- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

Istraživanja

Stigle godine

CIPELA.JPG

 

SELA PRITISLA STAROST

Beograd, 23. decembar 2011.

U Srbiji je sve više naselja u kojima nema nijednog stanovnika, a šestina stanovništva je stara 65 i više godina što nas svrstava među starije zemlje na svetu.

SLOVAČKA PODRŽAVA RAZVOJ ORGANSKE POLJOPRIVREDE U SRBIJI

slovak-aid-original-siroke.png

 

Bratislava, 19. septembar 2011.

Intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje je obeležila drugu polovinu 20. veka. Bila je to era primene ogromnih količina agrohemikalija pri tretiranju poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednih kultura, i to sa jedinim ciljem: proizvesti što više hrane. Zaboravljalo se na kvalitet hrane, aspekt životne sredine se nije uzimao u obzir.

Istraživanje u Zapadnoj Srbiji

 

TV PROGRAM - IZVOR INFORMACIJA ZA SELO

 

U SRBIJI NESTAJE SVAKO ČETVRTO SELO

 

Beograd, 18. mart 2011.

 

U Srbiji nestaje svako četvrto selo. U njima umiru ljudi, a sa njima nestaju i sela. Sve ovo govori da se srpsko selo nalazi u dubokoj agoniji jer se gasi život u njima. Ostaju nam stotine hiljada hektara neobrađenog zemljišta, pa se Srbija nalazi na putu da bude zavisna od uvoza hrane.

(Anti)Reformski Nacrt zakona o zadrugama

 

Prof. dr Miladin M. Ševarlić

 

Za razliku od drugih tranzicionih zemalja u kojima su svi sektori svojine u privredi imali ravnopravniji zakonodavni tretman i društveno-ekonomski položaj, u Srbiji će protekla tranziciona decenija ostati zabeležena po izrazitom favorizovanju našeg (ali samo krupnijeg) i posebno inostranog privatnog biznis sektora - na štetu:

IZVOZNIK HRANE POSTAJE ZAVISTAN OD UVOZA

 

Agrar Srbije i evropske integracije 2011

Branislav Gulan

 

Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su, na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci... Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz „trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet i cena. Tržište EU je opterećeno strukturnim viškovima hrane, te se ograničava uvoz onih proizvoda kojih ima dovoljno. Od Srbije se traži meso „bebi bif“, koga mi nemamo.