekordne 2011. godine, kada je rod u zemlji ispod Anda dostigao 50.000 tona, usledila je nizbrdica na 40.000, pa i manje od toga.

HOĆEMO LI ISKORISTITI PONUĐENE ŠANSE ZA RAZVOJ PROIZVODNJE JUNEĆEG MESA

 

Beograd, 14. oktobar 2016.

Izvor: Agrobiznis

  • Prema trenutnim kretanjima, očekuje se da će proizvodnja svinja i svinjskog mesa i prerađevina na teritoriji Srbije rešavati preko krupne proizvodnje i krupnog kapitala, što i priliči ovoj industrijskoj proizvodnji, uz adekvatno mesto primarnih poljoprivrednih proizvođača, tovljača svinja. Istovremeno – nameće se pitanje i traži odgovor da li ćemo u ovom momentu iskoristiti ponuđene prilike za proizvodnju junećeg mesa i time stabilizovati govedarsku, a većim delom i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. 

Realnom analizom postojećeg stanja i iskazanim potrebama za proizvodnjom i mogućnošću plasmana junećeg mesa pokušaćemo da objektivno ukažemo da li postoje realne šanse da se uđe u proces stabilizacije i povećanja proizvodnje u ovoj strateškoj oblasti.

Vreme sadašnje

 

ULJARE SE OMASTILE, KUKURUZ U ČARDACIMA, ŠTA ĆE URADITI DRŽAVA?

Novi Sad, 12. oktobar 2016.

Izvor: List Gazdinstvo, Čedomir Keco

Kako će na kraju žetve suncokreta proći ratari, niko ne zna. Cenu od 34 dinara po kilogramu smatraju sramnom.

Njihova računica pokazuje da su prevareni, jer polaze od cena u okruženju. Po toj računici izgubili su pet dinara po kilogramu, pa navode da uz žetvu od 620.000 tona to „omašćivanje” uljara vredi 3,1-3,5 milijardi!? Da li će i koliko ta cifra biti umanjena, zavisi od pojedinačnih slučajeva.

FAO i EBRD pomažu u izvozu naših poljoprivrednih proizvoda

 

OTVORITI KINU I EGIPAT ZA SRPSKO ŽITO

Beograd, 12. oktobar 2016.

Izvor: Dnevnik

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD pomoći će Srbiji u izvozu žitarica i uljarica na tržišta na kojima još uvek nije prisutna, poput Kine i Egipta. 

FARMA U LUKIĆEVU

 

Zrenjanin, 12. oktobar 2016.

Izvor: Most

  • Zbog nestabilnih cena mleka na tržištu, koje su otišle daleko ispod cene rentabilnosti, veliki broj farmera je rešio da polako diže ruke od mlečnog govedarstva. Ipak, jedna farma u Lukićevu svake godine radi potpuno suprotnu stvar, oni povećavaju broj svojih grla, a sve to zahvaljujući odluci da umesto proizvođača mleka budu proizvođači vrhunske genetike.

Kompanija Vineks etil osnovna je 1999. godine sa sedištem u Užicu, kao preduzeće koje je obavljalo isključivo usluge proizvodnje i distribucije vina i drugih jakih alkoholnih pića. Godine su prolazile, a firma je isključivo napredovala, pa je 2007. godine otvoren pogon za proizvodnju etil alkohola u Bajinoj Bašti.

Agroekonomija – uljarice

 

SUNCOKRET, SOJA I ULJANA REPICA – DONOSE PROFIT

Novi Sad, 11. oktobar 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Dr Aleksandra Gajdobranski, koja se bavi proizvodnjom uljarica u svetu, u „Gazdinstvu” je objavila opširan tekst o ovim biljnim vrstama. Iz ove analize za „AgroServis”  prenosimo uvodni deo.

***

Prema analizama proizvodnje i prerade uljarica u Srbiji i svetu, ove biljne vrste se gaje uz manje oscilacije po površinama, ali se prinosi povećavaju, kao i potrošnja iz prerade. Kada će i kako u Srbiji uljarice osvojiti više od 600.000 hektara, nije moguće tačno predvideti, jer je važno ostvariti pravilnu plodosmenu.

NADNIČARI ILI DA JE „LEBA BEZ MOTIKE”!

 

Novi Sad, 10. oktobar 2016.

Izvor: Dnevnik

„Bili su tako siromašni da su do starosti išli u nadnicu” najkraći je opis kako su neki ljudi, a ovde, u ravnici, teško živeli. Jer, ići u nadnicu znači rintati od jutra do mraka, a za nekog drugog. Dobro, mnogi su takođe po ceo dan savijali leđa nad motikom, ašovom, ljuštili rukama klipove, pa ih tovarili u korpe, na kola, u čardake - ali sebi! S drugačijim mislima i drugačijim raspoloženjima prema tom argatovanju. Koje im nije bilo ni plaćeno. Nadničarima-jeste. Jer, ići u nadnicu, raditi kao nadničar, znači biti plaćen, i to - istog dana. Pre mraka. Takva su bila pravila, jer se nije znalo ko će sutradan biti oran ili sposoban da opet nadniči.

MEHANIZOVANA SUPER EFIKASNA PROIZVODNJA LUKA

 

Sombor, 6. oktobar 2016.

Izvor: Blic

Način na koji se obrađuje livadskokarbonatni černozem u okolini Sombora i način na koji „Pin agrar“ proizvodi luk bezmalo je savršen. 

I to do te mere da ne možemo da se ne zapitamo da li neko ko nije usvojio nove tehnologije proizvodnje crnog luka uopšte može da bude konkurentan – ukoliko stvari ne radi onako kako su ih organizovali Bora Božin, tehnički direktor, i Milenko Ludoški, direktor firme koja ima skoro 250 hektara pod povrćem u Stepanovićevu. Od samog početka, od setve sitnozrnim sejalicama, pa sve do skladištenja i prodaje, glavicu crnog luka ni u jednom momentu ne dodirne ljudska ruka.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović za list „Gazdinstvo”

 

POLJOPRIVREDNICI USKORO U PRIVREDNOM SISTEMU

Novi Sad, 6. oktobar 2016.

Izgleda da će do stotog dana provedenog na mestu ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović svaki dan naići na nepoznate prilike u ovom delu državne administracije. Primopredaja sektora je bila puka formalnost, koja čak ne dotiče ni materijalne stavke u namenskom delu budžeta.

TRGOVINSKI LANCI PRODAVALI MESO SUMNJIVOG KVALITETA

 

Beograd, 4. oktobar 2016.

Izvor: Politika 

  • Zbog učestalih pritužbi kupaca inspekcija krenula od najvećih trgovina u Beogradu - u 98 kontrola doneto čak 65 rešenja za otklanjanje nedostataka 

Rezultati vanredne kontrole mesa i prerađevina na beogradskom tržištu više su nego upozoravajući. U 98 kontrola doneto je čak 65 rešenja za otklanjanje neusaglašenosti, a ova informacija još je alarmantnija ako se zna da su veterinarski inspektori kontrolisali promet u najvećim trgovinskim lancima koji posluju u glavnom gradu.

NELEGALNO ZAUZETO OKO 40 HEKTARA

 

Bačka Palanka, 4. oktobar 2016.

Izvor: Dnevnik

Poslednjih dana septembra odbornici Skupštine opštine Bačka Palanka, između ostalog, usvojili su Odluku o skidanju useva sa uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u atarima bačkopalanačke opštine. Ovim su stvoreni uslovi za organizovano skidanje useva sa površina koje bez pravnog osnova koriste pravna ili fizička lica. Nadležni tumače da se ova odluka odnosi i na skidanje useva sa građevinskog zemljišta u javnoj svojini lokalne samouprave, koje se do privođenja nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju, a bez pravnog osnova ovo zemljište koriste pravna ili fizička lica.

OSMI FESTIVAL KUKURUZA ODRŽAN UZ TAKMIČENJE U BRANJU KUKURUZA, HRANU I PIĆE

 

Torda, 30. septembar 2016.

Izvor: www.novaekonomija.rs

Kukuruz je jedna od najznačajnih poljoprivrednih kultura u Srbiji. U Tordi je održan 8. po redu Festival kukuruza. Cilj manifestacije jeste da se ožive stari običaji jesenjih radova u polju i da se oni očuvaju od zaborava.

UVOĐENJE REDA U KATASTAR

 

Novi Sad, 30. septembar 2016.

Izvor: www.agropartner.rs

Novi resorni ministar poljoprivrede, kao i administracija ovog ministarstva, ako je suditi po najavama, čvrsto su rešeni da zavedu red u gazdovanju državnim poljoprivrednim zemljištem. Dobro je što je tako, bilo je i krajnje vreme. Jer, urađene procene stanja govore da se od donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu 2006. godine šteta od nelegalnog korišćenja oranica čiji je vlasnik država meri na više stotina miliona evra. Ni mnogo bogatije zemlje od naše takvo urušavanje vrednosti i arčenje državnih oranica ne mogu sebi da dozvole, a kamoli da za to godinama niko ne odgovara.

KO TO USPE, SVAKA MU ČAST: Čik probajte da PROČITATE šta piše na deklaracijama pojedinih proizvoda

 

Beograd, 28. septembar 2016.

Izvor: www.srbijadanas.com

Natpisi na deklaracijama napisani tako da se morate dobro potruditi da ih pročitate. Proizvođači namerno koriste najmanji mogući font za označavanje sastava proizvoda, jer im nije u interesu da kupci vide šta tu sve piše, tvrde potrošači. Iako su proizvođači u obavezi da na prehrambene proizvode istaknu jasno čitljive deklaracije, sastav brojnih artikala je pisan toliko sitnim slovima da je većini ljudi nemoguće da ga pročitaju bez naočara, a za neke čak treba i lupa!

SRBIJA GODIŠNJE BACA 250 HILJADA TONA HRANE

 

Beograd, 28. septembar 2016.

Izvor: www.ekonomski.net

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje baci ili uništi oko 250 hiljada tona hrane, što je, imajući u vidu standard građana, previše. U svetu je trend da se viškovi hrane distribuiraju najugroženijim slojevima stanovništva. U Srbiji se time bavi Banka hrane, a uskoro bi trebalo da bude donet i zakon o viškovima hrane, koji bi regulisao tu oblast. Ove godine Srbija beleži rekordne prinose gotovo svih poljoprivrednih kultura, od pšenice i kukuruza do pojedinih vrsta voća i povrća. To bi, po prirodi stvari, trebalo da bude dobra vest, ali nije u potpunosti.

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA

 

Šid, 28. septembar 2016.

Izvor: Sremska TV

Kako bi se razvijala prerađivačka industrija Ministarstvo poljoprivrede podržaće izgradnju agroparkova u kojima će se skladištiti roba za dalji plasman na inostrano tržište. Posao svih, a tako i Ministarstva poljoprivrede, će biti usmeren na povećanje izvoza u oblastima poljoprivrede koje daju benefite.

Prozvao vladu

 

GRADONAČELNIK ŠAPCA PISAO VUČIĆU: MOŽE LI SRPSKA POLJOPRIVREDA DA DOBIJE VIŠE NOVCA OD EU

Šabac, 27. septembar 2016.

Izvor: Blic

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović poslao je pismo premijeru Aleksandru Vučiću, ali i javno prozvao Vladu Srbije da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac EU za poljoprivredu. Posle 100 miliona koje su poljoprivrednici mogli da imaju na raspolaganju do ove godine, Srbija je ostala i bez dodatnih 175 miliona evra jer, prema oceni revizora EU, ne zadovoljava uslove, pa čak ni zgrada u kojoj se nalazi Uprava. Zelenović je pozvao Vladu Srbije da vrati Upravu za takozvane IPARD fondove u Šabac, jer je dok je bila u ovom gradu, pre preseljenja u Beograd, u izveštaju Generalnog direktorata za poljoprivredu EU označena je kao lider u sprovođenju administrativnih reformi.

ŠANSE I AUTOGOLOVI

 

Beograd, 26. septembar 2016.

Izvor: Danas

Naša kolumna je „obelela" od tužnih priča o nestajućim srpskim selima. Kad god vikendom krenemo „selima u pohode", tema za ponedeljak je rezervisana. Priroda ljudožder sve guta i proždire. Gde nema ljudi, makar to bile i „vikendaške ruke", korov stigao na vrata polusrušenih kuća, kačara i štala. Kao što su nekada ljudske ruke potisnule prirodu na pristojnu razdaljinu od kuća i imanja, tako ona sada „uzvraća udarac". Bez borbe. nema protivnika. Ili su previše nemoćni i „umorni" da se dalje brane. Tako su mnoge kuće i čitava sela „bacila peškir" prirodi, u znak neopozive i bespovratne predaje.

POTROŠAČI NE VERUJU DEKLARACIJAMA

 

Beograd, 19. septembar 2016.

Izvor: Politika

  • Tržište je puno proizvoda na čijim deklaracijama dve trećine prostora zauzimaju podaci o kompaniji, a izostaju detalji o sadržaju alergena ili aditiva, kažu u NOPS-u  

Prvi rezultati ankete, koju je sproveo „AgroServis”, pokazuju da najveći broj potrošača i dalje ne veruje u tačnost podataka na deklaracijama. Od do sada 350 anketiranih (istraživanje je još u toku) 79 odsto je odgovorilo da ne veruje u tačnost deklaracija i sadržaja na prehrambenim proizvodima, 18 procenata samo delimično, a tek četiri odsto anketiranih je odgovorilo sa „da“.