- TRŽIŠTE - /12.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.20 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.89 din/kg , pšenica 16.39 din/kg , soja 35.39 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.74 din/kg , pšenica 15.39 din/kg , soja 32.95 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.36 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja - ;

Saveti stručnjaka

KONZERVIRANJE PO BIOLOŠKIM PRAVILIMA

 

 

 

Konzerviranje biljnih energenata treba obaviti po biološkim pravilima. Da bi uštedeli na troškovima, mnogi odustaju od pokrivanja silažnih hrpa folijom, mada se radi o samo 20-25 evra/ha.

Biološka pravila ne možemo i ne smemo zanemariti. Siliranje počiva na dva temeljna načela: hermetičnost i kiseljenje. Bez hermetičnosti na dobitku su mikroorganizmi – gljivice plesni, bakterije truljenja i klostridije, agensi stvaranja sirćetne kiseline i kvasac – koji zagrevaju silažu.

Dr Đura Karagić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada

 

SETVA LUCERKE BEZ DEKLARACIJE ČIST GUBITAK

Novi Sad, 11. april 2012.

   Dr Đura Karagić, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, za „AgroServis” govori o krmnom bilju, a posebno o setvi lucerke.

- Sad je vreme za setvu lucerke. Setva je počela pre nekoliko dana. Radujemo se kiši, pošto je setveni sloj suv i treba nam kiša, jer se radi o sitnom semenu leguminoze, tako da je dubina setve svega dva santimetra i zbog toga je treba sejati pred kišu. Prolećna setva uglavnom je uspešnija od letnje, avgustovske, bez obzira na prednosti koje ima avgustovska setva. Proizvođačima stoke, pored kvalitetne genetike, kada su u pitanju goveda, treba i kvalitetna genetika i kvalitetno seme kada je u pitanju krmno bilje, odnosno, da bi bili uspešni proizvođači moraju da imaju visok prinos jeftine stočne hrane na svojoj zemlji.

Setva suncokreta

 

ČEKA SE SAMO KIŠA

Novi Sad, 30. mart 2012.

   Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, o setvi suncokreta u ovoj sezoni kaže:

- Najviše što nam treba sada je kiša. To nam je neophodno, i ono što bi nam trebalo za suncokret je temperatura zemljišta, koja bi trebala da bude u setvenom sloju između 8-9ºC. Sada je ta temperatura i po tome možemo da sejemo, zemljište se malo brže ugrejalo zato što je suvo, nema te vlage koja uvek amortizuje zagrevanje, ali i hlađenje. Kod nas je kraj marta i prva dekada aprila jedan od najboljih momenata za počinjanje setve suncokreta.

Dr Lazar Kovačev, ekspert za šećernu repu iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

 

SRBIJA LIDER U PROIZVODNJI ŠEĆERA

Novi Sad, 20. mart 2012.

   Dr Lazar Kovačev, ekspert za šećernu repu iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ocenio je da su ratari imali odličnu ponudu semena koja je obuhvatala rane i kasne sorte.

U osvrtu na proizvodnju šećerne repe u Srbiji, dr Lazar Kovačev kaže:

- Što se tiče proizvodnje šećerne repe, u protekle dve godine ostvarili smo dva rekorda.

ORGANSKO STOČARSTVO

STOČARSTVO.jpg

 

Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom staništa i predstavlja zaokruženu i celovitu farmsku, ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

POTENCIJALNA RODNOST POPULJAKA JABUKE I NISKE TEMPERATURE

voćnjak.JPG

 

Novi Sad, 2. februar 2012.

Tim stručnjaka, koje je predvodio prof. dr Zoran Keserović, izvršio je analizu potencijalne rodnosti pupoljaka na stablima jabuke. Uz preporuku dr Keserovića da se rezidba voćnjaka bez uvida u rodnost ne obavlja, prenosimo saznanja do kojih su došli stručnjaci.

 

SVAKO VINO ZAHTEVA ODREĐENU TEMPERATURU

vino.jpg

 

Novi Sad, 17. novembar 2011.

Veoma često ste u prilici da svoje goste ponudite vinom. Ali, svaki put se, verovatno, baš kao i velika većina ostalih domaćina, zapitate koliko koje vino treba da bude rashlađeno i da li uopšte treba da stoji u frižideru. Evo tabele koju možete i da zapišete na vrata svog frižidera i uživanje će biti potpuno. Jer, kako bi uživanje bilo ono pravo, jako je važno da vina budu ohlađena onoliko koliko svaka vrsta zahteva.

 

Osvrt stručnjaka

vocnjak1.jpg

 

GREŠKE PRI PODIZANJU VOĆNJAKA SE TEŠKO ISPRAVLJAJU

Đorđe Simović

Pre sadnje obavezno analizirati zemljište. Bolje je voće saditi u jesen. Koristiti samo bezvirusni sadnice. Voditi računa o razmaku sadnje i sortama oprašivačima. Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.

 

Upale vimena i mlečnost

mleko11

 

BROJ SOMATSKIH ĆELIJA OTKRIVA OBOLENJE

Od svih mastitičnih oboljenja oko 96% otpada na skrivene upale vimena, najčešće i najskuplje oboljenje muznih krava. Ovo oboljenje nema spoljašnjih znakova po kojima bi se moglo prepoznati, pa mesecima može biti neprimetno.

Jesenja obrada zemljišta za setvu ozimih strnina

 

NIJE SVAKA TANJIRAČA – TEŠKA!

Novi Sad, 15. septembar 2011.

Posle jesenje žetve pred poljoprivrednicima je vrlo odgovoran posao vezan za pripremu zemljišta za setvu ozimih strnina. Za uspešnu setvu neophodno je uraditi dobru pripremu parcela. U svetu je prisutan trend konzervacijskih sistema obrade, koji podrazumeva primenu savremenih mašina za tu namenu.

JESENJE „PLAVO PRSKANJE“ VOĆAKA

 

Podsećamo voćare da u jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi, kao i gnezda gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište. Jesenje prskanje voćaka i vinograda je obavezna mera zaštite.

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

Novi Sad, 31.avgust.2011.

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

Preporuke

 

KAKO SE ŠTITITI OD AMBROZIJE?

Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za korovsku biljku ambroziju (Ambrosia artemisiofolia). Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga i na nasipaima, a kao korov ulazi u žita koja se žanju, voćnjake, vinograde, bašte, odakle je teško isterati. Ima, nažalost, mogućnosti da ozbiljno naruši zdravlje, jer predstavlja jednu od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je ambrozija poznata  još i kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Iz naziva koje joj je dao narod, jasno je i kako raste i odakle je stigla.

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Novi Sad, 11. avgust 2011.

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

R A T A R S T V O   I   P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola  pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Izveštaj Prognoznog centra Prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

Novi Sad, 04. avgust 2011.

 

R A T A R S T V O -  P O V R T A R S T V O

Cercospora beticola- pegavost lista šećerne repe

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

Novi Sad, 21. 07. 2011.

POKRAJINSKI CENTAR PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE ZAŠTITE BILJA

 

Helicoverpa armigera– pamukova sovica

IZVEŠTAJ O KRETANJU ŠTETNIH ORGANIZAMA NA PODRUČJU VOJVODINE

 

 

Novi Sad, 14. 07. 2011.

POKRAJINSKI CENTAR PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE ZAŠTITE BILJA

 

Diabrotica virgifera var. virgifera Le Conte  - kukuruzna zlatica

Izveštaj o kretanju štetnih organizama na području Vojvodine Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe zaštite bilja

 

TRULEŽ KORENA ŠEĆERNE REPE NA PODRUČJU SREMA

Novi Sad, 7. jul 2011.

Diabrotica virgifera var. virgifera Le Conte  - kukuruzna zlatica

Stalni pojedinačni ulovi kukuruzne zlatice  registruju se na području Bačkog Petrovca, Tovariševa, Bačkog Dobrog Polja, Gakova, Karavukova i Srpskog Miletića.

Izveštaj Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine

 

30.jun.2011

 

RATARSTVO I POVRTARSVO

 

Diabrotica virgifera virgifera - kukuruzna zlatica

 

UPOZORENJE STRUČNJAKA: FUZARIUM KLASA PŠENICE

 

27. juna 2011 .

Pokrajinski centar prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja APV

 

Prouzrokovači ovog obolenja su gljive iz roda Fusarium. Najčešće vrste su Fusarium graminearum, i Fusarium culmorum.Gljive iz roda Fusarium takođe napadaju i kukuruz.

ANTRAKS (ANTHRAX)

 

Šta je antraks?

Antraks je bolest izazvana bakterijama koje stvaraju spore. Ljudi se razboljevaju kada te spore prodru u telo. Spore mogu da uđu u telo na različite načine i izazovu različite oblike ove bolesti. Kada spore prodru kroz posekotinu ili ranicu, može da dodje do kožne infekcije. Kada spore prodru u organizam putem udisanja, one mogu da izazovu ozbiljne probleme sa disanjem. Kada se nađu u mesu koje je nedovoljno skuvano ili ispečeno pre uzimanja, bolest može da se javi u crevnom sistemu.

ANTRAKS (BOLEST)

 

Bedrenica na podlaktici

Bedrenica (ili antraks) je akutna, septikemijska, nekontagiozna zarazna bolest različitih životinjskih vrsta (najčešće oboljevaju biljojedi) uzrokovana bakterijom Bacillus anthracis. Na infekciju su najprijemljivije koze i ovce, potom goveda i konji, relativno su otporni svinje i psi, a perad nije primljiva na infekciju.

UREJA U MLEKU I ISHRANA KRAVA

 

Veći sadržaj ureje u mleku često je indikator prevelike količine proteina u krmnim obrocima krava. Zbog razgradnje veće količine proteina u buragu, stvara se više amonijaka i azotnih jedinjenja koji se jednim delom ugrađuju u mikrobne proteine buragovih mikroorganizama i u većoj količini resorbuju se u krv, te izlučuju mlekom.

To upozorava da treba smanjiti količinu proteina ili da nema dovoljno energije u krmnim obrocima.

Mikrobiološka kontaminacija hrane

 

GLJIVICE, PLESNI I BAKTERIJE

 

„Čistoća je pola zdravlja“

U prirodnim uslovima nalaze se na svim krmivima različiti mikroorganizmi više ili manje štetni ili korisni za biljke i životinje. Posebno su značajni mikroorganizmi na biljnim voluminoznim, loše skladištenim i vlažnim krmivima (vlažnost iznad 13-14%) na kojima se u povoljnim uslovima brzo razmnožavaju.

Razmnožavanju mikroorganizama pogoduje visoka vlažnost vazduha i temperatura okoline, loše i dugotrajno skladištenje krmiva, zgnječenost i oštećenje ćelija tkiva i strukture krmiva.