- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Prognozno-izveštajna služba za zaštitu bilja Novi Sad

 

FUNGICIDNI TRETMAN U KAJSIJI (PUNO CVETANJE)

Zrenjanin, 8. april 2015.

Vizuelnim pregledom kajsije (lokalitet Mihajlovo, sorta NS rodna) utvrdili smo da se trenutno nalazi u fazi : BBCH 65-puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju.

Pšenična polja

 

DUPLIRANE PADAVINE UTIČU NA RAZVOJ BOLESTI

Zrenjanin, 3. mart 2015.

Snežana Parađenović, iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, je koordinator Prognozno izveštajne službe za teritoriju srednjeg Banata i za „Gazdinstvo” i „AgroServis” ocenila je izglede pšeničnih polja i navela posledice setve kukuruza u monokulturi.

Pogled u nebo

 

VLAGA I PROLEĆNA SETVA

Novi Sad, 3. februar 2015.

Sezonska prognoza izrađuje se za 6 meseci, tako da podaci o količinama za jul i august su, za sada, nedostupni. Biće dostupni u februaru i martu jer se ažuriranje radi svakih mesec dana.

Iskusni stručnjak prof. dr Miroslav Malešević o izgledima za dalјi razvoj pšenice veći značaj od prisustva vlage u zemlјištu pridaje kretanju temperature. On tvrdi da bi nagli prelaz iz hladnijeg perioda u toplo vreme sa temperaturom od 20°C sprečio dalјi razvoj bilјke, zapravo zaustavio bi bokorenje.

Odjeci Savetovanja „Dobar dan domaćine”

 

ZNAČAJ  RAZVRSTAVANJA  ŽITARICA PO KVALITETNIM GRUPAMA I CENE ŽITARICA NA SVETSKOM TRŽIŠTU

Novi Sad, 2. februar 2015

Odavno poljoprivrednici nisu imali priliku da čuju pojedinosti koje utiču na aktuelnu cenu žitarica, kao što je to bio slučaj na naučno-stručnom skupu „Dobar dan domaćine”, koji je održan 22. januara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

O ovoj temi i potrebama za donošenje preciznijeg pravilnika o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama i uticaju na cene je govorio Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije”.

Vukosav Saković

Kako upotrebljavamo mineralna đubriva

 

POGLED NA ORANICE IZ LABORATORIJE I NOVČANIKA

Dr h.c. prof. dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Zemljište kao proizvodni resurs, u biljnoj proizvodnji, predstavlja neprocenjivo blago svake države. Zato njegov proizvodni potencijal treba čuvati. Neracionalnim korišćenjem zemljišta njegova proizvodna svojstva mogu biti značajno umanjena. U procesu intezifikacije poljoprivredne proizvodnje na poručju Vovodine  učinjene su brojne greške. Među greškama koje neprestano ponavljamo u svakoj proizvodnoj godini svakako je i neracionalna primena đubriva.

Iskustva, analize, poruke

 

KRIZNE TAČKE U PROIZVODNјI PŠENICE

Novi Sad, 28. januar 2015.

U Srbiji se pšenica u poslednjem petogodišnjem periodu gajila na površini od oko 518.000 ha, sa prosečnim prinosom od 3,99 t ha-¹, i ukupnom godišnjom proizvodnjom od oko 2 miliona tona. Od toga, samo u Vojvodini se pšenica u istom periodu godišnje gajila na površinama od 264.000 ha, sa prosečnim prinosom od 4,50 t ha-¹ i ukupnom proizvodnjom od oko 1,2 miliona t.

Odjeci naučnog savetovanja „Dobar dan domaćine”

 

ZDRAVSTVENO STANјE OZIME PŠENICE NA PODRUČJU VOJVODINE

Novi Sad, 26. januar 2015.

Dr Dragica Janković, rukovodilac Prognozno izveštajne službe zaštite bilјa Vojvodine, na susretu ratara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, upozorila je poljoprivrednike da obilaze svoje parcele i prate razvoj biljke, jer se mnogi simptomi mogu lako uočiti.

Ona je rekla da je Prognozno izveštajna služba u stalnim poslovima „snimanja” useva i da o tome postoje detaljne informacije.

O pšeničnim poljima u decembru služba je sačinila detaljan pregled.

Ulјarice

 

PUT DO VEĆIH PRINOSA U PROIZVODNJI SOJE

Prof. dr Jovan Crnobarac i grupa autora

Soja se u našoj zemlјi na značajnijim površinama gaji od 1975. godine, kada počinje i stvaranje naučno zasnovane tehnologija proizvodnje. Tokom introdukcije stranih sorti korišćena su i strana iskustva u gajenju, ali se ona nisu mogla bezrezervno primenjivati jer se svako podneblјe odlikuje agroekološkim specifičnostima koje uslovlјavaju i bitne razlike u tehnologiji proizvodnje. Sada, kada je soja kod nas postala jedan od važnijih useva, razrađena je i uhodana tehnologija proizvodnje na osnovu višegodišnjih rezultata ogleda, kao i kumulativnih praktičnih iskustava.

Poruka stručnjaka

 

UTICAJ VREMENA NICANJA NA PRINOS ŠEĆERNE REPE

Prof. dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Šećerna repa pripada grupi najintenzivnijih ratarskih biljnih vrsta. Zbog velikih zahteva u proizvodnom procesu ona se često naziva “kraljicom” polja. Što se tiče intenzivnosti proizvodnje šećerna repa je možda i najintenzivnija gajena biljna vrsta. Značaj ove biljne vrste proizilazi i iz činjenice da provodi najveću količinu kinetičke energije sunca u energiju organske materije. O značaju proizvodnje šećerne repe, za privredu jedne države, ne treba puno trošiti reči.

Vi pitate stručnjaci odgovaraju

 

KAKO SE SADNICE ŠTITE OD DIVLJAČI?

Ruma, 6. januar 2015.

Na mladom voćnjaku, pre dva dana, pojavila su se oštećenja stabla od glodanja, kažu da to rade zečevi. ne bi hteo da umotava sadnice papirom. Šta je rešenje, pita nas Janko Štefanek iz Luga. Evo odgovora koji smo pronašli.

Zečevi prave štetu hraneći se korom voćki (tako što gule koru sa debla i grana i oštećuju cvetne pupoljke), dok se srne hrane jednogodišnjim letorastima koje mogu oštetiti do osnove.  Štetu čine i srndaći koji češući rogove gule koru sa voćki, a često i lome sadnice.