Beograd, 8. novembar 2016.

Izvor: Politika

• Zahtev Slovačke, predsedavajuće Evropskom unijom, da se strožom zakonskom regulativom reši pitanje zašto multinacionalne kompanije koriste drugačije standarde u proizvodnji robe za istočno i zapadno tržište

Slovačka je iskoristila poziciju predsedavajućeg Evropske unije da se konačno na najvišem nivou zajednice pokrene pitanje nejednakih standarda u proizvodnji hrane i ostale robe za države centralne Evrope i bivših komunističkih država. 

Vršac, 11. oktobar 2016.

Izvor: www.evrsac.rs

• Vršački ekolozi, povodom brojnih netačnih tekstova o takozvanim "smrdljivim Martinima", zatražili su pomoć struke, ali i medija, kako bi demistifikovali i sa ovih insekata skinuli nalepnicu "krvopija".
• Prenosimo Vam tekst dr Aleksandre Konjević docenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Jelene Šeat mastera biolog iz Udruženje "HabiPort", objavljen na portalu balkankomuna.com.

Stenice kao i druge vrste biljaka i životinja mogu da šire svoje areale, naseljavajući nove oblasti pri čemu najuspešnije opstaju u područjima gde im pogoduju klimatski uslovi i izostaju prirodni neprijatelji, a hrane je u izobilju.

SPAŠENO DOMAĆE STADO KRAVA

Novi Sad, 7. oktobar 2016.

Izvor: List „Gazdinstvo”

Kada je pretio potpuni stampedo u širenju zaraze kvrgavosti kože prof. dr Dragan Glamočić prihvatio se obaveze da vodi Štab za sprečavanje koji je formirala Vlada.

Prof. dr Dragan Glamočić

Desetine stručnjaka je imalo predloge kako delovati efikasno i brzo zbog nemara koje je ispoljilo Ministarstvo poljoprivrede čuvajući dva meseca „tajnu” o bolesti.

Beograd, 18. jul 2016.

Izvor: Večernje novosti

Kada se koriste sredstva za zaštitu bilja na njivama u Srbiji i dalje se često može čuti, naoko dobronameran, savet kolege poljoprivrednika ili komšije: "Dodaj slobodno malo više, da budeš siguran da deluje”. Ovakav pristup korišćenju pesticida, herbicida i ostalih preparata kojima se tretiraju biljke ne samo da poskupljuje proizvodnju, jer se koriste veće količine skupih sredstava, već je i u mnogome štetan.

OD KRAVE I MLEKO I STRUJA

Crvenka, 26 februar 2016.

Izvor: Večernje novosti

Računica je Petru Miletiću, vlasniku farme sa 150 goveda u Crvenki, pokazala da mu, osim mleka, i energija od biogasa može doneti podjednako dobru zaradu. U muži ima oko 130 grla i po svakom u proseku dobija 25 litara mleka, koje prodaje za 37 dinara po litru, a treba računati i na premiju koja je još sedam dinara. Mesečno, mleko donese oko 14.000 evra. Kada si, kako ukazuju stručnjaci, uložio novac u postrojenje za proizvodnju električne energije na biogas, prihod od prodaje struje bio bi mu mesečno više nego duplo veći, odnosno još 15.000 evra.

SRBIJA NEMA  BIODIZELA

Beograd, 18. novembar 2015.

Dr Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu, u analizi faktora konkurentnosti proizvodnje i izvoza ulјarica Srbije, upozorava da još uvek kod nas nije razvijeno tržište biodizela prema obimu gajenja ulјarica, a pogotovo ne prema potencijalima.

-         Mogućnost značajnije proizvodnje biodizela u Srbiji, pored uticaja države, zavisi od dva limitirajuća faktora. Prvi se tiče mogućnosti polјoprivrede da obezbedi dovolјne količine sirovine za proizvodnju, dok se drugi odnosi na isplativost same proizvodnje biodizela.

ZEMLjORADNICI U DUŽNIČKOM ROPSTVU

Izvor: Vaselјenska Televizija, adv. Zorica Tršić

Pre izvesnog vremena objavlјena je vest o protestu žena Malog Zvornika ispred filijale Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) u Prijepolјu, koje su uveče zaspale kao domaćice i supruge radnika, a probudile se kao zemlјoradnice sa prosečnim dugom od 1,5 miliona dinara po osnovu neizmirenih doprinosa za PIO. Zaklјučak novinskog teksta je bio da niko, pa ni filijala PIO u Prijepolјu ispred koje je organizovan protest, ne zna o čemu se radi, što je direktno protivno propisima matične evidencije i zdravom razumu.

LAN I KONOPLJA PONOVO NA VOJVOĐANSKIM POLJIMA

Novi Sad, 30. septembar 2015.

U anketi koju je sproveo list „Gazdinstvo” mnogi ratari bi želeli da  umesto pšenice i kukuruza seju neku drugu biljku. Međutim, od 205 anketiranih većina njih – 120 nisu voljni da menjaju svoje planove setve. Cilj ankete je bio da se dođe do podataka o tome šta bi i zbog čega ratari želeli da promenu u svom setvenom planu?

PROIZVODNI TROŠKOVI I PRODAJNA CENA SOJE ROD 2015.

Zrenjanin, 23. septembar 2015.

Naš saradnik, ekonomski analitičar Vojislav Mirkov, nakon detaljne analize troškova u proizvodnji pšenice i suncokreta, stavio je „pod lupu” soju. Zabeleženi su direktni i indirektni troškovi. Među mašinskim radovima ili troškovima koji obuhvataju agrotehniku je devet stavki, gde je i trošak prevoza. Naš stručnjak je uočio da su pojedinačno najveći troškovi po hektaru: seme – 11.440 i kombajniranje – 11.452 dinara, a tu je i renta od 30.000 dinara.

MINISTARKA ODLUČUJE DO KADA ĆEMO JESTI MLEVENE KOSTI U MESU

Novi Sad, 31. decembar 2014.

List „Gazdinstvo” u decembarskom broju lista objavio je predloge za izmenu Pravilnika kojima se reguliše kvalitet mesa za izradu kobasičastih proizvoda i pašteta. List ukazuje da je odgovornost za izmene Pravilnika kojima se može zabraniti upotreba mesa sa mlevenim kostima (antibioticima, kokciodiostaticima...) na Ministarstvu poljoprivrede i Uprave za veterinu.