- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Forum o pšenici: cena, za koga i koliko

 

PROIZVODNJA PŠENICE U SRBIJI – MOGUĆNOST I REALNOST

Redakcija „AgroServisa“ i lista „Moje Gazdinstvo“, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, organizovala je „Forum o pšenici: cena, za koga i koliko“, sa ciljem da se iz što većeg broja uglova sagledaju trenutni pokazatelji i mogući pravci organizovanja proizvodnje hlebnog žita i da se, na osnovu stručnih saznanja i poljoprivredne prakse, formulišu preporuke resornom ministarstvu i Vladi kako da sistemski omogući unapređenje proizvodnje ove kulture.

Ovom prilikom prenosimo prezentaciju sa Foruma dr Novice Mladenov,  iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, „Proizvodnja pšenice u Srbiji – mogućnost i realnost”.

Razgovor s povodom: Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

 

LUTALI SMO U IZBORU SORTI I SADNICA VOĆA

Već za jesen mnogi, pogotovo mladi poljoprivrednici, pogodne oranice žele pretvoriti u voćnjake. Oni za to  navode više razloga: variranje cena u ratarstvu, nesigurno tržište za žitarice, a na drugoj strani u voćarstvu vide bolju zaradu, očekuju podsticaje od Vlade Vojvodine i Ministarstva poljoprivrede, a kažu da se voće, uglavnom, svake sezone proda.

O ovoj temi naš sagovornik je prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, od koga smo želeli čuti – koliko je voćarstvo održivo i profitabilno. Greške u startu se ne mogu dopustiti.

Na čega obratiti pažnju pri skladištenju pšenice?

 

SAMOZAGREVANJE PŠENIČNE MASE U TOKU SKLADIŠTENJA

 

Vlaga zrna i temperatura su najznačajniji i odlučujući faktori koji utiču na intenzitet samozagrevanja i bezbednost čuvanja pšenice. Površinska vlaga zrna stimulativno utiče na razvoj mikroorganizama, a samim tim i na samozagrevanje zrnane mase.

Poruka stručnjaka o posledicama grada

 

SAČEKATI SA ODLUKOM O PRESEJAVANJU SOJE

Novi Sad, 15. maj 2013.

Ratari sa proizvodnjom soje ove godine baš nemaju sreće. Kada su imali nameru da seju ovu uljaricu na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnog semena, pa je posejano manje od 100.000 hektara. Međutim, deo posejane soje je oštećen od grada 11. maja. Šta će biti sa oštećenim poljima soje znaće se za par dana. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada savetuju ratare da ne žure sa presejavanjem.

Poruka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

 

PRVI ISPIT – GUSTINA SETVE KUKURUZA

Novi Sad, 23. april 2013.

Dr Dragana Latković i prof. dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu danas su ratarima poslali poruku o setvi kukuruza u skladu sa obimom padavina, ali i nekim neizbežnim detaljima.

Pčelarstvo

 

PČELAMA POTREBNO ŠEĆERNO TESTO

Novi Sad, 5. april 2013.

Dr Nada Plavša, ekspert za pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u izjavi za „AgroServis” danas je potvrdila da vremenska situacija ni malo ne pogoduje pčelama.

- Pčele nemaju uslova za pašu u prirodi i zbog toga je potrebna dopuna u ishrani. Pčelari znaju da je za to najbolja pogača – šećerno testo i da se svaki dan ne otvara košnica. Košnice su u zimovnicima i potrebno je da budu utopljene – poručila je dr Nada Plavša pčelarima.

Dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

 

DVA SITA „LEČE” KUKURUZ

Novi Sad, 13. mart 2013.

Prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, danas je saopštio „AgroServisu” kako se može selektirati merkantilni zaraženi kukuruz za trgovanje, pripremanje stočne hrane i proizvodnju alkohola.

- Ceo postupak selektiranja ima dve faze – prolazak zrna kroz sito koje omogućuje propadanje manjeg i lakšeg, uglavnom neispravnog, kukuruza, a potom se dobijeni čistiji kukuruz propušta kroz takozvano koso ili vibraciono sito, gde lakša zrna (uglavnom neispravna) idu na jednu, a zdrava na drugu stranu – kaže dr Marinković.

Počinju prolećni radovi

 

SETVA KUKURUZA U TRI ETAPE

 Novi Sad, 6. mart 2013.

Departman za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada objavio je danas rezime preporuka koje se odnose na prihranjivanje žita i na prolećnu setvu. Dr Dragana Latković, direktorka pomenutog departmana, izjavila je za „AgroServis” da su stručnjaci u ovom času najviše zabrinuti zbog podataka o vlagi u zemljištu i da se očekuju nove procene, jer u nekim regionima, po podacima službi, vlaga je ispod očekivanog nivoa.

Savet povrtarima

 

ĐUBRENJE KROMPIRA NA OSNOVU ANALIZE ZEMLJIŠTA

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje šteti. Zašto je važno analizirati zemljište? Koja su hraniva i mikrohraniva važna za krompir?

Sa 4 t/ha suve mase u cimi, ostavljene posle vađenja gomolja, na polju ostane oko 130 kg/ha hranljivih elemenata. Sa 15 tona gomolja iznese se s polja i oko 550 kg/ha hranljivih elemenata.

Saveti stručnjaka

 

ORGANSKA PROIZVODNJA JABUKE

Novi Sad, 25. decembar 2012.

Organska proizvodnja se zasniva na veoma finim, i za prirodnu sredinu i čovekovo zdravlje veoma korisnim principima. Međutim, još uvek u organskoj proizvodnji voća, a naročito jabuke, nije moguće ispuniti neke osnovne principe organske proizvodnje. I pored toga ovakav sistem proizvodnje pruža niz prednosti u odnosu na konvencionalnu proizvodnju a to je dobijanje plodova bez primene sintetičkih hemijskih preparata, odnosno ostatka pesticida. Prilikom proizvodnje nema mogućnosti da dođe do zagađenja životne sredine usled primene fungicida ili insekticida, kao i trovanja radnika i uopšte ljudi tokom procesa proizvodnje.

Štetočine prenosioci virusa na strnim žitima

 

Savetodavac mr Gordana Forgić

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Loša higjena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka...) omogućavaju ishranu vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen. Sušno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih štetočina što se može očekivati i ove jeseni.

Šta ugrožava poslovanje mlečnih krava?

 

TIPOVI ILI IZVORI RIZIKA U PROIZVODNJI MLEKA

Piše: Zoran Grgić, Agronomski fakultet Zagreb

Izvori rizika na govedarskoj farmi su mnogobrojni, posebno na proizvodnom i tehničkom nivou. Samim izborom rase i proizvodnom orijentacijom farme – meso ili/i mleko usmerili smo farmu na jedan određen vid rizika. Organizacija farme, način držanja stoke, način i struktura korišćenja oranica za proizvodnju vlastite stočne hrane novi su izvor rizika. Kod držanja stoke, kao živog materijala takođe postoje rizici zdravlja, reprodukcije i prirasta koji nas mogu udaljiti od povoljnog stepena iskorištenja proizvodnog potencijala rase.

Setva pšenice po diktatu vremena

 

TANJIRAČA GLAVNI „ALAT”

Novi Sad, 26. septembar 2012.

Prof. dr Miroslav Malešević i prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon detaljnog snimanja oranica koje su bile zahvaćene sušom za list „Gazdinstvo” su pripremili stručni osvrt o predstojećoj setvi pšenice i ječma. U ovoj poruci se kaže:

Novosti u svinjarstvu

 

EKOLOŠKO GAJENJE KRMAČA I PRASADI

S etološkog gledišta, krmače se same odvajaju od skupine i grade gnezdo za prasenje. Stoga im treba omogućiti slobodno prasenje i dati na raspolaganje materijal za savijanje gnezda, koje će biti u zatvorenom boksu.

Aktuelno: Gajenje uljane repice

 

Prednosti

            Proizvodnja uljane repice u svetu raste iz godine u godinu, što je posledica povećane potražnje prvenstveno prerađivačke industrije. Prerada ulja ove biljke u pogonsko gorivo - biodizel i njegova šira upotreba je do pre petnaestak godina delovala kao daleka budućnost, a danas je neizostavan deo prerađivačke industrije. Svakodnevno raste broj mašina koje koriste ovu vrstu goriva uz mešanje sa običnim dizelom. S obzirom na nestabilnost cene nafte na svetskom tržištu i njen rast, goriva dobijena iz obnovljivih izvora zauzimaće sve veći udeo.

            Danas se ova biljka gaji na oko 35 miliona hektara. Najveći proizvođači u svetu su Kina, Indija, Kanada, Australija, a u Evropi Nemačka, Francuska, Češka i u novije vreme Ukrajina. Do kraja XX veka gajenje uljane repice kod nas je bilo sporadično, ali se od 2000. godine i u Srbiji se javlja zainteresovanost proizvođača i otkupljivača. Ove promene, na žalost, ipak ne prate evropske trendove i zastupljenost ovog useva u našim atarima nije ni blizu one u nekim drugim zemljama.

Vreme sadašnje

 

BIOMASA - NEISCRPAN IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE

Novi Sad, 19. jul 2012.

Dipl.ecc. Stevan Stojanović

Na nedavno održanom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu preduzeće Agrogas iz Beograda, izložilo je postrojenje za briketiranje nadzemnih biljnih ostataka ratarske proizvodnje. Kapaciteti postrojenja su prilagođeni potrebama manjih, ali i velikih gazdinstava i kreću se od 60 kg-h ili 180 tona godišnje produkcije, do 1120 kg-h odnosno 3.360 tona briketa godišnje.

ZNAČAJ ZAORAVANJA ŽETVENIH OSTATAKA

 

Novi Sad, 19. juli 2012.

 

Prof. dr Dragiša Milošev,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi.

KONZERVIRANJE PO BIOLOŠKIM PRAVILIMA

 

 

 

Konzerviranje biljnih energenata treba obaviti po biološkim pravilima. Da bi uštedeli na troškovima, mnogi odustaju od pokrivanja silažnih hrpa folijom, mada se radi o samo 20-25 evra/ha.

Biološka pravila ne možemo i ne smemo zanemariti. Siliranje počiva na dva temeljna načela: hermetičnost i kiseljenje. Bez hermetičnosti na dobitku su mikroorganizmi – gljivice plesni, bakterije truljenja i klostridije, agensi stvaranja sirćetne kiseline i kvasac – koji zagrevaju silažu.

Dr Đura Karagić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada

 

SETVA LUCERKE BEZ DEKLARACIJE ČIST GUBITAK

Novi Sad, 11. april 2012.

   Dr Đura Karagić, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, za „AgroServis” govori o krmnom bilju, a posebno o setvi lucerke.

- Sad je vreme za setvu lucerke. Setva je počela pre nekoliko dana. Radujemo se kiši, pošto je setveni sloj suv i treba nam kiša, jer se radi o sitnom semenu leguminoze, tako da je dubina setve svega dva santimetra i zbog toga je treba sejati pred kišu. Prolećna setva uglavnom je uspešnija od letnje, avgustovske, bez obzira na prednosti koje ima avgustovska setva. Proizvođačima stoke, pored kvalitetne genetike, kada su u pitanju goveda, treba i kvalitetna genetika i kvalitetno seme kada je u pitanju krmno bilje, odnosno, da bi bili uspešni proizvođači moraju da imaju visok prinos jeftine stočne hrane na svojoj zemlji.

Setva suncokreta

 

ČEKA SE SAMO KIŠA

Novi Sad, 30. mart 2012.

   Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, o setvi suncokreta u ovoj sezoni kaže:

- Najviše što nam treba sada je kiša. To nam je neophodno, i ono što bi nam trebalo za suncokret je temperatura zemljišta, koja bi trebala da bude u setvenom sloju između 8-9ºC. Sada je ta temperatura i po tome možemo da sejemo, zemljište se malo brže ugrejalo zato što je suvo, nema te vlage koja uvek amortizuje zagrevanje, ali i hlađenje. Kod nas je kraj marta i prva dekada aprila jedan od najboljih momenata za počinjanje setve suncokreta.

Dr Lazar Kovačev, ekspert za šećernu repu iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

 

SRBIJA LIDER U PROIZVODNJI ŠEĆERA

Novi Sad, 20. mart 2012.

   Dr Lazar Kovačev, ekspert za šećernu repu iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ocenio je da su ratari imali odličnu ponudu semena koja je obuhvatala rane i kasne sorte.

U osvrtu na proizvodnju šećerne repe u Srbiji, dr Lazar Kovačev kaže:

- Što se tiče proizvodnje šećerne repe, u protekle dve godine ostvarili smo dva rekorda.

ORGANSKO STOČARSTVO

STOČARSTVO.jpg

 

Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom staništa i predstavlja zaokruženu i celovitu farmsku, ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

POTENCIJALNA RODNOST POPULJAKA JABUKE I NISKE TEMPERATURE

voćnjak.JPG

 

Novi Sad, 2. februar 2012.

Tim stručnjaka, koje je predvodio prof. dr Zoran Keserović, izvršio je analizu potencijalne rodnosti pupoljaka na stablima jabuke. Uz preporuku dr Keserovića da se rezidba voćnjaka bez uvida u rodnost ne obavlja, prenosimo saznanja do kojih su došli stručnjaci.

 

SVAKO VINO ZAHTEVA ODREĐENU TEMPERATURU

vino.jpg

 

Novi Sad, 17. novembar 2011.

Veoma često ste u prilici da svoje goste ponudite vinom. Ali, svaki put se, verovatno, baš kao i velika većina ostalih domaćina, zapitate koliko koje vino treba da bude rashlađeno i da li uopšte treba da stoji u frižideru. Evo tabele koju možete i da zapišete na vrata svog frižidera i uživanje će biti potpuno. Jer, kako bi uživanje bilo ono pravo, jako je važno da vina budu ohlađena onoliko koliko svaka vrsta zahteva.

 

Osvrt stručnjaka

vocnjak1.jpg

 

GREŠKE PRI PODIZANJU VOĆNJAKA SE TEŠKO ISPRAVLJAJU

Đorđe Simović

Pre sadnje obavezno analizirati zemljište. Bolje je voće saditi u jesen. Koristiti samo bezvirusni sadnice. Voditi računa o razmaku sadnje i sortama oprašivačima. Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.