- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

Emisija Nedeljom za selo Radio Beograda slavi veliki jubilej

 

70 GODINA U IME SELJAKA

Beograd, 6. jun 2016.

Davorka Tešić

  • Od 16-og juna 1946. godine do danas glavne teme možda najstarije radio emisije na Balkanu ostale su agrarna politika, poljoprivredna proizvodnja, život na selu i očuvanje tradicije

„Kroz emisiju Za seljake mi nastojimo da upoznamo radne seoske mase sa njihovim zadacima u obnovi i izgradnji zemlje, da ukažemo na važnost pojedinih radova i akcija, kao i na korist koju ostvarenje ovih zadataka pruža seljacima. U želji da doprinesemo unapređenju našeg sela i poboljšanju životnih uslova našeg seljaka, kao i jačanju savezu radnika i seljaka, ova naša emisija upoznaje seljake sa naporima narodnih vlasti na unapređenju poljoprivrede, kao i na poboljšanju snabdevanja radnih masa sela i grada poljoprivrednim i industrijskim proizvodima.

(Ne)dovršena poruka novom ministru poljoprivrede (II)

 

NEDOSTATAK NACIONALNIH LABORATORIJA NAPUNIO DŽEPOVE POJEDINCIMA I KOMPANIJAMA

Novi Sad, 6. jun 2016.

Čedomir Keco

Sa koliko znanja i uvažavanja istine o stanju u poljoprivredu će startovati novi ministar u ovoj oblasti, znaće se uskoro.  Premijer Vučić nema veliki izbor za funkciju ministra poljoprivrede, a pogotovo ako uz ovaj sektor vezuje i ekologiju, a još je i manje kadrova koji žele i mogu da se upuste u rešavanje nagomilanih problema u celoj agroindustriji. Podsećanja radi, Srbija je i dalje zemlja sa najnižim državnim podsticajima u regionu, a sa otvorenim granicama!

Bračni par Bugar iz Ečke odlučio da ratarsku proizvodnju zameni uzgojem voća

 

KAD ZAMIRIŠU JAGODE SA BANATSKE CRNICE 

Ečka, 6. jun 2016.

Izvor: Danas

Dok je tržište preplavljeno nakupcima, mali proizvođači u Banatu traže svoju šansu u proizvodnji hrane. I nalaze je. Sa banatskih njiva sada stižu i ukusne jagode. Kada su pre devet godina odlučili da započnu uzgajanje jagoda mladi bračni par Antonel i Danijela Bugar iz Ečke, kod Zrenjanina, nisu znali gotovo ništa o toj vrsti voćarske proizvodnje.

INSPEKTORI KONTROLISALI I „RIZIČNE” PEKARE

 

Beograd, 6. jun 2016.

Izvor: Politika

  • Svaki drugi objekat imao neku nepravilnost, a zbog nehigijene zatvorene 24 pekare 

Poslednja kontrola proizvođača hleba i peciva pokazala da svaki drugi objekat ima neku nepravilnost i neusaglašenost sa zakonskim propisima, kaže za „Politiku” Nenad Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije. U poslednjih nekoliko meseci kontrolisano je oko 700 proizvodnih pogona, a ovog puta inspektori su bili na adresama pekara za koje se smatralo da su rizične, koje ranije nisu kontrolisane ili su imale neke nepravilnosti, kao i novim i manjim objektima.

Izazovi ulaska u EU za poljoprivredu

 

NEMODIFIKOVANA SOJA NACIONALNO BLAGO

Beograd, 3. jun 2016.

Izvor: Dnevnik

Na putu ka Evropskoj uniji Srbiju očekuje otvaranje mnogih poglavlja, a jedno od veoma značajnih odnosi se na poljoprivredu. Kada dođu na red, u tim pregovorima posebno mesto zauzeće genetski modifikovani prozvodi –GMO, jer u EU očekuju da Srbija svoje zakone i druge propise u toj oblasti uskladi s regulativom koja tamo vlada, a propisi u Evropskoj uniji su znatno liberalniji od naših. 

Zakon koji trenutno važi u Srbiji zabranjuje stavljanje u promet proizvoda koji sadrže GMO i Srbija jedina u toj oblasti u Evropi ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana, i to dovoljan za svoje potrebe, pa je tako već sada jasno da će najveći izazov u narednom periodu biti kako sačuvati domaće proizvode bez GMO i istovremeno uskladiti našu regulativu s evropskom.

VRANE I ČVORCI OBRALI VIŠNJE

 

Vršac/Plandište, 3 jun 2016.

Izvor: Politika

  • U plandištanskoj i alibunarskoj opštini sa 300 hektara pod višnjom ptice uništile oko sto tona voća. - Sleću na strašila, a ne boje se ni plinskih topova  

Na plantažama višanja u plandištanskoj i alibunarskoj opštini vlasnici voćnjaka ne mogu da odbrane plodove nikakvim sredstvima. Crne ptice, čvorci i vrane, napadaju čak i ljude, a njihove borbe podsećaju na scene iz Hičkokovog remek-dela „Ptice”.

ORGANSKO MLEKO IZ POLJOPRIVREDNE ŠKOLE U FUTOGU

 

Futog, 2. jun 2016.

Izvor: RTV

Juče je bio Svetski dan mleka, koji se obeležava od 2000, a u Srbiji od 2011. godine. Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, sve popularnije je organsko mleko. Od prošle godine tu vrstu mleka proizvode i učenici Poljoprivredne škole u Futogu. U školskoj mlekari učenici prerađuju mleko dobijeno na školskoj ekonomiji, od krava gajenih u organskom okruženju. Kapacitet mlekare je hiljadu litara, a proizvode i dve vrste sira – „svežu krišku punomasnu“ i „švapski“ sir.

Poslednja tradicionalna porodična zadruga u Srbiji

 

PEDESETOČLANO DOMAĆINSTVO 

Jagodina, 1. jun 2016.

Izvor: Blic

  • Fantastična priča – pedesetočlana porodica u selu Bunar radi kao zadruga 

U Srbiji, gde se sela neprestano gase, i gde je skoro atrakcija da porodica ima više od dvoje dece, kada dođete u selo Bunar, opština Jagodina, prizor deluje gotovo nestvarno. Možete da vidite celo jedno odeljenje osnovne škole koje pripada jednoj porodici! U zaseoku živi pedesetočlano domaćinstvo porodice Maslar.

Država će otpisati dugove i prodati imovinu od 700 miliona evra

 

CENA ZA PKB MANJA OD 91 MILION EVRA

Beograd, 31. maj 2016.

Izvor: Blic

Ministarstvo privrede i grad Beograd dogovorili su s bankama reprogram dugova PKB, jer još nije završena procena vrednosti kapitala za 2015. godinu.

UMRLO „SRCE“ VELIKE FABRIKE

 

Šabac, 30. maj 2016.

Izvor: Danas

  • Po standardu se „Zorka“ prepoznavala, isplaćivane su stimulacije, radnici u smenama imali su više od dve hiljade maraka platu, u menzi je bilo tri vrste jela, a za godišnji odmor zaposleni su mogli da biraju hiljadu destinacija diljem nekadašnje Jugoslavije. Od svega toga ostalo je samo sećanje na zlatno doba „Zorke“. 
     

Do kraja ovog meseca znaće se sudbina nekadašnjih industrijskih giganata u Srbiji, a šabačka „Zorka“ praktično je već raskrčmljena. Sve do devedesetih „Zorka“ je bila među najuspešnijim poslovnim sistemima u Jugoslaviji, a onda je, sa raspadom države, kao i međunarodnom blokadom, počelo propadanje.

KAD VIRTUELNA PIJACA POSTANE REALNOST

 

Zrenjanin, 30. maj 2016.

Izvor: Danas

Sajt zelenoo.com jedina je firma iz Srbije koja je uspela da se na takmičenju u društvenom preduzetništvu, održanom u Austriji, svrsta u red 15 najboljih iz celog sveta. To je idejnom tvorcu tog sajta, Nikici Marinkoviću, omogućilo da od Austrijske razvojne agencije (ADA) dobije nagradu od 50.000 evra za proširenje posla. Od ideje do realizacije, odnosno pokretanja sajta, ovom mladom čoveku (35 godina), koji je završio Poljoprivredni fakultet, bilo je potrebno dve godine. Kaže da mu je najveći problem predstavljao početni kapital, s obzirom na to da nije imao nekretnine koje bi mogao da ponudi kao zalogu za dobijanje kredita. Zato je odlučio da se prijavi na takmičenje. I trud se isplatio.

SRBIJA PUNA LAŽNOG MEDA

 

Beograd, 30. maj 2016.

Izvor: Informer

Na drugom mestu na listi falsifikovanih namirnica, odmah iza maslinovog ulja, nalazi se med. Prema nezvaničnim procenama, tek 30 odsto ove namimice na srpskom tržištu je zaista pravi originalni med. Sve ostalo može se svrstati u lažnjake.

SRBIJA POŽELJNA DESTINACIJA ZA ULAGANJE U OBLASTI POLJOPRIVREDE

 

Ruma, 30. maj 2016.

Izvor: RTV

  • Da je Srbija poželjna destinacija za investiciona ulaganja i sklapanje zajedničkih poslovnih ideja u oblasti poljoprivredne proizvodnje, svedoči nemali broj primera evropskih kompanija koje su poslednjih godina upravo na našem terenu razvile ozbiljan agrobiznis.

Savremeni rasadnik za proizvodnju visoko kvalitetnih sadnica voća, zasnovan je u Sremu i to na području rumske opštine. Sveukupan proces proizvodnje sadnog materijala radi se po holandskoj tehnologiji, jer se koristi isključivo sertifikovane podloge i kalem grančice kupljene u matičnjacima iz te zemlje, objašnjava Zoran Kovačević, suvlasnik kompanije Flonera, koje je u ovom agrobiznisu zajedno sa poslovnim partnerom iz Holandije, zemlje poznate kako agrarna velesila.

POLJOPRIVREDA U SRBIJI

 

Beograd, 30. maj 2016.

Izvor: RTS1

Sa iskustvom ekonomiste, kao direktora zadruge koja je u međuvremenu nestala, kao čoveka koji zna da pravi projekte i da dobija projekte, čovek koji je imao kontakte i sa ozbiljnim prozvođačima sira, Italijanima koji su čuveni po tome, diplomirani ekonomista Dejan Komnenović iz sela Bosuta odgovara - da li će Gemini sir da opstane ili će da nestane?

MOŽE LI KOSTIĆ DA KUPI ŠEĆERANU U SENTI

 

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: Politika

  • Prema podacima koje trenutno poseduje Komisija za zaštitu konkurencije postoji sumnja da bi ova transakcija mogla da izazove poremećaje na tržištu proizvodnje šećera koje je i tako bilo visoko koncentrisano

Ako Komisija za zaštitu konkurencije dozvoli Miodragu Kostiću da kupi šećeranu „Star šećer” iz Sente, kompanija „Sunoko”, koja posluje u sastavu MK grupe, preuzela bi tri četvrtine tržišta šećera u Srbiji.

BEOGRAD MOŽE SAM SEBE DA PREHRANI

 

Beograd, 26 maj 2016.

Izvor: RTS

Plodno zemljište, blizina naučnih instituta i prerađivačke industrije pogoduju razvoju agrara u prestonici. Beograd ima kapacitete da sam sebe prehrani. Može li više od toga u vreme privatizacije gradskih poljoprivrednih kombinata? U Dudovici, poslednjem selu beogradskog prstena, živi i radi Milivoje Stevanović, najuspešniji odgajivač svinja po oceni Privredne komore Beograda. Mesečno klanici isporuči 120 tovljenika. U vreme kada je proizvođačka cena oko 140 dinara, a prodajna i dvadeset dinara manje, uspeva da bude najbolji tako što je troškove sveo na minimum.

Bilateralna trgovina

 

MAĐARSKA I KAZAHSTAN OSNOVALI ZAJEDNIČKI POLJOPRIVREDNI FOND

Budimpešta, 26. maj 2016.

Izvor: Glas Slavonije

Mađarska izvozno-uvozna banka (Eximbank), kazahstanski državni poljoprivredni holding (KazAgro National Management Holding) i ADM Capital potpisali su u Budimpešti sporazum o osnivanju 40 miliona dolara vrednog poljoprivrednog investicionog fonda, izvestila je mađarska novinska agencija MTI, prenosi banka.hr.

Eximbanku i KazAgro u fond će uložiti po 20 miliona dolara. Fond bi trebao dati nove podsticaje ekonomskim odnosima dveju zemalja i u nekoliko idućih godina višestruko podići vrednost bilateralne trgovine, rekao je državni sekretar László Szabó.

ORGANSKA PROIZVODNJA NA SVEGA 10.000 HEKTARA

 

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: Politika

  • Mada su joj analitičari davali velike šanse za uspeh ona čini tek 0,28 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

Od kada je iz okoline Blaca 1990. godine izvezena prva pošiljka organskog šumskog voća na evropsko tržište Srbija nije mnogo napredovala u podsticanju i širenju organske proizvodnje. Bar ne onoliko koliko su uspele mnoge druge države u EU. I mada su joj analitičari davali velike šanse za uspeh ona čini tek 0,28 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji. Organski usevi uzgajaju se na oko 10.000 hektara, pokazuju poslednji statistički podaci. Poređenja radi to je tek polovina površine koju, recimo, obrađuje Poljoprivredni kombinat Beograd.

"Novosti" istražuju

 

SVETU KVALITET, A NAMA NA TRPEZI FALŠ

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Srbija uspešan izvoznik hrane, ali naši građani nisu sigurni šta jedu. Sistem kontrole dobro zamišljen. U praksi dosta propusta kod uvoza prehrambenih proizvoda

Naš kukuruz i pšenica po kvalitetu su poznati na svetskim tržištima, šećer iz Srbije stiže u gotovo sve zemlje EU, voće i povrće cenjeno je u Rusiji, goveda sa naših farmi i jagnjad sa Peštera kvalitetom su se probili do Bliskog istoka... U isto vreme, međutim, građani Srbije teško da mogu da utvrde da li hrana istog takvog kvaliteta, kakva odlazi na strana tržišta, stiže i na njihove stolove.

U PLANU POKRETANJE PROIZVODNJE TOSTA U SRBIJI

 

Beograd, 24. maj 2016.

Izvor: Danas

Sudeći prema rezultatima Ankete o potrošnji stanovništva koju je sproveo Republički zavod za statistiku, potrošnja hleba i peciva u Srbiji opala je u prethodnih devet godina za 17,5 odsto. To, izraženo u kilogramima, znači da je prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika smanjena za 17,8 kilograma pa sada svaki stanovnik Srbije pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, umesto 101,8 kilograma, koliko je konzumirao pre gotovo jedne decenije (inače, norma za obračun potreba za hlebom je 300 grama dnevno po stanovniku). Doduše, smanjen je za oko 32.000 i broj stanovnika Srbije, pa je i to, u izvesnoj meri, uticalo na ovakvu statističku sliku.

(Ne)dovršena poruka za novog ministra poljoprivrede

 

KO SME SELJAKU DA ODUZME PRAVO NA RAD

Novi Sad, 23. maj 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Potpuna i tačna analiza o poljoprivredi, agroindustriji i prilikama na selu nedostaje u Srbiji, a to znači u svakoj lokalnoj zajednici, sektoru, institucijama sistema, državnoj administraciji... Nema ni osvrta na realizaciju sporazuma o ulasku u EU... Gde god da krenete u dubinu ovih tema dolazite do podataka koji već na prvi pogled pokazuju da se loše stanje zapravo događa što poljoprivreda i selo ne uživaju godinama političku podršku vlasti, niti su prioritet u razvoju.

BROJ NA VOĆU OTKRIVA DA LI JE KANCEROGENO

 

Beograd, 23. maj 2016.

Izvor: Srpski telegraf

Sitno ispisani brojevi na etiketama koje su zalepljene na voću iz uvoza otkrivaju kako je ono uzgajano i da li je bezbedno po naše zdravlje. Dovoljan je samo jedan pogled na okruglu nalepnicu sa banane, jabuke ili bilo koje druge voćke da biste saznali da li je ona kancerogena. Potrebno je samo da pogledate cifre ispisane odmah ispod uočljivog logotipa na okrugloj nalepnici zalepljenoj na voću. Ako je reč o nizu od četiri broja, a prvi je trojka ili četvorka, onda je pred vama voće uzgajano uz pomoć pesticida i i drugih veštačkih štetnih sredstava.

UVOZ "UBI" SRPSKOG DOMAĆINA

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

Količine junetine izvezene iz Srbije skoro su ravne onima iz doba sankcija, dok je uvezene bogzna otkud i kakvog kvaliteta, sve više, što je žalosno. Cena mleka će padati... Republika i opština moraju više podsticati stočare i ratare, a mi da se udružujemo radi boljitka nas i Srbije - upozorava stočar i mlekar Milan Solujić (60), iz milanovačkog sela Beršići, preduzimljivi dobitnik opštinske najprestižnije nagrade, zlatne medalje "Takovski ustanak 2016”.

GMO "JEDE" I EKONOMIJU

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Kritike upotrebe GMO hrane obično idu u pravcu štetnosti po zdravlje ljudi i teorijama zavera o depopulaciji stanovništva. Međutim, primenu GM hrane neophodno je sagledati i iz ekonomskog ugla i opasnosti od stavljanja celokupne proizvodnje hrane pod potpunu kontrolu monopola biotehnoloških korporacija.

Očigledno je da se radi o pokušaju "istiskivanja" tradicionalnih sorti i zameni sa GM vrstama. Eventualna štetnost po zdravlje očigledno nije dovoljno istražena niti još uvek decidno dokazana, pa se na prvi pogled čini opravdano prebacivanje protivnicima GM tehnologija da su ekološki tehnofobi koji šire paniku i strah kod ljudi da su protiv tehnoloških inovacija u proizvodnji hrane, te su neodgovorni kada je sve više gladnih u svetu.

U NIŠU RADE SAMO TRI OD 13 STANICA PROTIVGRADNE ZAŠTITE

 

Niš, 17. maj 2016.

Izvor: www.juznevesti.com

Protivgradne rakete u okolini Niša ove sezone mogu da se lansiraju samo sa tri od ukupno 13 stanica, jer većina strelaca ove godine nije potpisala ugovore o angažovanju zato što od Grada nisu primili honorare za prethodne dve godine. Za posao, koji podrazumeva 24 časovna dežurstva u periodu od šest meseci i spremnost na ispucavanje rakete na prvu naredbu uz višečasovno sedenje i čekanje u stanicama na kiši i nevremenu, prema ugovoru sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom mesečno se iz republičkog budžeta izdvaja nešto manje od 3.000 dinara. Grad Niš je 2013. godine poslednji put dotirao još pet dodatnih hiljada dinara po mesecu, ali to se nije dogodilo ni 2014, ni 2015. godine, zbog čega je većina strelaca sada odbila da sarađuje.