REZISTENTNOST DIVLJEG SIRKA I OBIČNOG ŠTIRA

Novi Sad, 27. septembar 2018.

Izvor: Agrolist, Vladimir Trivković, dipl. inž. polj

• Širenje rezistentnih biotipova divljeg sirka i običnog štira na herbicide u Vojvodini upozorava i ukazuje da je krajnje vreme da se ovom problemu pristupi sistemski

Najjednostavnije rečeno, rezistentnost je sposobnost pojedinih biotipova korova da prežive primenu herbicida koji bi ga inače suzbio pri normalnim okolnostima i u preporučenoj količini. Korov se može označiti rezistentnim ukoliko se ranije suzbijao određenim herbicidima, ali je tokom vremena postao otporan. Ova pojava i nije tako nova. Prvi slučaj rezistentnosti korova potvrđen je u SAD 1957. godine. Danas je u svetu poznato više stotina rezistentnih biotipova korova. Ono što je loše je da ta pojava nije zaobišla ni našu zemlju.

Novi Sad, 4. septembar 2018.

Izvro: Agroklub

• Silaža se uglavnom koristi kao kabasto hranivo u ishrani preživara. Ona mora biti ispravna i rastresita i imati dobre organoleptičke osobine. Zato je, kako tvrde stručnjaci, neophodno ispoštovati svaki korak njene pripreme, a evo saveta kako da to pravilno učinite.

Dobro pripremljena silaža je kvalitetno, kabasto hranivo koje se koristi u ishrani preživara. Kako objašnjava diplomirani inženjer stočarstva Predrag Perić, ona mora biti ispravna, rastresita i posedovati dobra organoleptička svojstva. To znači da silaža mora biti žutozelene boje, imati prijatan miris i optimalnu kiselost pH oko 4,2.

Novi Sad, 4. septembar 2018.

Izvor: Agroklub

• Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist izazivača bolesti. Paljenjem organske mase dobija se pepeo koji vetar oduva, a pošto su paljevine često u blizini puta, ugroženi su i učesnici u saobraćaju.

Iz Vatrogasnog saveza svake godine upozoravaju da je opasno, štetno i zabranjeno paljenje biljnih ostataka. Kako navode, to je problem sa kojim se često susreću nakon žetve, iako je zakonom zabranjeno.

KUKURUZ KOM NE TREBA ĐUBRENJE AZOTOM?

Novi Sad, 13. avgust 2018.

Izvor: Agroklub

• Višak đubriva veliki je problem za životnu sredinu, pa naučnici traže način kako da i kukuruz, poput mahunarki, usvaja azot iz vazduha.

Da bi usevi rasli, neophodan im je azot. Međutim, iako ga u vazduhu ima u izobilju, biljke ga ne mogu apsorbovati. Neke, poput mahunarki, mogu postati domaćini za bakterije, koje mogu transformisati azot u vazduhu u oblik koji biljke mogu da koriste. Drugi, uključujući važne useve poput pšenice i pirinča, to ne mogu da učine, već zahtevaju ogromne količine đubriva. Ali šta ako postoji drugi način?

Vranje, 13. avgust 2018.

Izvor: Agroklub

• Uklanjanjem listova oko grozdova se ubrzava sazrevanje grožđa, poboljšava mu se kvalitet i smanjuju gubici zbog truljenja. U našim područjima defolijacija se sprovodi u septembru i oktobru.

Kako objašnjava diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva mr Nebojša Mladenović, iz PSSS Vranje, u savremenom vinogradarstvu se redovno primenjuje defolijacija (uklanjanje listova), a to se čini zbog povećanja kvaliteta grožđa.

PRAVILNIM ZALIVANJEM DO VEĆEG I KVALITETNIJEG RODA POVRĆA

Novi Sad, 18. jul 2018.

Izvor: Agroklub

• Povrtarske biljke zahtevaju mnogo vode jer se korenov sistem tih biljaka nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Ipak, ni preobilno zalivanje nije dobro, a ono ček može da dovede do propadanja biljaka. Evo šta o tome kažu stručnjaci.

Povrtarske biljke imaju velike potrebe za vodom jer se korenov sistem tih biljaka nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Kako naglašava diplomirani inženjer poljoprivrede Aleksić Valentina, pravovremeno navodnjavanje je veoma važno, zato što manjak vode u zemljištu ograničava rast i razvitak biljaka, ali i smanjuje prinose. Ona dodaje da ukoliko se ne reaguje na vreme, eventualne posledice nije moguće popraviti obilnim zalivanjima.

AKO VIDITE BELE PREVLAKE NA VINOVOJ LOZI, U PITANJU JE CIKADA METCALFA PRUINOSA

Novi Sad, 18. jul 2018.

Izvor: PSS Sombor, RC Leskovac

• Odrasle jedinke i larve hrane se sisanjem sokova biljaka. To dovodi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose.

U vinogradima su registrovane larve prvog i drugog razvojnog stupnja cikade Metcalfa pruinosa na naličju listova vinove loze. U pitanju je insekt koji napada veliki broj šumskog i ukrasnog drveća, voćne vrste, vinovu lozu, neke zeljaste biljke. Prepoznaćete pojavu po belim, lepljivim prevlakama na listovima.

SUZBIJANJE CIKADE SCAPHOIDEUS TITANUS U VINOVOJ LOZI

Novi Sad, 8. jun 2018.

Na području Srbije, u zavisnosti od sortimenta i regiona, vinova loza se nalazi u fazi od bobice veličine zrna pšenice do bobice veličine zrna graška.

ZAŠTITA KUKURUZA OD KUKURUZNOG PLAMENCA

Novi Sad, 30. maj 2018.

Na području Srbije usevi merkantilnog i semenskog kukuruza se nalaze u različitim fazama razvoja lista, od 7 do 9 i više razvijenih listova. Usevi kukuruza šećerca se nalaze u fazi od razvoja listova do faze pojave metlice.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je veoma značajna štetočina za naše područje i poljoprivrednu proizvodnju. Kukuruz je naš dominantan usev po površinama i  na konačnu zdravstvenu ispravnost kukuruza veliki značaj ima ova štetočina.

RĐA PŠENICE

Ruma, 30. maj 2018.

Na terenu RC Ruma usevi pšenice se nalaze u fazi mlečne zrelosti (73 do 77 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva (lokaliteti: Irig, Ruma, Voganj, Stejanovci, Dobrinci, Putinci, Donji Petrovci) na pojedinim parcelama registruje se prisustvo simptoma rđe.