- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

Stanje useva

 

KUKURUZNI PLAMENAC  SE KRIJE U KIŠNIM NOĆIMA

Novi Sad, 5. avgust 2014.

Prognozno izveštajna služba zaštite bilja Vojvodine danonoćno prati pojavu kukuruznog plamenca na teritoriji cele države. Ovaj insekt u razvoju ne sprečavaju kiše, ali padavine noću sprečavaju uletanje u osvetljene zamke, pa nije moguće u kratkom roku doći do potpunijih podataka.Tako da još uvek i nema pouzdane ukupne procene o prisustvu ovog opasnog insekta na kukuruznim poljima. Zna se da radi i da se ubrzano razmnožava.

Poruke Prognozno – izveštajne službe

 

ZAŠTITA JABUKE I ŠEĆERNE REPE

Novi Sad, 9. jul 2014.

Na većini osmatračkih punktova, u toku je polaganje jaja druge generacije i početak piljenja jabukinog smotavca. Primeniti insekticide koji deluju i na jaja i na larve: Runner, Match, Coragen, pred sam početak piljenja.

Pogled iz prakse

 

KUKURUZNI PLAMENAC

Novi Sad, 25. jun 2014.

PSS Jagodina Savetodavac za zaštitu bilja, dipl.ing. Ljiljana Jeremić

Kukuruzni plamenac je polifagna štetočina. Najvažnija biljka hraniteljka je  kukuruz, a može se javiti i na drugim biljkama (konoplja, hmelj, proso, sirak, suncokret, sudanska trava i druge). Očekuje se povećanje broja leptira i treba pratiti broj štetočina.

 Kukuruzni plamenac može imati jednu jednu ili dve generacije godišnje. Broj generacija i intenzitet napada zavise najviše od vlažnosti vazduha i temperature.  Suša izaziva veliku smrtnost u vreme piljenja i  ubušivanja gusenica u stabljiku.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

 

IZVEŠTAJ SA PREPORUKAMA PRIMENE AGROTEHNIČKIH MERA I TEHNOLOGIJE GAJENјA NA POPLAVLjENOM PODRUČJU U 2014. GODINI

Beograd, 25. jun 2014.

Laboratorijska ispitivanja uzoraka zemlјišta i nanosa (mulјa) uzetih sa polјoprivrednog zemlјišta koje je zahvaćeno poplavama su završena i Ministarstvu polјoprivrede su dostavlјeni laboratorijski izveštaji. Rezultati ispitivanja zemlјišta pokazuju da su utvrđene koncentracije ispitivanih teških metala uglavnom nalaze ispod maksimalno dozvolјenih vrednosti za polјoprivredna zemlјišta te se ono može smatrati bezbednim sa stanovišta prisustva teških metala.

Reč stručnjaka

 

KAD SE ZABORAVI PLODORED - NEMATODE U ŠEĆERNOJ REPI

Vrbas, 20. jun 2014.

Izvor: Poljoprivredna stručna služba Vrbas

Nepoštovanje plodoreda u proizvodnji šećerne repe poslednjih 10-15 godina dovelo je do masovne pojave repine nematode, korenove vaši i rizomanije što u velikoj meri limitira prinos, a i količinu šećera u korenu repe. Ovih dana učestali pozivi proizvođača šećerne repe na čijim parcelama se pojavljuju simptomi  venjenja biljaka, gubljenja turgora u najtoplijim delovima dana, osipanje sklopa, zaostajanje biljaka u porastu i slično ukazuju na prisustvo ovih štetočina na velikim površinama.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

UPUTSTVA ZA POLЈOPRIVREDNIKE KOJI SE BAVE STOČARSTVOM

Beograd, 3. jun 2014.

1. Životinje uvoditi samo u očišćene i dezinfikovane prostore.

2. Prvi otkos trave, deteline i dr. sa poplavlјenog područja ne koristiti za ishranu stoke ni kao seno ni kao senažu.

3. Plavlјena područja ne koristiti za ispašu stoke, ako stoka (preživari i kopitari) nije vakcinisana od antraksa i klostridijalnih infekcija.

Savet stručnjaka

 

ISHRANA BREMENITIH I KOZA U LAKTACIJI

Novi Sad, 15. april 2014.

Izvor: PKB Poljoindustrija

Da bi se dobio zdrav i vitalan podmladak koze treba dobro hraniti u toku perioda bremenitosti, koji se prema njihovim potrebama u ishrani može podeliti na dve glavne faze.

Prva faza obuhvata prvih 15 nedelja skoznosti, kada kvalitetna ispaša zadovoljava sve njihove potrebe. Druga faza bremenitosti obuhvata zadnjih mesec i po dana pre jarenja koza, kada se značajno povećavaju potrebe za svim hranljivim materijama.

Nove tehnologije siliranja stočne hrane

 

UGLJEN-DIOKSID UTIČE NA KVALITET I TRAJANJE SILAŽE

Mr Aleksandra Ivetić, Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun

Konzerviranje hrane za ishranu domaćih životinja se primenjuje u poljoprivredi u svim delovima sveta. Biljke se posle žetve ili kosidbe transportuju sa polja do farme, ubacuju u silos, sabijaju da bi se istisnuo vazduh, a zatim se silos specijalnim folijama prekriva kako bi se obezbedili uslovi za odvijanje fermentacije.

Saveti stručnjaka

 

 SIRAK – TOLERANTAN PREMA SUŠI

Novi Sad, 17. mart 2014.

Prof. dr Janoš Berenji

Dr Vladimir Sikora

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Po vegetativnim delovima, stablu i listovima sirak za zrno podseća na kukuruz. Najveća razlika je u tome što je sirak manje robustan i niži od kukuruza. Za razliku od kukuruza, sirak razvija samo metlicu, koja se nalazi na vrhu stabla.

Saveti stručnjaka

 

PŠENICA MENJA TOK RASTA

Novi Sad, 17. mart 2014.

Prof. dr Miroslav Malešević (Poljoprivredni fakultet)

Ranije nego u prosečnim godinama pšenica ulazi u fazu vlatanja, tj. porasta u stablo. To je posledica veće sume temperatura koju su biljke nakupile tokom jeseni i zime. Vlatanje ili kolenčenje znači prelazak biljaka u generativnu fazu kada se formiraju broj klasića u klasu, broj cvetova u klasiću i reproduktivni organi u cvetovima. Proizvođači vlatanje mogu prepoznati tako što pod prstima mogu napipati prvo kolence (nodus) stabla neposredno iznad površine zemljišta. U suštini, vlatanje označava porast u stablo, odnosno to je momenat kada prva (donja) internodija iznosi na površinu zemljišta ostale internodije (4) i budući klas koji se nalazi na začetku vršne internodije.

Ovčarstvo i profitabilnost

 

RIDO RASA – NOVI IZAZOV ZA FARMERA

Mr Zoran Novaković

Rido rasa ovaca je kanadska rasa ovaca koja je stvorena i uzgaja se u Kanadi. Rasa je nastale u Istraživačkom centru u Kanadi.  Kao početna osnova u stvaranju ove rase poslužile su stada Sufolka, Šropšira i Dorset rase. Rido ovca predstavlja genetsku mešavinu sledećih rasa: finski landras 40%, Sufolk 20%, Istočno frizijska 14%, Šropšir 9%, Dorset 8%. Preostalih 9% je udeo Lester rase, Ševiota, Romni i Koridala rase.

Forum o pšenici: cena, za koga i koliko

 

PROIZVODNJA PŠENICE U SRBIJI – MOGUĆNOST I REALNOST

Redakcija „AgroServisa“ i lista „Moje Gazdinstvo“, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, organizovala je „Forum o pšenici: cena, za koga i koliko“, sa ciljem da se iz što većeg broja uglova sagledaju trenutni pokazatelji i mogući pravci organizovanja proizvodnje hlebnog žita i da se, na osnovu stručnih saznanja i poljoprivredne prakse, formulišu preporuke resornom ministarstvu i Vladi kako da sistemski omogući unapređenje proizvodnje ove kulture.

Ovom prilikom prenosimo prezentaciju sa Foruma dr Novice Mladenov,  iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, „Proizvodnja pšenice u Srbiji – mogućnost i realnost”.

Razgovor s povodom: Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

 

LUTALI SMO U IZBORU SORTI I SADNICA VOĆA

Već za jesen mnogi, pogotovo mladi poljoprivrednici, pogodne oranice žele pretvoriti u voćnjake. Oni za to  navode više razloga: variranje cena u ratarstvu, nesigurno tržište za žitarice, a na drugoj strani u voćarstvu vide bolju zaradu, očekuju podsticaje od Vlade Vojvodine i Ministarstva poljoprivrede, a kažu da se voće, uglavnom, svake sezone proda.

O ovoj temi naš sagovornik je prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, od koga smo želeli čuti – koliko je voćarstvo održivo i profitabilno. Greške u startu se ne mogu dopustiti.

Na čega obratiti pažnju pri skladištenju pšenice?

 

SAMOZAGREVANJE PŠENIČNE MASE U TOKU SKLADIŠTENJA

 

Vlaga zrna i temperatura su najznačajniji i odlučujući faktori koji utiču na intenzitet samozagrevanja i bezbednost čuvanja pšenice. Površinska vlaga zrna stimulativno utiče na razvoj mikroorganizama, a samim tim i na samozagrevanje zrnane mase.

Poruka stručnjaka o posledicama grada

 

SAČEKATI SA ODLUKOM O PRESEJAVANJU SOJE

Novi Sad, 15. maj 2013.

Ratari sa proizvodnjom soje ove godine baš nemaju sreće. Kada su imali nameru da seju ovu uljaricu na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnog semena, pa je posejano manje od 100.000 hektara. Međutim, deo posejane soje je oštećen od grada 11. maja. Šta će biti sa oštećenim poljima soje znaće se za par dana. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada savetuju ratare da ne žure sa presejavanjem.

Poruka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

 

PRVI ISPIT – GUSTINA SETVE KUKURUZA

Novi Sad, 23. april 2013.

Dr Dragana Latković i prof. dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu danas su ratarima poslali poruku o setvi kukuruza u skladu sa obimom padavina, ali i nekim neizbežnim detaljima.

Pčelarstvo

 

PČELAMA POTREBNO ŠEĆERNO TESTO

Novi Sad, 5. april 2013.

Dr Nada Plavša, ekspert za pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u izjavi za „AgroServis” danas je potvrdila da vremenska situacija ni malo ne pogoduje pčelama.

- Pčele nemaju uslova za pašu u prirodi i zbog toga je potrebna dopuna u ishrani. Pčelari znaju da je za to najbolja pogača – šećerno testo i da se svaki dan ne otvara košnica. Košnice su u zimovnicima i potrebno je da budu utopljene – poručila je dr Nada Plavša pčelarima.

Dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

 

DVA SITA „LEČE” KUKURUZ

Novi Sad, 13. mart 2013.

Prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, danas je saopštio „AgroServisu” kako se može selektirati merkantilni zaraženi kukuruz za trgovanje, pripremanje stočne hrane i proizvodnju alkohola.

- Ceo postupak selektiranja ima dve faze – prolazak zrna kroz sito koje omogućuje propadanje manjeg i lakšeg, uglavnom neispravnog, kukuruza, a potom se dobijeni čistiji kukuruz propušta kroz takozvano koso ili vibraciono sito, gde lakša zrna (uglavnom neispravna) idu na jednu, a zdrava na drugu stranu – kaže dr Marinković.

Počinju prolećni radovi

 

SETVA KUKURUZA U TRI ETAPE

 Novi Sad, 6. mart 2013.

Departman za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada objavio je danas rezime preporuka koje se odnose na prihranjivanje žita i na prolećnu setvu. Dr Dragana Latković, direktorka pomenutog departmana, izjavila je za „AgroServis” da su stručnjaci u ovom času najviše zabrinuti zbog podataka o vlagi u zemljištu i da se očekuju nove procene, jer u nekim regionima, po podacima službi, vlaga je ispod očekivanog nivoa.

Savet povrtarima

 

ĐUBRENJE KROMPIRA NA OSNOVU ANALIZE ZEMLJIŠTA

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje šteti. Zašto je važno analizirati zemljište? Koja su hraniva i mikrohraniva važna za krompir?

Sa 4 t/ha suve mase u cimi, ostavljene posle vađenja gomolja, na polju ostane oko 130 kg/ha hranljivih elemenata. Sa 15 tona gomolja iznese se s polja i oko 550 kg/ha hranljivih elemenata.

Saveti stručnjaka

 

ORGANSKA PROIZVODNJA JABUKE

Novi Sad, 25. decembar 2012.

Organska proizvodnja se zasniva na veoma finim, i za prirodnu sredinu i čovekovo zdravlje veoma korisnim principima. Međutim, još uvek u organskoj proizvodnji voća, a naročito jabuke, nije moguće ispuniti neke osnovne principe organske proizvodnje. I pored toga ovakav sistem proizvodnje pruža niz prednosti u odnosu na konvencionalnu proizvodnju a to je dobijanje plodova bez primene sintetičkih hemijskih preparata, odnosno ostatka pesticida. Prilikom proizvodnje nema mogućnosti da dođe do zagađenja životne sredine usled primene fungicida ili insekticida, kao i trovanja radnika i uopšte ljudi tokom procesa proizvodnje.

Štetočine prenosioci virusa na strnim žitima

 

Savetodavac mr Gordana Forgić

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Loša higjena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka...) omogućavaju ishranu vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen. Sušno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih štetočina što se može očekivati i ove jeseni.

Šta ugrožava poslovanje mlečnih krava?

 

TIPOVI ILI IZVORI RIZIKA U PROIZVODNJI MLEKA

Piše: Zoran Grgić, Agronomski fakultet Zagreb

Izvori rizika na govedarskoj farmi su mnogobrojni, posebno na proizvodnom i tehničkom nivou. Samim izborom rase i proizvodnom orijentacijom farme – meso ili/i mleko usmerili smo farmu na jedan određen vid rizika. Organizacija farme, način držanja stoke, način i struktura korišćenja oranica za proizvodnju vlastite stočne hrane novi su izvor rizika. Kod držanja stoke, kao živog materijala takođe postoje rizici zdravlja, reprodukcije i prirasta koji nas mogu udaljiti od povoljnog stepena iskorištenja proizvodnog potencijala rase.

Setva pšenice po diktatu vremena

 

TANJIRAČA GLAVNI „ALAT”

Novi Sad, 26. septembar 2012.

Prof. dr Miroslav Malešević i prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon detaljnog snimanja oranica koje su bile zahvaćene sušom za list „Gazdinstvo” su pripremili stručni osvrt o predstojećoj setvi pšenice i ječma. U ovoj poruci se kaže:

Novosti u svinjarstvu

 

EKOLOŠKO GAJENJE KRMAČA I PRASADI

S etološkog gledišta, krmače se same odvajaju od skupine i grade gnezdo za prasenje. Stoga im treba omogućiti slobodno prasenje i dati na raspolaganje materijal za savijanje gnezda, koje će biti u zatvorenom boksu.