- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Mikrobiološka kontaminacija hrane

 

GLJIVICE, PLESNI I BAKTERIJE

 

„Čistoća je pola zdravlja“

U prirodnim uslovima nalaze se na svim krmivima različiti mikroorganizmi više ili manje štetni ili korisni za biljke i životinje. Posebno su značajni mikroorganizmi na biljnim voluminoznim, loše skladištenim i vlažnim krmivima (vlažnost iznad 13-14%) na kojima se u povoljnim uslovima brzo razmnožavaju.

Razmnožavanju mikroorganizama pogoduje visoka vlažnost vazduha i temperatura okoline, loše i dugotrajno skladištenje krmiva, zgnječenost i oštećenje ćelija tkiva i strukture krmiva.

PROLEĆNA SADNJA HOLANDSKIH FRIGO SADNICA JAGODA ZA ODLIČAN ROD

 

Prednost treba dati ranoj prolećnoj sadnji. Tada su niže temperature i veća relativna vlažnost vazduha tako da je prijem sadnica bezmalo stoprocentan. Prvi rod stiže na kraju sezone, kada jagode ponovo imaju visoku cenu i taj rod svakako isplaćuje sadnice i proizvođač ima praktično ulaganja u prvoj godini samo u obradu i pripremu zemljišta, sistem navodnjavanja, crnu foliju i zaštitu. Jagode posađene rano u proleće, naredne godine imaju maksimalan rod jer su nakon berbe imale dovoljno vremena da se razviju i formiraju generativni potencijal.

Rezidba voća - značajan posao u voćnjacima

(PRED)USLOV RODNOSTI, BUJNOSTI I DUGOVEČNOSTI

Osnovni zadatak zimske rezidbe je uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta. U istoj godini se mora obrazovati dobar i kvalitetan rod, normalan vegetativni porast i obrazovanje dovoljno rodnih pupoljaka za narednu godinu. Voćke se ne smeju orezivati napamet. Bolje je stabla ne rezati, nego ih rezati pogrešno. Postoji narodna izreka: „Svi znaju da seku, malo je onih koji znaju da režu”.

SILIRANJE JESENJEG OTKOSA

 

Najčešće pitanje za konzervisanje jesenjeg otkosa: može li se kvalitet silaže poboljšati sušenjem ili dodavanjem aditiva za siliranje?

 

Skladištenje poljoprivrednih proizvoda

 

SPREČAVANJE KLIJANJA KROMPIRA

 

Briga za kvalitet gomolja u razdoblju skladištenja počinje već pravovremenim uništavanjem cime. Do vremena vađenja, gomolji trebaju imati čvrstu kožicu i moraju biti otporni prema oštećenjima.

Zavod za intelektualnu svojinu

 

ŠTA JE OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA?

 

To je pravo kojim se štite dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.

Kako u Nemačkoj održavaju prskalice?

BRZO I ČISTO

Da li Vas nervira čišćenje brizgalice? Večito silaženje sa vozila i vreme koje pri tome izgubite? Sa kontinuiranim čišćenjem unutrašnjosti prskalice ovo treba da pripada prošlosti. Nadogradnja košta okruglo 1000 do 1200 Evra i traje dva do tri sata.

Uoči setve uljane repice

KOREN ZAHTEVA DOBRU PODLOGU

Pokretanjem proizvodnje biodizel goriva u svetu povećano je zanimanje za proizvodnju uljane repice za neprehrambeni lanac. Međutim, bez državnih podsticaja nije moguća održiva proizvodnja. Prosečni prinos uljane repice u našem regionu su oko 2 t/ha, što je znatno niže u odnosu na prinose u nekim evropskim državama. U Nemačkoj je 3,41 t/ha, Francuskoj 3,23 t/ha, Češkoj 2,63 t/ha ili Austriji 2,63 t/ha.

TOVNE RASE GOVEDA

Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama.

OSNOVNI PRINCIP GAJENJA POVRĆA NA KAMENOJ VUNI

Povrtarstvo – hidroponika (II deo)

Dr Dubravka Savić
Poljoprivredni fakultet Beograd