PŠENICA MENJA TOK RASTA

Novi Sad, 17. mart 2014.

Prof. dr Miroslav Malešević (Poljoprivredni fakultet)

Ranije nego u prosečnim godinama pšenica ulazi u fazu vlatanja, tj. porasta u stablo. To je posledica veće sume temperatura koju su biljke nakupile tokom jeseni i zime. Vlatanje ili kolenčenje znači prelazak biljaka u generativnu fazu kada se formiraju broj klasića u klasu, broj cvetova u klasiću i reproduktivni organi u cvetovima. Proizvođači vlatanje mogu prepoznati tako što pod prstima mogu napipati prvo kolence (nodus) stabla neposredno iznad površine zemljišta. U suštini, vlatanje označava porast u stablo, odnosno to je momenat kada prva (donja) internodija iznosi na površinu zemljišta ostale internodije (4) i budući klas koji se nalazi na začetku vršne internodije.

RIDO RASA – NOVI IZAZOV ZA FARMERA

Mr Zoran Novaković

Rido rasa ovaca je kanadska rasa ovaca koja je stvorena i uzgaja se u Kanadi. Rasa je nastale u Istraživačkom centru u Kanadi.  Kao početna osnova u stvaranju ove rase poslužile su stada Sufolka, Šropšira i Dorset rase. Rido ovca predstavlja genetsku mešavinu sledećih rasa: finski landras 40%, Sufolk 20%, Istočno frizijska 14%, Šropšir 9%, Dorset 8%. Preostalih 9% je udeo Lester rase, Ševiota, Romni i Koridala rase.

PROIZVODNJA PŠENICE U SRBIJI – MOGUĆNOST I REALNOST

Redakcija „AgroServisa“ i lista „Moje Gazdinstvo“, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, organizovala je „Forum o pšenici: cena, za koga i koliko“, sa ciljem da se iz što većeg broja uglova sagledaju trenutni pokazatelji i mogući pravci organizovanja proizvodnje hlebnog žita i da se, na osnovu stručnih saznanja i poljoprivredne prakse, formulišu preporuke resornom ministarstvu i Vladi kako da sistemski omogući unapređenje proizvodnje ove kulture.

Ovom prilikom prenosimo prezentaciju sa Foruma dr Novice Mladenov,  iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, „Proizvodnja pšenice u Srbiji – mogućnost i realnost”.

LUTALI SMO U IZBORU SORTI I SADNICA VOĆA

Već za jesen mnogi, pogotovo mladi poljoprivrednici, pogodne oranice žele pretvoriti u voćnjake. Oni za to  navode više razloga: variranje cena u ratarstvu, nesigurno tržište za žitarice, a na drugoj strani u voćarstvu vide bolju zaradu, očekuju podsticaje od Vlade Vojvodine i Ministarstva poljoprivrede, a kažu da se voće, uglavnom, svake sezone proda.

O ovoj temi naš sagovornik je prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, od koga smo želeli čuti – koliko je voćarstvo održivo i profitabilno. Greške u startu se ne mogu dopustiti.

SAMOZAGREVANJE PŠENIČNE MASE U TOKU SKLADIŠTENJA

Vlaga zrna i temperatura su najznačajniji i odlučujući faktori koji utiču na intenzitet samozagrevanja i bezbednost čuvanja pšenice. Površinska vlaga zrna stimulativno utiče na razvoj mikroorganizama, a samim tim i na samozagrevanje zrnane mase.

SAČEKATI SA ODLUKOM O PRESEJAVANJU SOJE

Novi Sad, 15. maj 2013.

Ratari sa proizvodnjom soje ove godine baš nemaju sreće. Kada su imali nameru da seju ovu uljaricu na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnog semena, pa je posejano manje od 100.000 hektara. Međutim, deo posejane soje je oštećen od grada 11. maja. Šta će biti sa oštećenim poljima soje znaće se za par dana. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada savetuju ratare da ne žure sa presejavanjem.

PRVI ISPIT – GUSTINA SETVE KUKURUZA

Novi Sad, 23. april 2013.

Dr Dragana Latković i prof. dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu danas su ratarima poslali poruku o setvi kukuruza u skladu sa obimom padavina, ali i nekim neizbežnim detaljima.

PČELAMA POTREBNO ŠEĆERNO TESTO

Novi Sad, 5. april 2013.

Dr Nada Plavša, ekspert za pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u izjavi za „AgroServis” danas je potvrdila da vremenska situacija ni malo ne pogoduje pčelama.

- Pčele nemaju uslova za pašu u prirodi i zbog toga je potrebna dopuna u ishrani. Pčelari znaju da je za to najbolja pogača – šećerno testo i da se svaki dan ne otvara košnica. Košnice su u zimovnicima i potrebno je da budu utopljene – poručila je dr Nada Plavša pčelarima.

DVA SITA „LEČE” KUKURUZ

Novi Sad, 13. mart 2013.

Prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, danas je saopštio „AgroServisu” kako se može selektirati merkantilni zaraženi kukuruz za trgovanje, pripremanje stočne hrane i proizvodnju alkohola.

- Ceo postupak selektiranja ima dve faze – prolazak zrna kroz sito koje omogućuje propadanje manjeg i lakšeg, uglavnom neispravnog, kukuruza, a potom se dobijeni čistiji kukuruz propušta kroz takozvano koso ili vibraciono sito, gde lakša zrna (uglavnom neispravna) idu na jednu, a zdrava na drugu stranu – kaže dr Marinković.

SETVA KUKURUZA U TRI ETAPE

 Novi Sad, 6. mart 2013.

Departman za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada objavio je danas rezime preporuka koje se odnose na prihranjivanje žita i na prolećnu setvu. Dr Dragana Latković, direktorka pomenutog departmana, izjavila je za „AgroServis” da su stručnjaci u ovom času najviše zabrinuti zbog podataka o vlagi u zemljištu i da se očekuju nove procene, jer u nekim regionima, po podacima službi, vlaga je ispod očekivanog nivoa.

ĐUBRENJE KROMPIRA NA OSNOVU ANALIZE ZEMLJIŠTA

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje šteti. Zašto je važno analizirati zemljište? Koja su hraniva i mikrohraniva važna za krompir?

Sa 4 t/ha suve mase u cimi, ostavljene posle vađenja gomolja, na polju ostane oko 130 kg/ha hranljivih elemenata. Sa 15 tona gomolja iznese se s polja i oko 550 kg/ha hranljivih elemenata.

ORGANSKA PROIZVODNJA JABUKE

Novi Sad, 25. decembar 2012.

Organska proizvodnja se zasniva na veoma finim, i za prirodnu sredinu i čovekovo zdravlje veoma korisnim principima. Međutim, još uvek u organskoj proizvodnji voća, a naročito jabuke, nije moguće ispuniti neke osnovne principe organske proizvodnje. I pored toga ovakav sistem proizvodnje pruža niz prednosti u odnosu na konvencionalnu proizvodnju a to je dobijanje plodova bez primene sintetičkih hemijskih preparata, odnosno ostatka pesticida. Prilikom proizvodnje nema mogućnosti da dođe do zagađenja životne sredine usled primene fungicida ili insekticida, kao i trovanja radnika i uopšte ljudi tokom procesa proizvodnje.

Savetodavac mr Gordana Forgić

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Loša higjena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka...) omogućavaju ishranu vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen. Sušno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih štetočina što se može očekivati i ove jeseni.

TIPOVI ILI IZVORI RIZIKA U PROIZVODNJI MLEKA

Piše: Zoran Grgić, Agronomski fakultet Zagreb

Izvori rizika na govedarskoj farmi su mnogobrojni, posebno na proizvodnom i tehničkom nivou. Samim izborom rase i proizvodnom orijentacijom farme – meso ili/i mleko usmerili smo farmu na jedan određen vid rizika. Organizacija farme, način držanja stoke, način i struktura korišćenja oranica za proizvodnju vlastite stočne hrane novi su izvor rizika. Kod držanja stoke, kao živog materijala takođe postoje rizici zdravlja, reprodukcije i prirasta koji nas mogu udaljiti od povoljnog stepena iskorištenja proizvodnog potencijala rase.

TANJIRAČA GLAVNI „ALAT”

Novi Sad, 26. septembar 2012.

Prof. dr Miroslav Malešević i prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon detaljnog snimanja oranica koje su bile zahvaćene sušom za list „Gazdinstvo” su pripremili stručni osvrt o predstojećoj setvi pšenice i ječma. U ovoj poruci se kaže:

EKOLOŠKO GAJENJE KRMAČA I PRASADI

S etološkog gledišta, krmače se same odvajaju od skupine i grade gnezdo za prasenje. Stoga im treba omogućiti slobodno prasenje i dati na raspolaganje materijal za savijanje gnezda, koje će biti u zatvorenom boksu.