- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Pogled u nebo

 

VLAGA I PROLEĆNA SETVA

Novi Sad, 3. februar 2015.

Sezonska prognoza izrađuje se za 6 meseci, tako da podaci o količinama za jul i august su, za sada, nedostupni. Biće dostupni u februaru i martu jer se ažuriranje radi svakih mesec dana.

Iskusni stručnjak prof. dr Miroslav Malešević o izgledima za dalјi razvoj pšenice veći značaj od prisustva vlage u zemlјištu pridaje kretanju temperature. On tvrdi da bi nagli prelaz iz hladnijeg perioda u toplo vreme sa temperaturom od 20°C sprečio dalјi razvoj bilјke, zapravo zaustavio bi bokorenje.

Odjeci Savetovanja „Dobar dan domaćine”

 

ZNAČAJ  RAZVRSTAVANJA  ŽITARICA PO KVALITETNIM GRUPAMA I CENE ŽITARICA NA SVETSKOM TRŽIŠTU

Novi Sad, 2. februar 2015

Odavno poljoprivrednici nisu imali priliku da čuju pojedinosti koje utiču na aktuelnu cenu žitarica, kao što je to bio slučaj na naučno-stručnom skupu „Dobar dan domaćine”, koji je održan 22. januara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

O ovoj temi i potrebama za donošenje preciznijeg pravilnika o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama i uticaju na cene je govorio Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije”.

Vukosav Saković

Kako upotrebljavamo mineralna đubriva

 

POGLED NA ORANICE IZ LABORATORIJE I NOVČANIKA

Dr h.c. prof. dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Zemljište kao proizvodni resurs, u biljnoj proizvodnji, predstavlja neprocenjivo blago svake države. Zato njegov proizvodni potencijal treba čuvati. Neracionalnim korišćenjem zemljišta njegova proizvodna svojstva mogu biti značajno umanjena. U procesu intezifikacije poljoprivredne proizvodnje na poručju Vovodine  učinjene su brojne greške. Među greškama koje neprestano ponavljamo u svakoj proizvodnoj godini svakako je i neracionalna primena đubriva.

Iskustva, analize, poruke

 

KRIZNE TAČKE U PROIZVODNјI PŠENICE

Novi Sad, 28. januar 2015.

U Srbiji se pšenica u poslednjem petogodišnjem periodu gajila na površini od oko 518.000 ha, sa prosečnim prinosom od 3,99 t ha-¹, i ukupnom godišnjom proizvodnjom od oko 2 miliona tona. Od toga, samo u Vojvodini se pšenica u istom periodu godišnje gajila na površinama od 264.000 ha, sa prosečnim prinosom od 4,50 t ha-¹ i ukupnom proizvodnjom od oko 1,2 miliona t.

Odjeci naučnog savetovanja „Dobar dan domaćine”

 

ZDRAVSTVENO STANјE OZIME PŠENICE NA PODRUČJU VOJVODINE

Novi Sad, 26. januar 2015.

Dr Dragica Janković, rukovodilac Prognozno izveštajne službe zaštite bilјa Vojvodine, na susretu ratara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, upozorila je poljoprivrednike da obilaze svoje parcele i prate razvoj biljke, jer se mnogi simptomi mogu lako uočiti.

Ona je rekla da je Prognozno izveštajna služba u stalnim poslovima „snimanja” useva i da o tome postoje detaljne informacije.

O pšeničnim poljima u decembru služba je sačinila detaljan pregled.

Ulјarice

 

PUT DO VEĆIH PRINOSA U PROIZVODNJI SOJE

Prof. dr Jovan Crnobarac i grupa autora

Soja se u našoj zemlјi na značajnijim površinama gaji od 1975. godine, kada počinje i stvaranje naučno zasnovane tehnologija proizvodnje. Tokom introdukcije stranih sorti korišćena su i strana iskustva u gajenju, ali se ona nisu mogla bezrezervno primenjivati jer se svako podneblјe odlikuje agroekološkim specifičnostima koje uslovlјavaju i bitne razlike u tehnologiji proizvodnje. Sada, kada je soja kod nas postala jedan od važnijih useva, razrađena je i uhodana tehnologija proizvodnje na osnovu višegodišnjih rezultata ogleda, kao i kumulativnih praktičnih iskustava.

Poruka stručnjaka

 

UTICAJ VREMENA NICANJA NA PRINOS ŠEĆERNE REPE

Prof. dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Šećerna repa pripada grupi najintenzivnijih ratarskih biljnih vrsta. Zbog velikih zahteva u proizvodnom procesu ona se često naziva “kraljicom” polja. Što se tiče intenzivnosti proizvodnje šećerna repa je možda i najintenzivnija gajena biljna vrsta. Značaj ove biljne vrste proizilazi i iz činjenice da provodi najveću količinu kinetičke energije sunca u energiju organske materije. O značaju proizvodnje šećerne repe, za privredu jedne države, ne treba puno trošiti reči.

Vi pitate stručnjaci odgovaraju

 

KAKO SE SADNICE ŠTITE OD DIVLJAČI?

Ruma, 6. januar 2015.

Na mladom voćnjaku, pre dva dana, pojavila su se oštećenja stabla od glodanja, kažu da to rade zečevi. ne bi hteo da umotava sadnice papirom. Šta je rešenje, pita nas Janko Štefanek iz Luga. Evo odgovora koji smo pronašli.

Zečevi prave štetu hraneći se korom voćki (tako što gule koru sa debla i grana i oštećuju cvetne pupoljke), dok se srne hrane jednogodišnjim letorastima koje mogu oštetiti do osnove.  Štetu čine i srndaći koji češući rogove gule koru sa voćki, a često i lome sadnice.

Lekovito bilje

 

ZASNIVANJE PROIZVODNJE I OBRADA

Beograd, 18. decembar 2014.

Izvor: Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd

Dubina obrade i predsetvena priprema zavise od toga da li se bilje gaji radi dobijanja nadzemnog ili podzemnog dela, da li se seje ili rasađuje.

Od davnina je poznato da je obrada zemljišta jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koje treba obaviti na početku svake biljne proizvodnje.  Cilj obrade zemljišta je stvaranje sitno mrvičaste strukture i dovođenje zemljišta u stanje biološke zrelosti. Obrada zemljišta podrazumeva osnovnu, dipunsku i finu predsetvenu pripremu zemljišta.

Podizanje vinograda

 

SUNČANE STRANE

Valjevo, 18. decembar 2014.

Izvor: PSSS Valjevo

Samo močvarna ,hladna, previše plitka i zaslanjena zamljišta ne dolaze u obzir za gajenje vinove loze.

Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute prema jugu i jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnijim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima.

Sušenje šljiva

 

NA CENI KRUPNIJI PLODOVI

Prokuplje, 18. decembar 2014.

Izvor: PSSS Prokuplje

Klase se određuju brojem plodova u pola kilograma, tako da prva klasa sadrži 50-60 plodova.

Po broju stabala, šljiva je naša najvažnija voćna vrsta od koje se raznovrsnom preradom dobijaju različiti proizvodi. Najznačajniji i najvažniji proizvod je osušena šljiva koja, osim hranjive vrednosti, ima i neke druge osobine, kao što je regulisanje probave. Kvalitetna suva šljiva, isto kao i pekmez od svežih i osušenih šljiva, uvek se može plasirati na inostrano tzžište.

Svinjogojstvo – put do profita

 

KAKO SMANјITI CENU KOŠTANјA TOVNIH SVINјA?

Prof. dr Ivan Radović, Polјoprivredni fakultet, Novi Sad

Farmeri danas moraju doneti odluku „šta je cilј proizvodnje?“. Da li je to lјubav prema svinjama ili je to ostvarenje profita? Za razliku od svinjarstva pre nekoliko decenija, kada se ta proizvodnja odvijala u zadnjem delu dvorišta, bez vođenja računa o rasi koja će se koristiti, o cilјu proizvodnje, o odgajivačkom programu, o planu pripusta, načinu smeštaja, primenjene tehnologije proizvodnje, današnje svinjartvo je savremena proizvodnja, koja treba da omogući dobijanje što jeftinijeg proteina za ishranu lјudi.

OBAVEZNA ANALIZA DA NAM ČVARCI NE PRESEDNU

 

Subotica, 3. decembar 2014.

Izvor: Dnevnik

U Vojvodini je počela sezona svinjokolјa, a veterinari apeluju na građane i uzgajivače da meso nakon klanja, a pre upotrebe, donesu na analizu na prisustvo trihinele. Gojko Govedar iz Male Bosne jedan je od onih koji su prethodnih dana klali svinje na svom imanju u okolini Subotice. Svinje gaji za svoje potrebe, a nakon klanja, kao i svake godine, donosi meso na analizu na prisustvo larvi trihinele, zarad sigurnosti i bezbednosti.

Prognozno-izveštajna služba za zaštitu bilja

 

VAŽNO OBAVEŠTENJE: TRULEŽ VINOVE LOZE, POJAVA DRUGE GENERACIJE KUKURUZNOG PLAMENCA, NAPADNUTE PAPRIKA I JABUKE...

Novi Sad, 13. avgust 2014.

Pogledajte odmah na adresi: http://www.pisvojvodina.com/default.aspx šta se događa u vinogradima, voćnjacima, poljima, kao i baštama – Prognozno-izveštajna služba za zaštitu bilja ima aktuelne i stručne podatke iz regiona o pojedinim bolestima.

Sveže jaje smotavca jabuke na plodu jabuke

Stanje useva

 

KUKURUZNI PLAMENAC  SE KRIJE U KIŠNIM NOĆIMA

Novi Sad, 5. avgust 2014.

Prognozno izveštajna služba zaštite bilja Vojvodine danonoćno prati pojavu kukuruznog plamenca na teritoriji cele države. Ovaj insekt u razvoju ne sprečavaju kiše, ali padavine noću sprečavaju uletanje u osvetljene zamke, pa nije moguće u kratkom roku doći do potpunijih podataka.Tako da još uvek i nema pouzdane ukupne procene o prisustvu ovog opasnog insekta na kukuruznim poljima. Zna se da radi i da se ubrzano razmnožava.

Poruke Prognozno – izveštajne službe

 

ZAŠTITA JABUKE I ŠEĆERNE REPE

Novi Sad, 9. jul 2014.

Na većini osmatračkih punktova, u toku je polaganje jaja druge generacije i početak piljenja jabukinog smotavca. Primeniti insekticide koji deluju i na jaja i na larve: Runner, Match, Coragen, pred sam početak piljenja.

Pogled iz prakse

 

KUKURUZNI PLAMENAC

Novi Sad, 25. jun 2014.

PSS Jagodina Savetodavac za zaštitu bilja, dipl.ing. Ljiljana Jeremić

Kukuruzni plamenac je polifagna štetočina. Najvažnija biljka hraniteljka je  kukuruz, a može se javiti i na drugim biljkama (konoplja, hmelj, proso, sirak, suncokret, sudanska trava i druge). Očekuje se povećanje broja leptira i treba pratiti broj štetočina.

 Kukuruzni plamenac može imati jednu jednu ili dve generacije godišnje. Broj generacija i intenzitet napada zavise najviše od vlažnosti vazduha i temperature.  Suša izaziva veliku smrtnost u vreme piljenja i  ubušivanja gusenica u stabljiku.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

 

IZVEŠTAJ SA PREPORUKAMA PRIMENE AGROTEHNIČKIH MERA I TEHNOLOGIJE GAJENјA NA POPLAVLjENOM PODRUČJU U 2014. GODINI

Beograd, 25. jun 2014.

Laboratorijska ispitivanja uzoraka zemlјišta i nanosa (mulјa) uzetih sa polјoprivrednog zemlјišta koje je zahvaćeno poplavama su završena i Ministarstvu polјoprivrede su dostavlјeni laboratorijski izveštaji. Rezultati ispitivanja zemlјišta pokazuju da su utvrđene koncentracije ispitivanih teških metala uglavnom nalaze ispod maksimalno dozvolјenih vrednosti za polјoprivredna zemlјišta te se ono može smatrati bezbednim sa stanovišta prisustva teških metala.

Reč stručnjaka

 

KAD SE ZABORAVI PLODORED - NEMATODE U ŠEĆERNOJ REPI

Vrbas, 20. jun 2014.

Izvor: Poljoprivredna stručna služba Vrbas

Nepoštovanje plodoreda u proizvodnji šećerne repe poslednjih 10-15 godina dovelo je do masovne pojave repine nematode, korenove vaši i rizomanije što u velikoj meri limitira prinos, a i količinu šećera u korenu repe. Ovih dana učestali pozivi proizvođača šećerne repe na čijim parcelama se pojavljuju simptomi  venjenja biljaka, gubljenja turgora u najtoplijim delovima dana, osipanje sklopa, zaostajanje biljaka u porastu i slično ukazuju na prisustvo ovih štetočina na velikim površinama.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

UPUTSTVA ZA POLЈOPRIVREDNIKE KOJI SE BAVE STOČARSTVOM

Beograd, 3. jun 2014.

1. Životinje uvoditi samo u očišćene i dezinfikovane prostore.

2. Prvi otkos trave, deteline i dr. sa poplavlјenog područja ne koristiti za ishranu stoke ni kao seno ni kao senažu.

3. Plavlјena područja ne koristiti za ispašu stoke, ako stoka (preživari i kopitari) nije vakcinisana od antraksa i klostridijalnih infekcija.

Savet stručnjaka

 

ISHRANA BREMENITIH I KOZA U LAKTACIJI

Novi Sad, 15. april 2014.

Izvor: PKB Poljoindustrija

Da bi se dobio zdrav i vitalan podmladak koze treba dobro hraniti u toku perioda bremenitosti, koji se prema njihovim potrebama u ishrani može podeliti na dve glavne faze.

Prva faza obuhvata prvih 15 nedelja skoznosti, kada kvalitetna ispaša zadovoljava sve njihove potrebe. Druga faza bremenitosti obuhvata zadnjih mesec i po dana pre jarenja koza, kada se značajno povećavaju potrebe za svim hranljivim materijama.

Nove tehnologije siliranja stočne hrane

 

UGLJEN-DIOKSID UTIČE NA KVALITET I TRAJANJE SILAŽE

Mr Aleksandra Ivetić, Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun

Konzerviranje hrane za ishranu domaćih životinja se primenjuje u poljoprivredi u svim delovima sveta. Biljke se posle žetve ili kosidbe transportuju sa polja do farme, ubacuju u silos, sabijaju da bi se istisnuo vazduh, a zatim se silos specijalnim folijama prekriva kako bi se obezbedili uslovi za odvijanje fermentacije.

Saveti stručnjaka

 

 SIRAK – TOLERANTAN PREMA SUŠI

Novi Sad, 17. mart 2014.

Prof. dr Janoš Berenji

Dr Vladimir Sikora

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Po vegetativnim delovima, stablu i listovima sirak za zrno podseća na kukuruz. Najveća razlika je u tome što je sirak manje robustan i niži od kukuruza. Za razliku od kukuruza, sirak razvija samo metlicu, koja se nalazi na vrhu stabla.

Saveti stručnjaka

 

PŠENICA MENJA TOK RASTA

Novi Sad, 17. mart 2014.

Prof. dr Miroslav Malešević (Poljoprivredni fakultet)

Ranije nego u prosečnim godinama pšenica ulazi u fazu vlatanja, tj. porasta u stablo. To je posledica veće sume temperatura koju su biljke nakupile tokom jeseni i zime. Vlatanje ili kolenčenje znači prelazak biljaka u generativnu fazu kada se formiraju broj klasića u klasu, broj cvetova u klasiću i reproduktivni organi u cvetovima. Proizvođači vlatanje mogu prepoznati tako što pod prstima mogu napipati prvo kolence (nodus) stabla neposredno iznad površine zemljišta. U suštini, vlatanje označava porast u stablo, odnosno to je momenat kada prva (donja) internodija iznosi na površinu zemljišta ostale internodije (4) i budući klas koji se nalazi na začetku vršne internodije.

Ovčarstvo i profitabilnost

 

RIDO RASA – NOVI IZAZOV ZA FARMERA

Mr Zoran Novaković

Rido rasa ovaca je kanadska rasa ovaca koja je stvorena i uzgaja se u Kanadi. Rasa je nastale u Istraživačkom centru u Kanadi.  Kao početna osnova u stvaranju ove rase poslužile su stada Sufolka, Šropšira i Dorset rase. Rido ovca predstavlja genetsku mešavinu sledećih rasa: finski landras 40%, Sufolk 20%, Istočno frizijska 14%, Šropšir 9%, Dorset 8%. Preostalih 9% je udeo Lester rase, Ševiota, Romni i Koridala rase.