BIO DIZEL – DA I NE

Novi Sad, 22.03.2022.

Interesovanje poljoprivrednika za proizvodnju bio dizela od suncokreta ponovo je poraslo, naračito u Banatu. Kvalitet traktora u upotrebi je povećan i u ovaj posao nije dobro da ratari ulaze bez potpunih saznanja. Naša redakcija obratila se generalnom sekretaru Poslovnog udruženja A.M.I. Marku Stojanoviću, koji nam je dostavio sledeće obrazloženje.

Šta kažu distributeri traktora u  Srbiji, a u vezi sa mogućnošću upotrebe biodizel goriva.

DECENIJE NEMARA: Kako je "Azotara" iz Pančeva oterana u stečaj i ko su krivci

Pančevo, 25. oktobar 2018.

Izvor: Večernje novosti

• Treba li našim poljoprivrednim proizvođačima fabrika veštačkog đubriva. Korupcija, malverzacija, višak radnika i uvoznički lobi potpomogli propast kompanije

Krivac za propast "Azotare" iz Pančeva jeste loše upravljanje i gazdovanje ovom firmom, poslednjih decenija. "Azotara" je pretrpela veliku štetu, što zbog sankcija, što zbog afera koje su je pratile. Imam poverenja u državu, i ako je ona, posle više od 15 godina traženja rešenja, odlučila da pokrene stečaj, to tako treba i prihvatiti.

ONI ZNAJU KAKO ĆE KLIMATSKE PROMENE UTICATI NA PAŠNJAKE BUDUĆNOSTI

Austrija, 23. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• U austrijskom centru Raumberg-Gumpenštajn već se četiri godine sprovodi jedinstveni projekat, kome je cilj istraživanje uticaja klimatskih promena na budućnost ishrane stoke.

Poznato je da pašnjaci čine više od 50% svih poljoprivrednih površina u Austriji, a trava sa njih osnova je ishrane njihovog sektora stočarstva. O uticaju klimatskih promena na proizvodnju hrane, danas se govori širom globusa, a predviđanjem njihovog uticaja na našu budućnost bave se brojni naulnici. Upravo zato je pre nekoliko godina istraživačko-edukativni centar u poljoprivredi Raumberg - Gumpenštajn (Raumberg-Gumpenstein) u austrijskim Alpima, nedaleko od mesta Irdning u Štajerskoj, pokrenuo jedinstveni eksperiment.

„BIOLOŠKI  LEK” ZA VIME KRAVA

Čenej, 14. septembar 2018.

Lek koji je Pavle Kerac spajajući različite komponente ispitao u sprečavanju upale vimena kod krava (mastitisa) nazvao je „biološki lek”. Do sada je takav miks ponudio brojnim proizvođačima i institucijama, ali se niko nije upustio u analizu, a kamo li proveru karakteristika koje Kerac navodi kao bitne. A najvažnije je što ovaj biološki lek sprečava mastitis na farmama. O ovom pronalasku Pavle Kerac ima uvodno obrazloženje i argumente.

OBRAZLOŽENJE O KUPOVINI PRIPLODNIH GRLA STOKE – PRAVO MOGU OSTVARITI I POČETNICI STOČARI

Novi Sad/Beograd, 20. jul 2018.

Naša redakcija je 12. jula uputila pismo Upravi za agrarna plaćanja, direktoru Žarku Radatu, sa molbom da nam daju konačno objašnjenje o mogućnosti kupovine priplodnih grla stoke putem podsticaja.

EU KREĆE U OBRAČUN S NEPOŠTENIM TRGOVAČKIM PRAKSAMA

Novi Sad, 19. jul 2018.

Izvor: Agroklub

• Proizvođačima u susednoj Hrvatskoj, naročito smeta nepoštena trgovačka praksa prodaje robe ispod nabavnih cena (damping), pri čemu trgovinski lanac prodaje poljoprivredni ili prehrambeni proizvod, krajnjem potrošaču, po ceni nižoj od bilo koje nabavne u nabavnom lancu tog proizvoda s porezom na dodatu vrednost, a da istovremeno drži visoke marže.

Poslanici Evropskog parlamenta su, protekle sedmice, na Odboru za poljoprivredu i ruralni razvoj, raspravljali o izveštaju italijanskog poslanika Paola de Kastra (Paola de Castra) o predlogu Direktive o nepoštenim trgovačkim praksama u odnosima među preduzećima u lancu snabdevanja hranom.

KO I ZAŠTO ČUVA SVINJSKU KUGU

Novi Sad, 18. maj 2018.

Izvor: Radio Beograd emisija Nedenjom za selo i AgroServis plus

U Srbiji se i dalje sprovodi redovna vakcinacija svinja protiv klasične kuge, mada se najmanje decenijunajavljuje njeno ukidanje. To traže i proizvođači svinja, koji zbog vakcinacije ne mogu da izvoze sveže mesou Evropsku uniju, pa ni u Rusku federaciju. I ne samo to, nego nije dozvoljen ni prevoz preko zemalja Evropske unije, što otežava i poskupljuje i izvoz smrznutog svinjskog mesau Rusku federaciju, jer se transportuje skoro 50 dana. O tome, zašto se vakcinacija nastavlja, razgovarali smo sa nadležnima u Upravi za veterinu,ali i sa stručnjacima.Direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara kaže, da je odluka o nastavku vakcinacije doneta na osnovu ozbiljne analize, a pokušavamo da saznamo kakve su bile analize do sada i zašto se odluka o prekidu vakcinacije nije donela?

 „PROIZVOĐAČI DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE”

Novi Sad

Saznanja o dobroj poljoprivrednoj praksi su u medijima retka tema, aliiposledice loše prakse koja značajno utiče na zdravstvenu bezbednost hrane. Mehanizmi kontrole hrane svedeni su na samokontrolu, koja zahteva visok moral proizvođača, ali i poznavanje agrotehnike, a pogotovo zaštite. Krajnji proizvod – rod se, uglavnom, sporadično kontroliše pre dolaska do kupaca. Dakle, kupac-potrošač je u riziku u korišćenju pojedinih roba. Primer: jabuke se godišnje prskaju do 25 puta, povrće na otvorenom desetak puta, karenca se ne poštuje...Potreban je iskorak prema dobavljaču robe za tržnice i to do njegove proizvodnje– njive, štale... Važan je poslovni intervju sa njim, snimak njegovog stila proizvodnje i dolazak do sigurnosti koju pokazuje dobra poljoprivredna praksa. To sprovodimo u desetak sektora proizvodnje i onima iz našeg ogleda uručujemo znak – „Poljoprivrednik dobre poljoprivredne prakse”.

Dobijanjem obeležja „Poljoprivrednik dobre poljoprivredne prakse” sve je bliže 14 prodavaca sopstvene robe na tržnicama u Novom Sadu.

STARI NA SELU NAPUŠTENI I BOLESNI 

 Beograd, 28. decembar 2016.

Izvor: Danas

U 63 posto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina, 76 odsto ispitanika ima ima neku bolest već duže vreme a više od polovine potomaka starijih ljudi u ruralnim područjima živi van porodičnog doma - pokazalo je istraživanje Crvenog krsta Srbije realizovano uz podršku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković i kancelarije Populacionog fonda UN u Beogradu.

U SELIMA NAPUŠTENO  OKO 50.000 KUĆA 

Beograd, 17. novembar 2016.

Izvor: Dnevnik 

U Srbiji će u narednom periodu nestati nekoliko desetina sela, jer u svakom četvrtom živi manje od 100 stanovnika, ocenjeno je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na predstavljanju nekoliko publikacija o poljoprivredi.