- TRŽIŠTE - /12.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.86 din/kg , pšenica 20.26 din/kg , soja 35.49 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.25 din/kg , pšenica 16.18 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.24 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

ZAŠTO JE GUSTA SADNJA SVE ČEŠĆI IZBOR VOĆARA?

 

Novi Sad, 19. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Ovakav vid proizvodnje, uz korišćenje vegetativnih podloga slabije bujnosti, može se primenjivati u proizvodnji jabuke, kruške, šljive i drugih vrsta voća.

Voćari koji podižu nove zasade, sve su zainteresovaniji za gustu sadnju sa sa velikim brojem sadnica po jedinici površine. Ta stabla bi trebalo da budu niža, odnosno da je sistem gajenja voćaka na dohvat ruke. Plodovi stižu već u drugoj godini nakon sadnje, a kasnije se prinosi po površini povećavaju.

KAKO SEJATI SUNCOKRET U PLODOREDU?

 

Novi Sad, 19. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Osim što ne podnosi monokulturu, suncokret ne podnosi ni brzo vraćanje na istu površinu. Ranije se preporučivalo da se plodored postavi tako da se suncokret vraća na istu površinu tek posle 3-4 godine. Međutim, u savremenoj proizvodnji ta kultura ne bi smela da se vrati na istu površinu pre nego što prođe 6-7 godina.

Suncokret uopšte ne podnosi monokulturu. Pri takvom načinu gajenja, ta uljarica podbacuje u prinosu, a podbačaj je utoliko veći ukoliko je monokultura dugotrajnija. Ipak, kako naglašava savetodavka za ratarstvo - Milica Popadić, i pri jednogodišnjem uzastopnom gajenju na istoj parceli smanjenje prinosa je veliko. Nepovoljan uticaj monokulture je u najvećem stepenu posledica napada bolesti i štetočina. Zato se ni pojačanim đubrenjem ne može ublažiti nepovoljan uticaj monokulture.

PREVENTIVNIM MERAMA SPREČITI POSLEDICE ČAĐAVE PEGAVOSTI LISTA I KRASTAVOSTI PLODOVA JABUKE

 

Novi Sad, 17. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke je ekonomski najznačajnija bolest tog voća koja ako se ne sprečava i ne leči može da prouzrokuje velika oštećenja zasada i ekonomske gubitke. Uzročnik je gljiva Venturia inaequalis, a evo nekoliko saveta stručnjaka kako se boriti protiv te bolesti jabuke.

Čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, prouzrokovana gljivom Venturia inaequalis je ekonomski najznačajnija bolest jabuke s obzirom na učestalost pojave i stepena oštećenja lista i ploda. Stepen oštećenja uveliko zavisi od područja na kojem se zasad nalazi.

PREDNOSTI KORIŠĆENJA SILAŽE U ISHRANI OVACA TOKOM ZIME

 

Padinska Skela, 16. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Poljoprivredni savetodavac Dragoljub Krajnović napominje da je najteže obezbediti kvalitetnu kabastu masu u zimskom periodu, bez pašne sezone. Zato on preporučuje upotrebu silaže od kukuruza, višegodišnjih trava i legumunoza kao dodatak uobičajenoj ishrani ovaca tokom zime.

Ovčarstvo se kod nas i dalje uglavnom bazira na ekstenzivnoj proizvodnji. Kako tvrdi savetodavac u PSSS "Padinska Skela" Dragoljub Krajnović, to nažalost podrazumeva nedovoljnu i nekvalitetnu ishranu, naročito u pasivnom periodu sezone, toku kasne jeseni i zime.

ROK ZA UPIS U VINOGRADARSKI REGISTAR DO 15. NOVEMBRA

 

Padinska Skela, 16. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Kao i prethodnih godina i ove godine obaveza vinogradara je da se upišu u Vinogradarski registar tj. da prijave sve površine pod vinovom lozom. Na koji način to najlakše mogu učiniti, i koje su sve obaveze vinogradara po novom zakonu, objašnjava Dejan Marinković iz Savetodavno stručne službe Padinska Skela.

Nova zakonska regulativa koja se odnosi na proizvodnju grožđa vina, aktuelna je u prvim jesenjim danima. Potreba naše zemlje sa usaglašavanjem sa Evropskom unijom nametnula je i izradu određenih pravilnika baze podataka, kojom se evidentira proizvodnja grožđa i vina.

Đubrenje

 

KADA JE NAJBOLJE VREME ZA IZVOŽENJE I RASTURANJE STAJNJAKA?

Novi Sad, 9. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Klimatski uslovi i tekstura zemljišta itekako utiču na vreme i brzinu razlaganja stajnjaka. Svako godišnje doba ima svoje prednosti i mane. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i u humidnoj-vlažnijoj klimi, ali zbog brzih procesa razlaganja preti opasnost od ispiranja hraniva.

Izvoženje i zaoravanje stajnjaka može se obavljati u toku cele godine, s tim, da kako tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede Srđan Cvetković, svako godišnje doba ima svoje prednosti i mane. Iznošenje stajnjaka nakon žetve strnina pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim, zbog visokih temperatura mogu da nastanu veliki gubici, ne samo zbog isparavanja vode i gubitka amonijaka, nego i zbog brze mineralizacije, koja uzrokuje isparenja nitratnog azota u jesenje-zimskom periodu.

Otpornost korova na herbicide

 

 

REZISTENTNOST DIVLJEG SIRKA I OBIČNOG ŠTIRA

Novi Sad, 27. septembar 2018.

Izvor: Agrolist, Vladimir Trivković, dipl. inž. polj

  • Širenje rezistentnih biotipova divljeg sirka i običnog štira na herbicide u Vojvodini upozorava i ukazuje da je krajnje vreme da se ovom problemu pristupi sistemski

Najjednostavnije rečeno, rezistentnost je sposobnost pojedinih biotipova korova da prežive primenu herbicida koji bi ga inače suzbio pri normalnim okolnostima i u preporučenoj količini. Korov se može označiti rezistentnim ukoliko se ranije suzbijao određenim herbicidima, ali je tokom vremena postao otporan. Ova pojava i nije tako nova. Prvi slučaj rezistentnosti korova potvrđen je u SAD 1957. godine. Danas je u svetu poznato više stotina rezistentnih biotipova korova. Ono što je loše je da ta pojava nije zaobišla ni našu zemlju.

KAKO NAJBOLJE OBAVITI SILAŽU CELE BILJKE KUKURUZA?

 

Novi Sad, 4. septembar 2018.

Izvro: Agroklub

  • Silaža se uglavnom koristi kao kabasto hranivo u ishrani preživara. Ona mora biti ispravna i rastresita i imati dobre organoleptičke osobine. Zato je, kako tvrde stručnjaci, neophodno ispoštovati svaki korak njene pripreme, a evo saveta kako da to pravilno učinite.

Dobro pripremljena silaža je kvalitetno, kabasto hranivo koje se koristi u ishrani preživara. Kako objašnjava diplomirani inženjer stočarstva Predrag Perić, ona mora biti ispravnarastresita i posedovati dobra organoleptička svojstva. To znači da silaža mora biti žutozelene boje, imati prijatan miris i optimalnu kiselost pH oko 4,2.

STRNJIKU NE PALITI, VEĆ JE ZAORAVATI

 

Novi Sad, 4. septembar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist izazivača bolesti. Paljenjem organske mase dobija se pepeo koji vetar oduva, a pošto su paljevine često u blizini puta, ugroženi su i učesnici u saobraćaju.

Iz Vatrogasnog saveza svake godine upozoravaju da je opasno, štetno i zabranjeno paljenje biljnih ostataka. Kako navode, to je problem sa kojim se često susreću nakon žetve, iako je zakonom zabranjeno.

Fiksacija azota

 

KUKURUZ KOM NE TREBA ĐUBRENJE AZOTOM?

Novi Sad, 13. avgust 2018.

Izvor: Agroklub

  • Višak đubriva veliki je problem za životnu sredinu, pa naučnici traže način kako da i kukuruz, poput mahunarki, usvaja azot iz vazduha.

Da bi usevi rasli, neophodan im je azot. Međutim, iako ga u vazduhu ima u izobilju, biljke ga ne mogu apsorbovati. Neke, poput mahunarki, mogu postati domaćini za bakterije, koje mogu transformisati azot u vazduhu u oblik koji biljke mogu da koriste. Drugi, uključujući važne useve poput pšenice i pirinča, to ne mogu da učine, već zahtevaju ogromne količine đubriva. Ali šta ako postoji drugi način?