- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Istraživanja

Naša anketa

 

ŠTA NAŠI ČITAOCI PREDLAŽU BUDUĆEM MINISTRU ZA POLJOPRIVREDU?

Novi Sad, 20. avgust 2013.

Dejan:

Ukinuti subvencuje i sva davanja po hektaru.

Vlada da donese minimalnu cenu ispod koje ne može prerađivač da ide i dotira razliku.

Vlada da vrši otkup strateških proizvoda i umesto prerađivača stavlja robu u promet.

Zemljišni maksimum do 50 hektara po jednom gazdinstvu.

Skladista sva da budu javna, bez razlike u kapacitetu i lokaciji.

Robu platiti po kvalitetu, naterati prerađivacč da istu  tako i pakuju.

Sve zakupe zemljišta preko 50.000 dinara proveriti da li su i šta je zasejano, ko i kako ga obrađuje.

Robne rezerve Grada Novog Sada

 

NESTALE JUNICE I BRAŠNO

Novi Sad, 19. jun 2013.

Na listingu koji je dostupan „AgroServisu”, Gradske robne rezerve u Novom Sadu imaju više od pedeset spornih potraživanja. Na listi pored brašna, šećera, kukuruza je i živa stoka – krave, muzare i ovce. Neki korisnici su ušli i u sudske sporove, a pojedini predmeti su zastareli.

Teme i dileme pred ovogodišnju žetvu

 

PROŠLOGODIŠNJA CENA PUSTI SAN

Čedomir Keco

Odavno je poznato da nam je za hlebno brašno godišnje potrebno oko 900.000 tona zrna pšenice, a da je najbolje kada mlinari tokom godine imaju na raspolaganju 1,2 miliona tona, sa uračunatim prelaznim zalihama. Sav rod iznad ove cifre je, zapravo, tržišni višak, koji smo u najboljim godinama prodavali u okruženju – Sloveniji 200.000 tona, Bosni i Hercegovini 400.000 tona, u Crnu Goru oko 100.000 tona...

Reagovanja

 

MI NE VODIMO ISTRAGU, VEĆ OTKRIVAMO PREVARE

Novi Sad, 11. jun 2013.

Nakon višegodišnjeg ukazivanja na propuste u poslovanju Državnih robnih rezervi, o čemu je prvo pisao naš list „Moje Gazdinstvo”, a potom i info portal „AgroServis”, juče i danas se o ovoj temi po prvi put oglasilo nekoliko redakcija. Našem glavnom uredniku stiglo je više pitanja i pohvala za pokazanu profesionalnost i odgovornost u obradi teme.

Nakon teksta u „AgroServisu” i listu „Moje Gazdinstvo”

 

DRŽAVA KONAČNO UŠLA U SVOJE REZERVE

Beograd, 11. jun 2013.

Prošlo je više od šest godina otkako je list „Moje Gazdinstvo” objavio da je potrebno da se u Državnim robnim rezervama obavi detaljna kontrola lagera i ukupno poslovanje za poslednjih 20 godina. Povod za ovo bilo je saznanje da su pojedini državni silosi na popisu imali na čuvanju kukuruz i pšenicu kao državne rezerve žitarica namenjene sigurnosti na tržištu, a bili su prazni! S obzirom, da je redakcija došla do podataka da se o trošku države na ovaj način spašavaju neka preduzeća i bogate pojedinci, dat je predlog da poslovanje Državnih robnih rezervi pored zvaničnih službi proveri i Ankentni odbor Narodne skupštine. Od tada je ova tema, nažalost, bila prisutna samo u našim izdanjima.

Kako rade Državne robne rezerve?

 

PROVERA LAGERA DELIMIČNO OTKRIVA PREVARE

Beograd, 31. maj 2013.

Kako je „AgroServis” nedavno objavio, specijalne komisije Državnih robnih rezervi su krenule u proveru lagera pšenice kod svojih ovlašćenih skladištara. Razlog za ovaj posao je objavljena prodaja pšenice (stoji na lageru 1-2 godine) i dojava da su pojedini skladištari prodali državnu pšenicu.

Šta je pokazala anketa našeg lista?

 

PRODUŽITI ROK ZA KUPOVINU SUBVENCIONISANOG GORIVA

Novi Sad, 20. maj 2013.

Od planiranih količina za kupovinu dizel goriva, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, do 10. maja registrovana gazdinstva su, prema nepotpunim podacima, preuzela oko 30 odsto zaliha. Ovo je bio i povod za anketu našeg lista o tome zbog čega poljoprivrednici nisu iskoristili pogodnost u nabavci goriva?

Više od brojeva

 

SLOVENAČKA DOMAĆINSTVA MEĐU NAJSIROMAŠNIJIM U EU

Slovenačka domaćinstva važe za najsiromašnija u Evropskoj uniji, sa prosečnom neto vrednošću imovine od oko 150.000 evra po domaćinstvu, navodi se u istraživanju Evropske centralne banke (ECB), koje je prenela slovenačka agencija STA.

Poslovanje poljoprivrednog gazdinstva 2012. godine

 

ŠTA POKAZUJE BILANS PROIZVODNJE VOJISLAVA MIRKOVA IZ ZRENJANINA?

Zrenjanin, 9. april 2013.

Posao ekonomiste i iskustva koja ima Vojislav Mirkov iz Zrenjanina (danas penzioner) koristi za praćenje poslovanja svog poljoprivrednog gazdinstva. Njegovu računicu objavljujemo da bi i drugi poljoprivrednici mogli da uporede kretanje troškova i dobiti, što je značajno pred prolećnu setvu.

Privatizacija ili krađa

 

I ZADRUGARI TRAŽE PROVERE

Novi Sad, 4. april 2013.

Nakon juče objavljene najave u listu „Dnevnik” i prenete u „AgroServisu” u kojoj piše da će iduće nedelje biti osnovana posebna radna grupa u državnoj administraciji za proveru više od pedeset obavljenih privatizacija instituta i zadruga, „AgroServisu” su se javili poljoprivrednici iz Futoga, Horgoša, Čerevića, Ečke...

U Futogu, kako smo čuli, i dalje tvrde da je privatizacija imanja „Planta” sumnjivim radnjama uneta u „Dijamant agrar” iz Zrenjanina i da je u paketu nakon toga prodata „Agrokoru” iz Zagreba.

Poruka naučnika

 

NEMA OPASNOSTI PO ZDRAVLJE

Beograd, 29. mart 2013.

 

 Povišene količine aflatokisna M1 koje su nađene u mleku u Srbiji ne predstavljaju rizik po zdravlje ni u slučaju da je takva namirnica konzumirana, poručili su stručnjaci na raspravi u Privrednoj komori Srbije (PKS). Kako su ocenili učesnici skupa, nema razloga za paniku, a nastala situacija će brzo biti rešena. U Srbiji se pije zdravo mleko i osim toga treba isključiti mogućnost da se aflatoksin pojavi u mesu i jajima.

Anketa redakcije lista „Moje Gazdinstvo” o popisu poljoprivrede

 

BEŽANJE OD STATISTIKE, ALI NE I OD SUBVENCIJA!?

Novi Sad, 14. novembar 2012.

Redakcija lista „Moje Gazdinstvo” iz Novog Sada obavila je anketu o popisu poljoprivrede među proizvođačima na području Srbije.

Od 205 poljoprivrednika, slučajno izabranih, kod 180 su bili popisivači do 10. novembra. Od ovog broja 145 je dalo podatke popisivačima, a 22 su to odbili. Kod ostalih nisu bili popisivači, a neki od njih su izjavili da i ne žele da daju podatke.

Proizvodnja semenskog kukuruza u Evropi

 

SMANJENA PROIZVODNJA ŽUTOG ZLATA

Pariz, 11. oktobar 2012.

Prošlog oktobra, F.N.P.S.M.S. (Francuski nacionalni savez za proizvodnju semena kukuruza i sirka) je predviđao veliko smanjenje zaliha raspoloživih doza semenskog kukuruza u Evropskoj uniji sa stanjem 30. juna 2012. Reč je o predviđanju koje nije samo potvrđeno već i uvećano, jer konačno odnos „zalihe/korišćenje” iznosi 32 %, tj. nije dostigao nedovoljno visok nivo.

Nova naučna studija

 

GMO HRANA JE IZUZETNO ŠTETNA I KANCEROGENA!

Novi Sad, 9. oktobar 2012.

Iako je usvojen Zakon kojim se zabranjuje uvoz i upotreba GMO hrane u Srbiju, ove jeseni na našim poljima, posle soje, gajen je GMO kukuruz. Da li su opravdane sumnje, da srpsko tržište postaje lako prohodno u lancu multinacionalnih kompanija, koje proizvodnjom GMO hrane ostvaruju ogroman profit?

Reč domaćina o suši i agraru

 

E, LJUDI, BANKE NE ODLAŽU KREDITE!

Novi Sad, 2. oktobar 2012.

Poljoprivrednici nerado govore o svom radu, problemima i uticaju državne politike na njihov rad.

Međutim, kada se „otvore” vrlo su precizni i bez zadrške kreće priča. Jedan takav susret za izjave za  „AgroServis” iskoristila je i naša koleginica Biljana Popadić.

 

Pijace

 

NAKUPCI ZARAĐUJU – ZADRUGE SPAVAJU

Beograd - Novi Sad, 20. avgust 2012.

 Uobičajena zimnica za četveročlanu porodicu u Srbiji koja kupuje proizvode, prema računici istraživača „Novosti”, koštaće ove godine 10.000 do 20.000 dinara. Uz redovne troškove za komunalije i ostalu hranu od 60.000 dinara to najavljuje izuzetno skup mesec septembar.

Završena anketa „AgroServisa”

 

GLASOVI ZA VEĆE ORANICE I PRODAJU DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA

Novi Sad, 17. avgust 2012.

 U anketi „AgroServisa”, od polovine marta do danas, 1.108 učesnika odgovorilo je na pitanje – koliko obradivih površina je potrebno za profitabilnu ratarsku proizvodnju. Njih 193 smatra da je to 20 hektara, 337 da je dovoljno 50 hektara, a 477 da je to više od 50 hektara.

Semafor „AgroServisa”

 

VIŠE OD BROJEVA

Beograd, 8. avgust 2012.

Ovih dana sportski rezultati zemalja se mere osvojenim medaljama na Olimpijskim igrama u Londonu i sa ovog takmičenja sportisti koji se vrate kući bez odličja neće promeniti život te zemlje. U svetu se vode i drugačije statistike od sportskih, a na tom semaforu, gde su 142 države, je i Srbija.

Ribarstvo Srbije

 

VEĆI POTENCIJALI ZA PROIZVODNJU I IZVOZ RIBE

Beograd, 8. avgust 2012.

U Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara  (od je na 14.000 hektara šaranski, a ostalo samo na 14 hektara su pastrmski ribnjaci). Međutim, od ukupnog broja čak 20 odsto šaranskih ribnjaka je zapušteno i nalazi se van upotrebe. Na površini od oko 11.000 hektara ribnjaka koji su u funkciji, godišnje se proizvodi 12.500 do 15.000 tona ribe.

INFORMACIJA

 

O OSTVARENJU PROLEĆNE SETVE, TRŽIŠTU KUKURUZA I PŠENICE I OČEKIVANOJ PROIZVODNJI PŠENICE RODA 2012.GODINE U AP VOJVODINI

Uspešna setva predstavlja preduslov za ostvarenja dobrih rezultata u agraru. Ove godine situacija u agraru znatno nepovoljnija nego predhodnih  godina. Rast cena inputa i nestabilni uslovi privređivanja, limitirali su ulaganja u novu proizvodnju – ocenilo je Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine.

Izvoz – uvoz agrarnih proizvoda AP Vojvodine u periodu I-III 2012. godine

 

STOČARSTVO IŠČEZLO U IZVOZU

Novi Sad, 29. maj 2012.

U periodu januar-mart 2012.godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena agrarnih proizvoda Republike Srbije iznosila je 944,6 miliona USD, a od toga 43,8% razmene je realizovao region AP Vojvodine.  Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda, u ovom periodu manja je za -1,4% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u regionu AP Vojvodine manja za -4,6% - pokazala je analiza Privredne komore Vojvodine.

Šta je pokazala anketa „AgroServisa” o modelu trošenja Agrarnog budžeta?

 

POLJOPRIVREDNICI MALO ZNAJU O NOVIM UREDBAMA

Novi Sad, 5. april 2012.

U anketi, koju je specijalizovana agencija „AgroServis” sprovela među poljoprivrednicima, o novom načinu trošenja Agrarnog budžeta putem subvencija za prinose, izneto je više oprečnih ocena i različitih poruka aktuelnoj vlasti. U anketi je učestvovalo, po slobodnom izboru, 115 poljoprivrednika iz Srbije.

Stigle godine

CIPELA.JPG

 

SELA PRITISLA STAROST

Beograd, 23. decembar 2011.

U Srbiji je sve više naselja u kojima nema nijednog stanovnika, a šestina stanovništva je stara 65 i više godina što nas svrstava među starije zemlje na svetu.

SLOVAČKA PODRŽAVA RAZVOJ ORGANSKE POLJOPRIVREDE U SRBIJI

slovak-aid-original-siroke.png

 

Bratislava, 19. septembar 2011.

Intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje je obeležila drugu polovinu 20. veka. Bila je to era primene ogromnih količina agrohemikalija pri tretiranju poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednih kultura, i to sa jedinim ciljem: proizvesti što više hrane. Zaboravljalo se na kvalitet hrane, aspekt životne sredine se nije uzimao u obzir.