- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Upale vimena i mlečnost

mleko11

 

BROJ SOMATSKIH ĆELIJA OTKRIVA OBOLENJE

Od svih mastitičnih oboljenja oko 96% otpada na skrivene upale vimena, najčešće i najskuplje oboljenje muznih krava. Ovo oboljenje nema spoljašnjih znakova po kojima bi se moglo prepoznati, pa mesecima može biti neprimetno.

Jesenja obrada zemljišta za setvu ozimih strnina

tanjiraca.jpg

 

NIJE SVAKA TANJIRAČA – TEŠKA!

Novi Sad, 15. septembar 2011.

Posle jesenje žetve pred poljoprivrednicima je vrlo odgovoran posao vezan za pripremu zemljišta za setvu ozimih strnina. Za uspešnu setvu neophodno je uraditi dobru pripremu parcela. U svetu je prisutan trend konzervacijskih sistema obrade, koji podrazumeva primenu savremenih mašina za tu namenu.

JESENJE „PLAVO PRSKANJE“ VOĆAKA

jabuke.JPG

 

Podsećamo voćare da u jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi, kao i gnezda gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište. Jesenje prskanje voćaka i vinograda je obavezna mera zaštite.

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

Novi Sad, 31.avgust.2011.

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

Preporuke

 

KAKO SE ŠTITITI OD AMBROZIJE?

Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za korovsku biljku ambroziju (Ambrosia artemisiofolia). Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga i na nasipaima, a kao korov ulazi u žita koja se žanju, voćnjake, vinograde, bašte, odakle je teško isterati. Ima, nažalost, mogućnosti da ozbiljno naruši zdravlje, jer predstavlja jednu od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je ambrozija poznata  još i kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Iz naziva koje joj je dao narod, jasno je i kako raste i odakle je stigla.

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Novi Sad, 11. avgust 2011.

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

Novi Sad, 04. avgust 2011.

 

R A T A R S T V O -  P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola- pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Novi Sad, 21. 07. 2011.

POKRAJINSKI CENTAR PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE ZAŠTITE BILJA

 

Helicoverpa armigera– pamukova sovica

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

 

Novi Sad, 14. 07. 2011.

POKRAJINSKI CENTAR PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE ZAŠTITE BILJA

 

Diabrotica virgifera var. virgifera Le Conte  - kukuruzna zlatica

Izveštaj o kretanju štetnih organizama na području Vojvodine Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe zaštite bilja

 

TRULEŽ KORENA ŠEĆERNE REPE NA PODRUČJU SREMA

Novi Sad, 7. jul 2011.

Diabrotica virgifera var. virgifera Le Conte  - kukuruzna zlatica

Stalni pojedinačni ulovi kukuruzne zlatice  registruju se na području Bačkog Petrovca, Tovariševa, Bačkog Dobrog Polja, Gakova, Karavukova i Srpskog Miletića.

Izveštaj Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine

 

30.jun.2011

 

RATARSTVO I POVRTARSVO

 

Diabrotica virgifera virgifera - kukuruzna zlatica

 

UPOZORENJE STRUČNJAKA: FUZARIUM KLASA PŠENICE

 

27. juna 2011 .

Pokrajinski centar prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

Prouzrokovači ovog obolenja su gljive iz roda Fusarium. Najčešće vrste su Fusarium graminearum, i Fusarium culmorum.Gljive iz roda Fusarium takođe napadaju i kukuruz.

ANTRAKS (ANTHRAX)

 

Šta je antraks?

Antraks je bolest izazvana bakterijama koje stvaraju spore. Ljudi se razboljevaju kada te spore prodru u telo. Spore mogu da uđu u telo na različite načine i izazovu različite oblike ove bolesti. Kada spore prodru kroz posekotinu ili ranicu, može da dodje do kožne infekcije. Kada spore prodru u organizam putem udisanja, one mogu da izazovu ozbiljne probleme sa disanjem. Kada se nađu u mesu koje je nedovoljno skuvano ili ispečeno pre uzimanja, bolest može da se javi u crevnom sistemu.

ANTRAKS (BOLEST)

 

Bedrenica na podlaktici

Bedrenica (ili antraks) je akutna, septikemijska, nekontagiozna zarazna bolest različitih životinjskih vrsta (najčešće oboljevaju biljojedi) uzrokovana bakterijom Bacillus anthracis. Na infekciju su najprijemljivije koze i ovce, potom goveda i konji, relativno su otporni svinje i psi, a perad nije primljiva na infekciju.

UREJA U MLEKU I ISHRANA KRAVA

 

Veći sadržaj ureje u mleku često je indikator prevelike količine proteina u krmnim obrocima krava. Zbog razgradnje veće količine proteina u buragu, stvara se više amonijaka i azotnih jedinjenja koji se jednim delom ugrađuju u mikrobne proteine buragovih mikroorganizama i u većoj količini resorbuju se u krv, te izlučuju mlekom.

To upozorava da treba smanjiti količinu proteina ili da nema dovoljno energije u krmnim obrocima.

Mikrobiološka kontaminacija hrane

 

GLJIVICE, PLESNI I BAKTERIJE

 

„Čistoća je pola zdravlja“

U prirodnim uslovima nalaze se na svim krmivima različiti mikroorganizmi više ili manje štetni ili korisni za biljke i životinje. Posebno su značajni mikroorganizmi na biljnim voluminoznim, loše skladištenim i vlažnim krmivima (vlažnost iznad 13-14%) na kojima se u povoljnim uslovima brzo razmnožavaju.

Razmnožavanju mikroorganizama pogoduje visoka vlažnost vazduha i temperatura okoline, loše i dugotrajno skladištenje krmiva, zgnječenost i oštećenje ćelija tkiva i strukture krmiva.

PROLEĆNA SADNJA HOLANDSKIH FRIGO SADNICA JAGODA ZA ODLIČAN ROD

 

Prednost treba dati ranoj prolećnoj sadnji. Tada su niže temperature i veća relativna vlažnost vazduha tako da je prijem sadnica bezmalo stoprocentan. Prvi rod stiže na kraju sezone, kada jagode ponovo imaju visoku cenu i taj rod svakako isplaćuje sadnice i proizvođač ima praktično ulaganja u prvoj godini samo u obradu i pripremu zemljišta, sistem navodnjavanja, crnu foliju i zaštitu. Jagode posađene rano u proleće, naredne godine imaju maksimalan rod jer su nakon berbe imale dovoljno vremena da se razviju i formiraju generativni potencijal.

Rezidba voća - značajan posao u voćnjacima

(PRED)USLOV RODNOSTI, BUJNOSTI I DUGOVEČNOSTI

Osnovni zadatak zimske rezidbe je uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta. U istoj godini se mora obrazovati dobar i kvalitetan rod, normalan vegetativni porast i obrazovanje dovoljno rodnih pupoljaka za narednu godinu. Voćke se ne smeju orezivati napamet. Bolje je stabla ne rezati, nego ih rezati pogrešno. Postoji narodna izreka: „Svi znaju da seku, malo je onih koji znaju da režu”.

SILIRANJE JESENJEG OTKOSA

 

Najčešće pitanje za konzervisanje jesenjeg otkosa: može li se kvalitet silaže poboljšati sušenjem ili dodavanjem aditiva za siliranje?

 

Skladištenje poljoprivrednih proizvoda

 

SPREČAVANJE KLIJANJA KROMPIRA

 

Briga za kvalitet gomolja u razdoblju skladištenja počinje već pravovremenim uništavanjem cime. Do vremena vađenja, gomolji trebaju imati čvrstu kožicu i moraju biti otporni prema oštećenjima.

Zavod za intelektualnu svojinu

 

ŠTA JE OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA?

 

To je pravo kojim se štite dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.

Kako u Nemačkoj održavaju prskalice?

BRZO I ČISTO

Da li Vas nervira čišćenje brizgalice? Večito silaženje sa vozila i vreme koje pri tome izgubite? Sa kontinuiranim čišćenjem unutrašnjosti prskalice ovo treba da pripada prošlosti. Nadogradnja košta okruglo 1000 do 1200 Evra i traje dva do tri sata.

Uoči setve uljane repice

KOREN ZAHTEVA DOBRU PODLOGU

Pokretanjem proizvodnje biodizel goriva u svetu povećano je zanimanje za proizvodnju uljane repice za neprehrambeni lanac. Međutim, bez državnih podsticaja nije moguća održiva proizvodnja. Prosečni prinos uljane repice u našem regionu su oko 2 t/ha, što je znatno niže u odnosu na prinose u nekim evropskim državama. U Nemačkoj je 3,41 t/ha, Francuskoj 3,23 t/ha, Češkoj 2,63 t/ha ili Austriji 2,63 t/ha.

TOVNE RASE GOVEDA

Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama.