- TRŽIŠTE - /07.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.30 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 46.50 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.35 din/kg , pšenica 18.73 din/kg , soja 36.52 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 18.03 din/kg , soja 34.25 din/kg ; /07.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.67 din/kg , pšenica 19.91 din/kg , soja - ;

Drugi pišu

"Novosti" istražuju

 

SVETU KVALITET, A NAMA NA TRPEZI FALŠ

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Srbija uspešan izvoznik hrane, ali naši građani nisu sigurni šta jedu. Sistem kontrole dobro zamišljen. U praksi dosta propusta kod uvoza prehrambenih proizvoda

Naš kukuruz i pšenica po kvalitetu su poznati na svetskim tržištima, šećer iz Srbije stiže u gotovo sve zemlje EU, voće i povrće cenjeno je u Rusiji, goveda sa naših farmi i jagnjad sa Peštera kvalitetom su se probili do Bliskog istoka... U isto vreme, međutim, građani Srbije teško da mogu da utvrde da li hrana istog takvog kvaliteta, kakva odlazi na strana tržišta, stiže i na njihove stolove.

U PLANU POKRETANJE PROIZVODNJE TOSTA U SRBIJI

 

Beograd, 24. maj 2016.

Izvor: Danas

Sudeći prema rezultatima Ankete o potrošnji stanovništva koju je sproveo Republički zavod za statistiku, potrošnja hleba i peciva u Srbiji opala je u prethodnih devet godina za 17,5 odsto. To, izraženo u kilogramima, znači da je prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika smanjena za 17,8 kilograma pa sada svaki stanovnik Srbije pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, umesto 101,8 kilograma, koliko je konzumirao pre gotovo jedne decenije (inače, norma za obračun potreba za hlebom je 300 grama dnevno po stanovniku). Doduše, smanjen je za oko 32.000 i broj stanovnika Srbije, pa je i to, u izvesnoj meri, uticalo na ovakvu statističku sliku.

(Ne)dovršena poruka za novog ministra poljoprivrede

 

KO SME SELJAKU DA ODUZME PRAVO NA RAD

Novi Sad, 23. maj 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Potpuna i tačna analiza o poljoprivredi, agroindustriji i prilikama na selu nedostaje u Srbiji, a to znači u svakoj lokalnoj zajednici, sektoru, institucijama sistema, državnoj administraciji... Nema ni osvrta na realizaciju sporazuma o ulasku u EU... Gde god da krenete u dubinu ovih tema dolazite do podataka koji već na prvi pogled pokazuju da se loše stanje zapravo događa što poljoprivreda i selo ne uživaju godinama političku podršku vlasti, niti su prioritet u razvoju.

BROJ NA VOĆU OTKRIVA DA LI JE KANCEROGENO

 

Beograd, 23. maj 2016.

Izvor: Srpski telegraf

Sitno ispisani brojevi na etiketama koje su zalepljene na voću iz uvoza otkrivaju kako je ono uzgajano i da li je bezbedno po naše zdravlje. Dovoljan je samo jedan pogled na okruglu nalepnicu sa banane, jabuke ili bilo koje druge voćke da biste saznali da li je ona kancerogena. Potrebno je samo da pogledate cifre ispisane odmah ispod uočljivog logotipa na okrugloj nalepnici zalepljenoj na voću. Ako je reč o nizu od četiri broja, a prvi je trojka ili četvorka, onda je pred vama voće uzgajano uz pomoć pesticida i i drugih veštačkih štetnih sredstava.

UVOZ "UBI" SRPSKOG DOMAĆINA

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

Količine junetine izvezene iz Srbije skoro su ravne onima iz doba sankcija, dok je uvezene bogzna otkud i kakvog kvaliteta, sve više, što je žalosno. Cena mleka će padati... Republika i opština moraju više podsticati stočare i ratare, a mi da se udružujemo radi boljitka nas i Srbije - upozorava stočar i mlekar Milan Solujić (60), iz milanovačkog sela Beršići, preduzimljivi dobitnik opštinske najprestižnije nagrade, zlatne medalje "Takovski ustanak 2016”.

GMO "JEDE" I EKONOMIJU

 

Beograd, 20. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Kritike upotrebe GMO hrane obično idu u pravcu štetnosti po zdravlje ljudi i teorijama zavera o depopulaciji stanovništva. Međutim, primenu GM hrane neophodno je sagledati i iz ekonomskog ugla i opasnosti od stavljanja celokupne proizvodnje hrane pod potpunu kontrolu monopola biotehnoloških korporacija.

Očigledno je da se radi o pokušaju "istiskivanja" tradicionalnih sorti i zameni sa GM vrstama. Eventualna štetnost po zdravlje očigledno nije dovoljno istražena niti još uvek decidno dokazana, pa se na prvi pogled čini opravdano prebacivanje protivnicima GM tehnologija da su ekološki tehnofobi koji šire paniku i strah kod ljudi da su protiv tehnoloških inovacija u proizvodnji hrane, te su neodgovorni kada je sve više gladnih u svetu.

U NIŠU RADE SAMO TRI OD 13 STANICA PROTIVGRADNE ZAŠTITE

 

Niš, 17. maj 2016.

Izvor: www.juznevesti.com

Protivgradne rakete u okolini Niša ove sezone mogu da se lansiraju samo sa tri od ukupno 13 stanica, jer većina strelaca ove godine nije potpisala ugovore o angažovanju zato što od Grada nisu primili honorare za prethodne dve godine. Za posao, koji podrazumeva 24 časovna dežurstva u periodu od šest meseci i spremnost na ispucavanje rakete na prvu naredbu uz višečasovno sedenje i čekanje u stanicama na kiši i nevremenu, prema ugovoru sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom mesečno se iz republičkog budžeta izdvaja nešto manje od 3.000 dinara. Grad Niš je 2013. godine poslednji put dotirao još pet dodatnih hiljada dinara po mesecu, ali to se nije dogodilo ni 2014, ni 2015. godine, zbog čega je većina strelaca sada odbila da sarađuje.

KAD SU TRAKTORI DUPLO STARIJI OD ĐAKA

 

Požega, 17. maj 2016.

Izvor: Politika

  • U požeškoj Poljoprivrednoj školi s velikom ekonomijom i modernim domom učenici obavljaju praksu na mašinama iz osamdesetih 

Sve je u požeškoj Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić” kako ozbiljnoj ustanovi dolikuje: savremena školska zgrada, velika ekonomija, moderan dom učenika, saradnja sa vodećim našim institutima i seoskim gazdinstvima, solidni đaci, tradicija duga 60 godina. Sve, izuzev jednog: mehanizacija za učeničku praksu sasvim je dotrajala, tu su pojedine mašine od đaka duplo starije.

TRUJU NAS HLEBOM, SIROM I ĆEVAPIMA

 

Beograd, 13. maj 2016.

Izvor: Kurir

  • Hleb, peciva, sir, kajmak, ćevapi, pljeskavice i rolovano meso „najprljaviji" su prehrambeni proizvodi u prodaji u Srbiji. U proizvodima od mleka i mesa u 2015. najčešće su otkrivane bakterije, dok su kod hleba, peciva i brašna glavni problem bili neuredni proizvodni pogoni.

Primese u proizvodima i istekao rok trajanja najviše su upadali u oči potrošačima koji su u 30 odsto slučajeva bili u pravu kad su se žalili inspekcijama.

NEMA PARA ZA LABORATORIJU ZA KONTROLU HRANE

 

Beograd, 9. maj 2016.

Izvor: Politika

  • Nedostaju oprema i kadrovi, a već pet godina, po priznanju nadležnih, u ovu laboratoriju nije ulagano ništa ni iz EU fondova ni iz državnog budžeta

Džava nema para za otvaranje nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje hrane u čije opremanje već pet godina nije uloženo ni dinara iz nacionalnog budžeta, saznaje „Politika”. Neizvesno je takođe i kada će u Direkciji nacionalne referentne laboratorije u Batajnici početi kontrola kvaliteta mleka iako je oprema za te analize kompletno nabavljena prošle godine.

STRELCI PUCALI KAD JE GRAD VEĆ PROŠAO

 

Smederevo, 6. maj 2016.

Izvor: Blic

Nevreme i grad nanelo je veliku štetu u sredu uveče smederevskim poljoprivrednicima, posebno voćarima. U šest katastarskih opština koje je pogodio grad, stradale su jabuke i trešnje, a uništeno je od 10 do 50 odsto ploda, kažu u Poljoprivrednoj  stručnoj službi u Kolarima. Ponajviše su stradale jagode, gde je na pojedinim parcelama šteta procenjena na celih 100 odsto. Zvanično, protivgradna zaštita je delovala, ispaljeno je 18 raketa, ali su voćnjaci uprkos tome postradali.

PSIHOLOŠKI TRIKOVI U DRŽANJU KRAVA

 

Beograd, 4. maj 2016.

Izvor: Blic

Kod nas se dva sistema držanja postavljaju kao najzastupljenija - držanje krave na vezu i držanje u slobodnom sistemu, u liga boksevima. 

Postoji i treći način držanja krava, gde se veći deo ishrane i brige stočara o životinjama odvija na pašnjaku, međutim ukupan broj goveda koji se čuva na ovaj način je, nažalost, kod nas zanemarljiv. Interesantan je podatak da u Austriji skoro 80 odsto mleka koje se proizvede na neki način, a često i vrlo direktno zbog napasanja, ima veze se pašnjacima.

SUNCE I HRANI I ZALIVA POVRĆE

 

Beograd, 4. maj 2016.

Izvor: Blic

Padavine u Srbiji su toliko nepouzdane zbog klimatskih promena, da u bilo kakvoj ozbiljnijoj priči, ako nema vode – nema ni roda. 

Međutim, za navodnjavanje je potrebna energija i to skupa energija. Potpuno je besmisleno da srpski povrtari moraju da kupuju dizel po ceni od skoro 140 dinara za litar i pri tome plaćaju razne takse za puteve, autoputeve i limuzine onih koji se po njima voze, što se dešava kod nas. Još gore je kada ih, kako je to urađeno u Paraćinu, stavljaju u kategoriju gde im električnu energiju naplaćuju po industrijskoj tarifi. Porodica Salonski iz Gospođinaca je našla rešenje, i to na način koji zaobilazi i kupovnu goriva i EDV.

Kriza pogađa i najveće u EU

 

FRANCUZI POSUSTAJU, ŠPANCI KROZ KLASTERE DIŽU PROIZVODNJU SVINJA

Zagreb, 3. maj 2016.

Izvor: Glas Slavonije

  • Hrvatsko svinjarstvo iz krize bi mogla izvući primena američkog modela, kaže Krešimir Kuterovac
  • Svinjarstvo je stočarska grana koja je verovatno pretrpela najveću štetu unazad deset do petnaest godina.

Prema podacima Hrvatske gospodarske komore - Županijske komore Osijek, s 1.500.000 svinja svih kategorija, koliko je Hrvatska proizvodila 2006. godine, došlo se do proizvodnje svinja od oko 700.000 tovljenika.

PIO FOND

 

Beograd, 3. maj 2016.

Izvor: Radio Beograd

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, imao je na kraju 2015. godine suficit od oko četiri milijarde dinara.

GODIŠNJE JEDEMO TRI KILOGRAMA OTROVA!

 

Beograd, 28. april 2016.

Izvor: Srpski telegraf

Za crveni paradajz u februaru krivi su pesticidi. Koji? Ne znamo! Šta se nalazi u njima? Takođe ne znamo! Kako te hemikalije utiču na nas? Ni to ne znamo! Znamo jedino da je Svetska zdravstvena organizacija procenila da svako od nas kroz hranu godišnje pojede oko tri kilograma otrova.

Podolsko goveče se odomaćilo na Paliću

 

PRINOVE NA MALOM POJILU 

Palić, 28. april 2016.

Eksperiment sa uvođenjem krda retke rase „podolsko goveče” u uređenje prostora oko Palićkog jezera, može se smatrati uspešnim. Goveda se od prošle godine nalaze na Malom pojilu uz jezero i u velikoj meri očistila su trsku koja je zaklanjala priobalje, a otelile su se i prinove. Osnovna ideja bila je da goveče zameni mašine i uz skromna ulaganja, uradi veliki posao.

NEKA NAS HAPSE - ULAZIMO U NjIVE

 

Sombor, 27. april 2016.

Izvor: Večernje novosti

Poljoprivrednici iz okoline Sombora najavili su da će nastaviti da obrađuju spornih 300 hektara zemljišta u Gakovu, uprkos najavama da će ih policija opet uhapsiti.

Miladin Ševarlić o PKBu:

 

NI NAJSIROMAŠNIJI SELJAK NE PRODAJE NJIVU ISPRED KUĆNOG PRAGA

Beograd, 27. april 2016.

Izvor:www.gdeinvestirati.com

Profesor Beogradskog univerziteta objašnjava da je za stvaranje jednog centimetra zemljišta u prirodi potrebno 1.000 do 25.000 godina. S obzirom da je prosečna starost naših stanovnika 75 godina, za formiranje sloja od 60 centimetara zemljišta (koliko se uobičajeno koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i smatra privatnim vlasništvom) potrebno je između 60.000 i 1.500.000 godina ili period života 800 do 20.000 generacija predaka, prenosi Beogradska nedelja.

GODIŠNJE SE OKO 250.000 TONA LEŠEVA ŽIVOTINJA BACI U REKE I NA NJIVE

 

Beograd, 26 april 2016.

Izvor: www.021.rs

Oko 250.000 tona životinjskog otpada nastane godišnje u Srbiji, dok se samo oko 70.000 tona adekvatno preradi. Višak životinjskog otpada završi na divljim deponijama, njivama i u rekama, zbog čega, kako za "Kurir" tvrdi doktor veterine Miroslav Stojšić, postoji opasnost po ljude da obole od trihinele, antraksa, pantljičare, ali i drugih zaraza, od kojih su neke opasne po život.

ŠPANIJA ĆE POMOĆI SRBIJI U RAZVOJU POLJOPRIVREDE

 

Beograd, 25. april 2016.

Izvor: Večernje novosti

  • Španija je spremna da pruži podršku Srbiji u razvoju poljoprivrede i prenese svoja iskustva i znanja u toj oblasti, kako bi iskoristila svoje potencijale, izjavio je Aitor Mate, šef ekonomskog odeljenja španske ambasade

Šef ekonomskog odeljenja španske ambasade u Srbiji Aitor Mate izjavio je nedavno da je Španija spremna da pruži podršku Srbiji u razvoju poljoprivrede i prenese svoja iskustva i znanja u toj oblasti, kako bi Srbija iskoristila svoje potencijale i dostigla evropske standarde.On je, kako se navodi u saopštenju španske ambasade, naveo da je u Španiji registrovano milion farmi i da je iskorišćeno i 24,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

KAKO SE DRŽAVA NAGODILA SA UZURPATORIMA ORANICA

 

Beograd, 19 april 2016.

Izvor: Politika

  • Nelegalnim korisnicima zemlje ponuđeno da do 1. maja prijave površine koje su nelegalno zaposeli i plate prosečnu cenu zakupa, što mnogi smatraju nepravdom 

Uzurpatori državnih oranica imaju još desetak dana da prijave površine zemlje koje nelegalno obrađuju. Preporukom Vlade Srbije njima je dat rok da se do 1. maja registruju u opštinama čije su njive nezakonito zaposeli. Ukoliko to urade proći će praktično nekažnjeno, a po mišljenju mnogih, čak i odlično u finansijskom smislu.

Ulaganja u poljoprivredu Grada Novog Sada se isplatila

 

BOGATA PONUDA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Novi Sad, 14. april 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Na području grada Novog Sada registrovano je 5.808 gazdinstva (5.654 su fizička lica), a odnedavno sve je više domaćina koji se bave gajenjem  povrća, voća i organske hrane. I vinogradarstvo i vinarstvo je u usponu. O aktuelnostima u gradu i planovima gradonačelnik Miloš Vučević u izjavi za „Gazdinstvo” je rekao:

-         Uspeli smo u tome da naši proizvođači imaju odličnu ponudu za  lokalno i inostrano tržište. Proizvodnja voća, povrća i organske hrane i to tokom cele godine je zadovaljavajuća, pa su i cene niže nego u drugim centrima.

Predizborne poruke

 

MINISTARKA POLJOPRIVREDE NAPRAVILA TOTALNI HAOS S DRŽAVNIM ZEMLJIŠTEM U VOJVODINI

Novi Sad, 14. april 2016.

Izvor: Slobodna Vojvodina

  • Potpredsednik LSV Branislav Bogaroški pozdravio odluku Apelacionog suda da se ukine presuda ekspresno osuđenim paorima; Eto šta biva kada se o vojvođanskoj zemlji odlučuje u nekoj kancelariji u Beogradu, kaže Miloš Šibul

Divlji zapad! Kako drugačije objasniti situaciju da su 18. marta u Gakovu privedena i ekspresno osuđena šestorica paora, koja su prethodno nedeljama čuvali državnu zemlju od uzurpatora, pod optužbom da su napali traktoristu preduzeća koje hoće da uzurpira zemlju?!

Subotičani strepe od gradonosnih oblaka

 

STRELCI NEĆE DA RADE ZA 16 EVRA 

Subotica, 12. april 2016.

Izvor: Blic

  • Subotica i okolina nisu spremni da brane useve od grada, jer se još ne zna kako će biti organizovan rad 23 protivgradne stanice. 

Lokalna samouprava je obezbedila novac za protivgradne rakete, ali o radu protivgradnih stanica koje su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova se još ništa ne zna, objašnjava Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu.