- TRŽIŠTE - /18.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.40 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.40 din/kg , pšenica 18.91 din/kg , soja 34.90 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.79 din/kg , pšenica 14.66 din/kg , soja 31.61 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.29 din/kg , pšenica 20.11 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

POČEO SA PET SEMENKI ČILI PAPRIČICA, STIGAO DO 3.000 SADNICA

 

Subotica, 14. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Arpad Tot iz Subotice bavi se uzgojem i preradom čili paprika. Učesnik je mnogih manifestacija širom Vojvodine, a veli da je ovaj posao sve zastupljeniji što govori i stranica na Fejsbuku na kojoj se zaljubljenici ovaj proizvod iz dana u dan sve više okupljaju, poručuju i ostavljaju komentare.

"Učestvujem na svim manifestacijama u Subotici i okolini, ali i šaljemo naše proizvode vozom, jer nam je to odgovarajuće prevozno sredstvo, pošto kola nemamo", kaže Tot za „Dnevnik“, koji se uzgojem čili paričica bavi već devet godina.

Inovacijama do uštede

 

PAMET NIKADA NIJE (PRE)SKUPA

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Unapređenjem  izgradnje silosa  novim načinom livenja temelja i pobljšanjem uslova skladištenja firma “Bintec”  Marka Horscha nudi samo jedno od mogućih rešenja  za racionalnije čuvanje žitarica

Kod nas niko, ama baš niko,  ne vodi računa o gubicima pšenice od kombajna do silosa. Da su u pitanju velike količine najbolje govori  slika pred oranje naših njiva kada na parcelama širom Srbije iznikla pšenica izgleda kao travnati tepih, kao da je nanovo zasejana.

Priča o uspešnom slovenačkom privredniku iz Srbije

 

FABRIKU ORGANSKIH ĐUBRIVA ŽELI I U SRBIJI

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Miomir Filipović Fića

  • Prva privatna dozvola za fabriku hemijskih proizvoda u Vrhniki, u Sloveniji, koju je odobrila Vlada socijalističke Jugoslavije 1989. glasila je na ime Milorada Radivojevića, rođenog u Zasavici, u Mačvi, Srbija

Za Milorada Mila Radivojevića, uglednog slovenačkog privrednika, vlasnika fabrike hemijskih proizvoda Unikem u Vrhniki oduvek je bila najlepša srpska pesma Poranio Milorad da obiđe vinograd... Da je to tako o svemu govori njegov životni put. Sa 19 godina 1966., kada je položio maturu u sremskomitrovačkoj gimnaziji, uputio se u Sloveniju da nešto radi i kroz školovanje se usavršava.

Vreme sadašnje

 

SITNIMA DOGORELO DO NOKTIJU

Bečej, 09. novembar 2017.

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Bilo je i ranije da zbog vremenskih nepogoda njive uzvrate nerodicom, ali  2012, takođe sušna godina, ne može se uporediti sa 2017 – Ovaj minuli petogodišnji period samo može poslužiti kao neporeciv dokaz koliko zapravo iz godine u godinu, pod izgovorom tržišta, teškom paorskom mukom proizvedeni proizvodi odlazi u bescenje.

Berbe ratarskih kultura bliže se kraju, ali tek otpočinje svođenje računa o isplativosti skinutog roda. To znači da će poljoprivrednici neminovno morati sagledavati štete od suše u proizvodnoj 2017. godini i da probleme treba tek očekivati.

Nema novaca i ko ima dosta ovaca

 

NI VEĆE TRADICIJE NI MLAĐEG UDRUŽENJA

Bačko Petrovo Selo, 3. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs  

Osnovali ga lane ovčari i kozari Bačkog Petrovog Sela, inače najvećeg potiskog sela, koji su odvajkada držali brojno blago po torovima, pa nedavno upriličili svoju prvu smotru.

– Zasad „Petrovoselski ovan“ okuplja nas četrdesetak, koji držimo  između pet i šest hiljada grla, a pouzdano znamo da ima bar još 2.000 čiji vlasnici nisu članovi Udruženja – objašnjava predsednica udruženja Monika Ferčik. – Nije nam jasno zašto nisu kad je cilj da prevaziđemo eventualne teškoće i unapredimo proizvodnju. Istina, za sada niko ne muze ovce, već ih gajimo radi mesa. Prodajemo jaganjce i, shodno tome, opredelili smo se, uglavnom, za rasu virtemberg. Muž i ja imamo 200 ovaca, a ako nam se i deca, kad završe srednju školu, priključe, biće ih još.

KOTRLJANJE RAVNICOM: SLAST I GORČINA U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI JENEA ŠERFEZEA IZ HORGOŠA

 

Horgoš, 25. oktobar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • U proizvodnji jabuka i drugog voća na području Subotičko-horgoške peščare na severu Bačke ova sezona je bila osrednja, a voćar i vinogradar Jene Šerfeze iz Horgoša konstatuje da je učinak daleko od rekordnog roda, ali da su oni koji imaju zalivne sisteme uz solidan prinos postigli kvalitet, pogotovo što je sunce dalo dosta slasti.

Međutim, u voćarstvu bude i gorčine, poput ovogodišnjeg iskustva u plasmanu alternativne voćke - zove!

NEKAD BILO MILION GUSAKA, A DANAS?

 

Telečka, 12. oktobar 2017.

Izvor: RTV

  • Gurmansko ogledalo delikatesnog a zdravog užitka, oduvek je bilo guščije meso i džigerica. Iako je vojvođansko podneblje idealno za guščartsvo, farmerski uzgoj pripada prošlosti. Bivša Jugoslavija bila je svojevremeno u vrhu izvoznika guščijeg perja na svetu, a danas perje gotovo ne može nikome da se proda.

Foto: RTV

Tradicija gajenja gusaka gotovo je zaboravljena. Zoltan i Monika Varga iz Telečke, jedni su od retkih na ovim prostorima koji su nastavili tradiciju uzgajanja sive francuske gurmanske guske. Guščije meso, mast i džigericu uglavnom plasiraju na beogradskom tržištu.

Intervju: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

DO KRAJA GODINE POTREBNO POVEĆANJE AGRARNOG BUDŽETA       

Čedomir Keco

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bio je gost redakcije lista „Gazdinstvo” i tom prilikom razgovarali su o aktuelnim temama u radu ministra i planovima.

VIŠE OD HILJADU SEOSKIH DOMAĆINSTAVA U SRBIJI BAVI SE TURIZMOM

 

Beograd, 17. avgust 2017.

Izvor: Politika

U Srbiji se nešto više od hiljadu seoskih domaćinstava bavi turizmom, kaže državni sekretar za turizam Miroslav Knežević i dodaje da taj vid turizma čini manje od 10 odstoukupnog turističkog prometa u našoj zemlji.

RATARIMA POLISA OSIGURANJA NE POKRIVA SUŠU

 

Novi Sad, 14. avgust 2017.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Suša obrala letinu ili mraz desetkovao prinose, naslovi su koje viđamo u medijima skoro svake godine.

Poljoprivrednici zabrinuto gledaju u nebo, žale se i očekuju pomoć države. Ova godina, dakle, po tome nije izuzetak. Poljoprivrednici mogu  da pomognu pre svega sebi ali i državi, i da  parcele i buduće prinose osiguraju. Ali i tu treba biti obazriv, jer većina kompanija kod nas ne osigurava štete  od suše, što je s obzirom na podneblje u kome živimo priličan problem posebno u Vojvodini.