ULOGA DRŽAVE I ODGOVORNOST POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U PROIZVODNJI ZDRAVSTVENO-BEZBEDNE HRANE

Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Dragana Latković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Vera Krmpot, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Novi Sad, 12. februar 2018.

Izvor: List Gazdinstvo

Za zdravstveno-bezbednu hranu kako za ljude tako i za životinje, bitan je ceo lanac i to: od njive preko prerade, do čuvanja i prodaje, odnosno do trpeze. U fokus posmatranja i analize zbog širine ove teme uključujemo: proizvodnju na njivi i voćnjaku i prodaju preko tržnica. Proizvodnja hrane biljnog porekla gde posebno mesto po udelu u ukupnoj vrednosti pripada ratarsko-povrtarskoj proizvodnji u Srbiji odvija se na oko 3,3 mil./ha. Najintenzivnije je gajenje sledećih ratarskih kultura: kukuruza do 1,2 mil./ha, uljarica do 400 hilj./ha, pšenice oko 500 hilj./ha, povrća oko 160 hilj./ha, voća oko 270 hilj./ha, što se može videti na slici 1.

SPAS OD ŠTETNOG DEJSTVA HEMIKALIJA

Msc Vladimir Višacki, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Novi Sad, 9. februar 2018.

Koncept održive poljoprivrede, sa aspekta zaštite bilja podrazumeva optimalno upravljanje resursima, promoviše racionalnu upotrebu sredstva za zaštitu bilja ne bi li se smanjio uticaj na životnu sredinu i održala optimalna biljna proizvodnja. Zbog različitih vremenskih uslova uzgajanja i tehnologije proizvodnje, hemijske metode za suzbijanje štetočina i bolesti najviše se koriste zbog svoje efikasnosti, brze i lake primene.

ZNAČAJ I ULOGA MEĐUUSEVA U POVEĆANJU PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

Novi Sad, 8. februar 2018.             

Doc. dr Đorđe Krstić, master inž. polj. Svetlana Vujić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Međuusevi su usevi koji se gaje između dva glavna useva i mogu se koristiti na različite načine, za zelenu krmu, zelenišno đubrivo itd. Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže biljne mase, kojom se u zemljište unosi organska materija, a time i hranljivi elementi. Zelenišno đubrivo je organsko đubrivo, čija upotreba dobija na značaju s obzirom na nedostatak stajnjaka u našoj zemlji. U agroekosistemu gde se proizvode žitarice, uljarice ili druge biljne vrste, gde je smena godišnjih doba tipična, biljke žive četiri do osam meseci godišnje, a ostatak vremena zemljište je bez useva. U tom periodu zemljište je izloženo gubitku hraniva i organske materije, smanjenjoj aktivnosti zemljišne mikroflore, eroziji, tako da se i ukupna produktivnost zemljišta umanjuje.

O VREMENU JE SVE VIŠE INFORMACIJA ‒ DA LI TO ZNAČI DA ZNAMO VIŠE?

Dr Branislava Lalić, Grupa za meteorologiju i biofiziku, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Ljiljana Dekić, dipl. meteorolog, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd

Svi su zainteresovani za vreme. Vreme prošlo, sadašnje i buduće utiče na naše živote na toliko mnogo načina da ih je teško i pobrojati: u profesionalnom smislu, ukoliko ga osmatramo i prognoziramo, ili ako naše poslovne aktivnosti direktno zavise od njega; u privatnom smislu, ukoliko smo meteopate ili samo neko ko planira put ili odeću za predstojeći dan.

Nećemo pogrešiti ako ustvrdimo da su danas više nego ikad dostupne informacije o vremenu. Većina vlasnika mobilnih telefona na svojim uređajima ima bar jednu aplikaciju koja može da im pruži informaciju o trenutnom i budućem vremenu gde god se nalazili. Ali, da li to znači da zaista znamo više o vremenu? Da li smo zbog toga u poziciji da donesemo bolje odluke sada nego pre 30 godina? U daljem tekstu ponudićemo argumente koji mogu da nas približe odgovoru.

PREPORUKE ZA SMANJENJE RIZIKA U PROIZVODNJI KUKURUZA

Novi Sad, 2. februar 2018.

Prof. dr Dragana Latković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Proizvodni proces pred setvu kukuruza započinje izborom adekvatnog hibrida, a poznato je da se danas na tržištu može naći ogroman broj kako domaćih tako i stranih hibrida. Pri njihovom izboru treba imati u vidu razlike koje postoje kako u pogledu rodnosti (genetskog potencijala), tako i u pogledu dužine vegetacije, čvrstine stabljike, otpornost prema suši, biljnim bolestima i štetočinama i sl. Izbor hibrida zavisi i od opšte opremljenosti gazdinstva u pogledu mašina za berbu, smeštajnog kapaciteta i mogućnosti sušenja. Kao i kod drugih kultura, i ovde važi osnovni princip da treba gajiti veći broj hibrida različitih osobina, radi osiguranja stabilnih prinosa i bolje organizacije rada, odnosno boljeg iskorišćenja mašina, radne snage i drugih kapaciteta.

STANJE USEVA OZIME PŠENICE I JEČMA

Senta, 19. decembar 2017.

Na terenu RC Senta, pregledom useva ozime pšenice i ječma utvrđeno je da se usevi pšenice nalaze u fenofazi od razvijena 3  lista do  početka bokorenja (13 do 21 BBCH skale), a ječam u fenofazi od 3 lista do faze bokorenja (od 13 do 23 BBCH skale).

Ječam sa simptomima bolesti