- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Prof. dr Miladin Ševarlić (Poljoprivredni fakultet u Beogradu)

 

„U ARANŽMANU SA EMIRATIMA ZAKON ĆE BITI ISPOŠTOVAN”

Stara Pazova, 29. januar 2013.

Kod sklapanja aranžmana sa kompanijom „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u vezi zakupa i kupovine poljoprivrednog osam državnih kombinata u Vojvodini koji su u procesu restruktuiranja, biće ispoštovani propisi našeg zakonodavstva. Ovo je izjavio prof. dr Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede i tržišta na Institutu za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta prilikom predavanja u Staroj Pazovi upriličenog, u organizaciji opštinskog Odeljenja za poljoprivredu, za veliki broj poljoprivrednika iz ove sredine – prenosi „Sremska poljoprivreda”.

Biće teško odupreti se velikim kompanijama i lobistima

 

SR­BI­JU PRI­TI­SKA­JU DA ME­NJA ZA­KON O GMO

Novi Sad, 25. januar 2013.

Ma­da su sko­ro svi sa­gla­sni da Sr­bi­ji ni­je po­treb­na ge­net­ski modifiko­va­na hra­na, ve­li­ko je pi­ta­nje da li će na­ša dr­ža­va mo­ći da se od­u­pre na­sto­ja­nji­ma da se oba­ve­že na uvoz i di­stri­bu­ci­ju genetski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da. Na­i­me, stra­ne svet­ske kompani­je ko­je pro­iz­vo­de GMO su mo­no­po­li­sti i ima­ju po­li­tič­ku po­dr­šku, što im omo­gu­ća­va da ta hra­na, ko­ju gra­đa­ni uve­li­ko konzu­mi­ra­ju, bu­de pri­sut­na u ve­li­kim ko­li­či­na­ma u sko­ro svim zemlja­ma. Oči­gled­no je da Sr­bi­ju ja­ke svet­ske kom­pa­ni­je ko­je proiz­vo­de GMO “pri­ti­ska­ju”, kao i da iza njih sto­je nji­ho­ve matične dr­ža­ve. Da je to ta­ko, ja­sno je i iz iz­ja­ve pred­stav­ni­ka amba­sa­de SAD u Sr­bi­ji ko­ji oce­nju­ju da se srp­ski za­kon o za­bra­ni GMO hrane mo­ra me­nja­ti, jer bi se u su­prot­nom mo­glo do­go­di­ti da bu­du ob­u­sta­vlje­ni pre­go­vo­ri za učla­nje­nje Sr­bi­je u STO, ali bi i ako ne do­đe do iz­me­ne za­ko­na to mo­glo bi­ti pre­pre­ka u bilateralnim od­no­si­ma na­še dr­ža­ve i SAD. Ja­sno je, da­kle, Vla­di Sr­bi­je sta­vlje­no do zna­nja šta joj va­lja či­ni­ti ako ho­će u STO, a dru­ge stra­ne i svim gra­đa­ni­ma na­še dr­ža­ve je ja­sno šta im va­lja čini­ti ako ho­će da ima­ju zdra­vu hra­nu i iz­beg­nu ve­ći uvoz i distribu­ci­ju GMO hra­ne.

ZEMLJA VRAĆENA ZADRUGAMA

 

Novi Sad, 11. januar 2013.

Izvor: B92

 Krajem prošle godine, napravljen je veliki korak za oporavak vojvođanskih zadruga.

Prema rečima samih zadrugara, stigla su revolucionana prvostepena rešenja koja označavaju početak vraćanja nezakonito prodate zemlje i imovine.

Tuđe jedemo, naše bacamo

 

 

Beograd, 11. januar 2013.

Izvor: Novosti

 Najmanje naših proizvoda, po svemu sudeći, ima u Srbiji, jer građani naše zemlje više "vole“ pasulj iz Kirgistana, luk iz Kine ili poljske jabuke.

Za samo godinu dana uvoz pojedinog voća i povrća je porastao i do četiri puta.

U fokusu „Dnevnika” RTS-a

 

RATARI OČEKUJU POMOĆ DRŽAVE

Beograd 10. januar 2013.

Za poljoprivredu je ove godine izdvojeno 4,5 odsto budžeta, dvostruko više nego prošle godine. Kako nadležni planiraju da potroše novac i šta očekuju proizvođači?

Poljoprivreda je jedna od retkih grana privrede od kojih Srbija zarađuje. Uslova da se izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poveća i te kako ima, ali proizvodnja mora da se unapredi. Zadatak države je da u tome pomogne poljoprivrednicima. Za poljoprivredu je ove godine izdvojeno 4,5 odsto budžeta, dvostruko više nego prošle godine.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević

 

NEĆEMO DOZVOLITI BAGATELNU RASPRODAJU DRŽAVNE ZEMLJE

Novi Sad, 31. decembar 2012.

– U toku je usvajanje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji predviđa i podsticaje po hektaru, kao i minimalan iznos na ovogodišnjem nivou. Zakon predviđa pravo na podsticaje svim pravnim i fizičkim licima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, bez obzira na to da li su vlasnici ili zakupci zemlje – istakao je u razgovoru za „Dnevnik" ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević.

Vojislav Mirkov: računica iz ličnog iskustva

 

ISTA META – DALJE ODSTOJANJE

Zrenjanin, 25. decembar 2012.

Od izgradnje kanala DTD do sada je prošlo više od pola veka. Ali, u  korišćenju zalivnih sistema, umesto u napred, iz godine u godinu, nazadujemo.  u kojima gde se stanje sa zalivnim sistemima još više pogoršalo.

Šta donosi 2013. godina?

 

ČETIRI KRIZNE TAČKE

Novi Sad, 25. decembar 2012.

Piše: Čedomir Keco

Naša istorija je pokazala da poljoprivreda može značajno da ublaži teškoće u preživljavanju nacije kada god zapadne u ekonomsku krizu i nemaštinu. Godina pred nama je neizvesna, a dočekujemo je sa neveselim prognozama: od onih da će država ući u bankrot do opreznih nadanja da će biti malo bolja od minule. Kad je o poljoprivredi reč, ona je finansijski saldo u ovoj godini zaključila sa oprihodovanih četiri milijarde evra (možda i više) i sa setvom pšenice na 544.540 hektara.

SVI SMO U PROGRAMU: 70 ODSTO HRANE U SVETU JE GENETSKI MODIFIKOVANO

 

Jeff Smith je simpatičan, nasmešen i blag mladi čovek koji je, poput nekog misionara, u stanju do besvesti i neumorno, uvek s istim ljubaznim osmehom na licu, objašnjavati teze iz svoje knjige.

Jednom rečju: aktivist. Onaj pravi, koji aktivno deluje i dok šeta ulicom, naručuje u restoranu ili podnosi nekoliko intervjua dnevno.

Novogodišnji noviteti

 

RUČNO RAĐENE ČOKOLADE

Riegersburg, 12. decembar 2012.

U Evropi su trenutno hit ručno rađene čokolade. Jedan od proizvođača Josef Zotter, uneo je pravu malu revoluciju u svet čokolade s ručno rađenim čokoladama. Ovaj kreativac iz Riegersburga, koji jedini u Evropi proizvodi čokolade organskog kvaliteta po fair trade principima, počevši od zrna kakaa do finalnog proizvoda, uspeo je lansirati ručno rađene čokolade kao „zvezde“ u svetu čokolade, dodajući im kombinacije neobičnih ukusa. Time je, kažu mnogi, započeo „čokoladnu revoluciju” uvodeći i nove kombinacije ukusa i nove oblike čokolada s omotima kao pravim malim umetničkim delima, a transformisao je poslastice u „zelenu hranu”. Trenutno se u ponudi nalazi više od 300 vrsta čokolada. (Glas Slavonije)