- TRŽIŠTE - /07.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.30 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 46.50 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.35 din/kg , pšenica 18.73 din/kg , soja 36.52 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 18.03 din/kg , soja 34.25 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.67 din/kg , pšenica 19.91 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

PKB OČEKUJE DOBRE REZULTATE I BEZ PREMIJA

 

Beograd, 12. januar 2017.

Izvor: Politika/TANJUG

Generalni direktor Poljoprivredne korporacije Beograda (PKB) Dragiša Petrović ocenio je da će ostvareni rezultati poslovanja te korporacije u 2016. biti „blago pozitivni” iako je PKB u prošloj godini imao potpuno odsustvo punog iznosa premije za mleko.

Jednaki penzijski doprinosi i za paore s jednim, i za one sa sto hektara

                          

DUGOVANJA DRŽAVI ODNOSE KUĆE I NJIVE?

Novi Sad, 9. januar 2017.

Izvor: Dnevnik

Poljoprivrednike ove godine, ako je suditi po budžetu Ministarstva poljoprivrede, očekuju mnoge državne subvencije i unapređenje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. No, paori pored subvencija na koje računaju, od države očekuju da što pre reši i problem ogromnnog duga koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa. Računa se da su pred kraj prošle godine poljoprivrednici državi dugovali čak 90,8 milijardi dinara na ime neuplaćenih penzijskih doprinosa.

PERUTNINA NIJE ADRESA ZA MALOG FARMERA

 

Izvor: List Gazdinstvo

„Perutnina” iz Ptuja je vlasnik mesne industrije „Topiko” iz Bačke Topole. „Perutnina” je u vlasništvu metalurškog kombinata JEKLO koja je u vlasništvu ruskog kapitala. Koliko je ruski partner ozbiljan pokazuje i to da je sa kapitalom ušao u „Perutninu” iz Ptuja, kao i u „Topiko” iz Bačke Topole. Naš saradnik Slaviša Dabižljević je pitao člana Uprave „Perutnina Ptuj Topiko” Herminu Šerona i ovo.

Proizvodnja i potrošnja živinskog mesa - brz obrt, ali...

 

VIŠE KOKODAKANJA, A MANJE BATAKA

Izvor: List „Gazdinstvo”/ Branislav Gulan

Novi Sad, 4. januar 2017.

  • Od jajeta do pileće viršle mora da se poštuje više od 50 propisa. U Srbiji ima oko 130 proizvođača pilećeg mesa, a samo je 30 registrovano, dok su ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za ljude u Srbiji, kao kuća ipak ćemo raditi i na proizvodnji organskog pileta

Proizvodnja živinskog mesa u svetu u 2015. godini bila je veća od 100 miliona tona, a u 2030. godini ukoliko se nastavi tempo rasta proizvodnje i potrošnje, to bi trebalo da bude 143 miliona tona. Veliki deo te proizvodnje namenjen je i izvozu. U proizvodnji i trgovini najdalje je otišao Brazil u kome se proizvodnja približila brojci od 15 miliona tona godišnje.

PODSTICAJI IMANJIMA I MLADIM GAZDAMA

 

Sremska Mitrovica, 28. decembar 2016.

Izvor: Dnevnik

 Konsultantske i stručne savetodavne pomoći, poboljšanje kvaliteta života i rada u ruralnim područjima na teritoriji grada, prikupljanje podataka o proizvodnji, prodaji, investicijama, problemima, ali i mogućnostima u oblasti poljoprivrede, edukacija i informisanje poljoprivrednika, zadaci su Agencije za ruralni razvoj Sremske Mitrovice. Cilj je da se uspostavi most saradnje između poljoprivrednika i lokalne samouprave i sa različitim ministarstvima, pokrajinskim sekreterijatom i svima onima koji usmeravaju sredstva za razvitak ruralnog razvoja.

AKO POLJOPRIVREDNIK NE PLATI DUG OSTAJE BEZ PENZIJE

 

Beograd, 28. decembar 2016.

Izvor: Politika

Podatak da tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da 175.440 njih duguje po 8.600 evra za neuplaćene doprinose - ozbiljno je otvorio pitanje ko će i kako će od zemljoradnika uspeti da plati ove dugove kako bi ostvarili pravo na penziju. Posebno je pitanje šta će biti s onima koji mogu da nastave s plaćanjem, a imaju manje od 15 godina staža osiguranja, što je minimum uslova za penzionisanje. Da li će im u međuvremenu uplaćeni novad propasti, da li će moći da ga vrate, ili će ostati bez penzija. Prema poslednjim podacima Poreske uprave Srbije, ukupni akumulirani dug poljoprivrednih penzionera za neuplaćene doprinose iznosi 90,8 milijardi dinara, dok je s kamatom 186 milijardi.

SALATA I DŽEM IZ ŠUMADIJE ZA NOVI SVET

 

Čačak, 16. decembar 2016.

Izvor: Politika

  • Malo preduzeće „Polo” iz Čačka svake jeseni izvozi zimnicu u SAD, Kanadu i Švedsku

Konzerve i tegle sa voćem i povrćem iz Šumadije već godinama, velikim lađama, plove do Novog sveta. Čačansko preduzeće „Polo” s pogonom za preradu u obližnjoj Prislonici, pod Vujnom, i ove jeseni nastavilo je tu tradiciju dokazujući da vredan kolektiv, od samo desetoro radnika, može da izdrži izvoznu utakmicu protiv neuporedivo jačih takmaca.

ZADRUGA JE SPAS ZA SELO!

 

Dimitrovgrad, 12. decembar 2016.

Izvor: Narodne novine - Niš     

  • Teško je na poljoprivredi, ustajem u pet ujutru, ali se ne žalim, jer sam "svoj gazda", veli Cenkov. Čuva devet krava, tri junice, toliko koza, zečeve, kokoške...  

Miroslav Cenkov, poljoprivrednik iz sela Brebevnica u opštini Dimitrovgrad, radio je 21 godinu u metalnom pogonu bivšeg GID-a. Posle zatvaranja fabrike, ostao je bez posla i rešio je da se posveti poljoprivredi u svom rodnom selu

Skandal sa mesom i dalje traje

 

UVOZNO MESO RUŠI „SRPSKI KVALITET”

Izvor: List Gazdinstvo/Čedomir Keco

Vlada Srbije usvojila je Uredbu Ministarstva poljoprivrede, koja predviđa da u domaćim prodavnicama i trgovinskim lancima budu posebno istaknuti rafovi sa oznakom „Srpski kvalitet” i da proizvodi izloženi na njima nose žig s istim natpisom, kao i s oznakom „NON GMO”. Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane, mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, med...

Fitosanitarna inspekcija otkrila genetski modifikovanu mahunarku na 10,2 hektara

 

GMO SOJU NAŠLI U MAČVI I SREMU

Sremska Mitrovica, 6. decembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

 

Poljoprivrednici ne prestaju da gaje genetski modifikovanu soju, iako su ovi usevi u Srbiji strogo zabranjeni. Fitosanitarna inspekcija, ove godine, otkrila je GM soju na oko 10,2 hektara obradivog zemljišta. Ilegalni zasadi pronađeni su u Mačvanskom i Sremskom okrugu.

TEMA "NOVOSTI" NEDOVOLjNA KONTROLA ROBE NA PIJACAMA: Otrov vreba sa tezge

 

Beograd, 5. decembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Da li se dovoljno kontroliše korišćenje hemijskih preparata u poljoprivredi. Stručnjaci: Nedovoljna kontrola robe na pijacama

Najsigurnija sam kad kupim na pijaci, domaće je, i nema otrova! Ova rečenica, koja se često može čuti, kako upozoravaju stručnjaci, nažalost, daleko je od istine. Upravo voće i povrće sa pijace može da bude vrlo opasno, jer sistem kontrole sredstava za zaštitu bilja najčešće zataji upravo na tezgama. Inspekcija, kako objašnjava Svetlana Jovičić, koja se poslovima zaštite bilja bavi u stručnoj službi Poljoprivredne stanice "Novi Sad", nema dovoljno kapaciteta da svakodnevno kontroliše robu na pijacama, tako da je kontrola tretmana pesticidima i herbicidima prepuštena samim proizvođačima i njihovoj savesti.

MOŽE LI SRPSKA GOVEDINA PONOVO NA SVETSKO TRŽIŠTE

 

Beograd, 29. novembar 2016.

Izvor: www.poslovnojutro.com

Posle informacije da su tri srpske firme dobile sertifikate za izvoz goveđeg mesa u Kinu, postavlja se i pitanje imaju li srpske klanice sa smanjenim stočnim fondom, kapacitete za veći izvoz. U Srbiji ima oko 990 hiljada grla goveda svih kategorija i proizvede se oko 80 hiljada tona govedine. Van granica ode samo 1.300 tona, i to u Evropsku uniju i zemlje regiona, najviše u Bosnu i Hercegovinu. Krajem osamdesetih imali smo oko dva miliona grla goveda, velike reprocentre, farme i klanice. Izvozili smo oko 20.000 tona mesa samo u Evropu. Danas je broj grla prepolovljen, a izvoz je pao na nešto više od 1.000 tona godišnje. Ni pašnjaci Peštera i Sjenice nisu puni kao nekada.

Zarada od gajenja nane, kamilice, žalfije, belog sleza, bosiljka... mogla bi da bude trostruko veća nego sada

 

 

LEKOVITO BILJE LEČI I DŽEP

Beograd, 29. novembar 2016.

Izvor: Večernje novosti

Hiljade hektara lekovitog bilja u našoj zemi svake godine propada. A sa njim i milioni! Kod nas, kažu stručnjaci, nema organizovane berbe, iako bi svaki listić imao kupca. Sa druge strane, obradive površine ostaju neuzorane, iako gajenje lekovitog i začinskog bilja sigurno donosi dobit! Procenjuje se da je za uzgoj nane, kamilice, nevena, bosiljka, belog sleza ili žalfije, potrebno ulaganje od minimum 600 evra po hektaru koje će doneti zaradu od oko 1.000 evra! Uz ulaganje od 2.000, dobit se povećava na nekoliko hiljada evra.

U zemlju trpamo sve što nam dopadne u ruke

 

PESTICIDE IZDAVATI „NA RECEPT”

Novi Sad, 28. novembar 2016.

Izvor: Dnevnik 

Otrovni insekticidi i fungicidi otkriveni u bebi kašici “Juvitana”, mogu ozbiljno da naruše zdravlje dece nakon duže konzumacije. Oni su ujedno i dokaz da nije poštovana dobra poljoprivredna praksa, te da odgovorne za taj skandal treba tražiti i među proizvođačima voća i povrća, ali i prerađivačima koji gotove proizvode prodaju na tržištu.

Uprava za veterinu

 

KRIJUMČARENJA MESA NAJČEŠĆE NA JUGU, ALI NE VIŠE NEGO RANIJE

Beograd, 25. novembar 2016.

Izvor: Tanjug

  • Carinska služba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, pokazuju podaci Uprave carina.

Carinskaslužba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju, pokazuju podaci Uprave carina.

SKELA SPAJA, KATASTAR RAZDVAJA

 

Zrenjanin, 24. novembar 2016.

Izvor: www.novosti.rs

  • Da li je država uzurpirala plodne oranice u Potiskom selu nedaleko od Zrenjanina? PP "Taraš" dokazuje vlasništvo 969 hektara, a zvanično mu se priznaje 76

Više od jedne decenije traje borba PP "Taraš" iz istoimenog potiskog sela u Banatu, nedaleko od Zrenjanina, protiv države, koju optužuje za uzurpaciju nekoliko stotina hektara oranica. Preduzeće je nastalo 2002. kada je otkupom dugova bivšeg Poljoprivredno-zadružnog preduzeća "Taraš" nasledilo ime, ali postalo i vlasnik njegove imovine, od koje je zemlja svakako najvrednija. Atar ovog sela je specifičan. Skoro polovina oranica nalazi se na drugoj obali Tise, na bačkoj strani, pa meštani odvajkada skelom prelaze reku kako bi obrađivali zemlju u katastarskoj opštini Taraš 1.

ISPRAVNOST HRANE: ZAMKE SA RAFOVA

 

Beograd, 21. novembar 2016.

Izvor: www.novosti.rs

  • Ko i kako kontroliše namirnice koje dolaze u prodavnice? Neophodno kažnjavanje odgovornih zbog propusta. Rešenje u izradi Strategije poljoprivrede

Građani Srbije nisu stigli ni da se oporave od šoka izazvanog otkrićem da je u kašicama za bebe bilo ostataka preparata za zaštitu bilja, a već je usledila nova potencijalna afera sa uvozom mesa zamrznutog 1982. godine. U toj konkurenciji, gotovo da se i zaboravila priča sa aflatoksinom od pre nekoliko godina, ili podatak da je svaka treća teglica meda "falš", a da je većina crnog hleba u stvari "obojena"... Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako ovi problemi neće ostati usamljeni i kako postoji mogućnost da ih bude i više, a da će građane sa rafova prodavnica vrebati "zamke" sve dok izostaje adekvatna reakcija nadležnih organa.

Osvrt

 

IDUĆE GODINE VEĆI AGRARNI BUDŽET, ALI...

 Novi Sad, 18. novembar 2016.

Prema radnoj verziji raspodele budžeta države, prema sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja neće biti primenjen član 4. stav 3. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji glasi: „Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem”.

POLJOPRIVREDA, NATALITET, ZAPOŠLJAVANJE

 

Lozovik/Jagodina, 15. novembar 2016.

Izvor: Politika 

Svake godine u Srbiji nestane po jedan grad od oko 30.000 stanovnika. U vreme krize zemljuje napustilo oko milion mladih, školovanih, onih najsposobnijih. Ne možemo da zaposlimo oko 2.500 nezaposlenih lekara i medicinskih sestara, koji u sve većem broju odlaze u inostranstvo, a naše medicinsko osoblje se guši od preobilnog posla, uz niske plate. Pre izvesnog vremena štampa je objavila da imamo 900.000 hektara neobrađenog, zaparloženog zemljišta. Još je strašnije što se na velikim zemljišnim površinama odvija krajnje ekstenzivna proizvodnja koja daje niske prinose, a radi izvoza, deviza i materijalnog položaja čitavog stanovništva, potrebno je obraditi svaku stopu zemlje.

Meštani sela Lučice organizovali za današnje prilike neverovatnu dobrovoljnu akciju

 

NESVAKIDAŠNJA MOBA ZA DOBROBIT SELA 

Požarevac/Lučica, 15. novembar 2016.

Izvor: Danas

Meštani sela Lučice nadomak Požarevca organizovali su jednu, za današnje prilike, sasvim nesvakidašnju akciju, uređujući atarski put, a ovaj poduhvat odlikovali su zajedništvo i masovnost učešća meštana sa sopstvenom mehanizacijom.

SMANJUJU SE VINOGRADI, ALI RASTE KVALITET DOMAĆEG VINA

 

Novi Sad, 8. novembar 2016.

Izvor: Dnevnik

Prema podacima Vinogradarskog atlasa objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima 22.159 hektara pod grožđem, od čega se 5.032 nalazi u Vojvodini. To su podaci koji se zasnivaju na popisu poljoprivrede iz 2012. i ne obuhvataju površine pod vinogradima, čiji vlasnici ne prodaju vino.

Zakon i praksa

 

KAD LOKALNA ADMINISTRACIJA SPAVA – RATARI PREORAVAJU PAŠNJAKE

Novi Sad, 7. novembar 2016.

Izvor: List Gazdinstvo

Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, donet 1992. godine, važi i danas. Od njegovog prvog dana važenja pa do danas prošlo je 24 godine i njegova primena je samo delimična. Opštine nisu ispunile obaveze iz člana 1. pomenutog zakona, pa pašnjaci nisu vraćeni selima. Tako danas opštine pašnjake, koji pripadaju selima,  stavljaju u programe izdavanja u zakup zemljišta i najčešće tim površinama podmiruju stočare da bi izbegli dodelu obradivih površina upravo njima. Pašnjaka ima u celoj Srbiji, ali su pouzdani podaci jedino za površine u Vojvodini: 115.567, trstika 17.216, a neplodnog zemljišta (utrina) 159.149 hektara.

Nove sorte i hibridi

 

OPLEMENJIVANJE U SVETLU KLIMATSKIH PROMENA

Novi Sad, 4. novembar 2016.

dr Vuk Đorđević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Pre nekoliko decenija, termin globalne promene klime koristio se uglavnom u naučnim krugovima, a šira javnost nije bila upoznata sa ovim fenomenom. Nažalost, kako je vreme odmicalo i kako su ove promene postale vidljivije širem krugu ljudi, ovaj termin je postao naša svakodnevnica. Naučnici razvijaju različite modele kako bi predvideli u kom smeru će se ove promene odvijati. Pojedini modeli predviđaju manje promene, dok drugi najavljuju daleko radikalnije izmene klimatskih faktora. Važno je znati da ove promene neće imati isti intezitet na svim delovima planete, odnosno pojedini regioni biće manje ili više pogođeni globalnim klimatskim promenama.

FIRMA IZ EMIRATA PRODALA SVINJE I ZASADILA BOROVNICE U ZOBNATICI

 

Bačka Topola, 3. novembar 2016.

Izvor: www.ekapija.com

Vlasnik poljoprivrednog preduzeća Zobnatica, kompanija Yugo Elite Agro, koja pripada preduzeću iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), prodala je sve svinje i zatvorila farmu koja je u okviru zobnatičkog agroturističkog kompleksa postojala decenijama i godišnje isporučivala 11.000 tovljenika, objavio je portal Agrosmart.

NESTANAK VRSTE KOJI BI LJUDI PLATILI OPSTANKOM

 

Novi Sad, 28. oktobar 2016.

Izvor: Pečat

  • Saznanje da je pčela jedini oprašivač i da bi njenim nestankom istog trenutka nestalo i 20.000 biljnih vrsta baca novo svetlo na činjenicu da broj pčelinjih zajednica u Evropi i u svetu svake godine rapidno opada  

Da li se čovečanstvo, a da toga nije svesno, polako bliži svom kraju? Pčelar Branko Gaković, čije su košnice stacionirane u Krčedinu, ove godine je poslušao savet prijatelja i preneo ih na polje suncokreta u Slankamenu. Iako je pčele, odabrane matice profesora Kulinčevića, odneo tri dana pre cvetanja, tako da su imale vremena da se aklimatizuju i započnu sakupljanje nektara i polena, nije upotrebio vrcaljku. Raskošni cvetovi na 100 hektara zemlje nisu privuklu niti jednu pčelu. Ispostavilo se da seme na ovim poljima nije medilo.