Novi Sad, 17. mart 2011.

Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine ponovila je svoje zahteve koji se odnose na trošenje Agrarnog budžeta Dušanu Petroviću, novom ministru za poljoprivredu i trgovinu.

U podužem spisku naveden je zahtev da se podsticaji po hektaru sa 14.000 povećaju na 17.000 dinara i da se u ovu meru sa 35.000 dinara po hektaru uključe i povrtari.

Ruma, 17. mart 2011.

Industrija mesa „Mesoprodukt” iz Rume i posle 30 dana od objavljene ponude za davanje u tov 10.000 komada prasadi nije započela realizaciju ovog posla, jer u Ministarstvu poljoprivrede još nije doneta uredba za ovaj vid kreditnih podsticaja.

„Mesoprodukt” za svakog tovljenika vraćenog klanici uz neophodnu hranu odgajivaču plaća 1.500 dinara i prihvata rizik za bolesti i uginuća.

HLEB MOŽE BITI JEFTINIJI

Novi Sad, 17. mart 2011.

Najava poskupljenja hleba tipa „sava” (pola kilograma) na 66 dinara u aprilu nije realna, saglasni su stručnjaci. Čak i sadašnja cena od 55 do 60 dinara je previsoka.

Jedan od najiskusnijih mlinara u Vojvodini Janko Turdelja iz Gložana ovako ocenjuje aktuelnu situaciju u proizvodnji brašna i prodaji hleba:

ISPLATIVIJE INVESTIRATI U NEKRETNINU NEGO U PROIZVODNJU KROMPIRA

Novi Sad, 16. mart 2011.

Za povećanje cene krompira postoje globalni i regionalni razlozi. Prošlogodišnji klimatski problemi u svetu su se odrazili na proizvodnju svog povrća, pa i krompira. U Zapadnoj Evropi su značajno manji prinosi, pogotovo krompira, kako onog za jelo tako i sadnog, dok je u Rusiji zbog suše ugrožena prehrambena sigurnost stanovništva. I u Poljskoj, koja je tradicionalni snabdevač Rusije krompirom, rod je drastično podbacio. Stoga su kupci iz Rusije krajem jeseni i zimus od nas izvezli značajne količine ne samo krompira, nego i kupusa, cvekle, peršuna, mrkve i paštrnaka. U odnosu na 2009. prošle godine smo imali 11.000 t manje krompira. To je i zato što je bilo manje zasejano oko 1.500 ha. Sve je to kod nas sada dovelo do deficita krompira, što je prouzrokovalo njegovu relativno visoku cenu.

SELJAKE RAZOČARALA I SKUPŠTINSKA DEBATA O MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE

Novi Sad, 11. mart 2011.

Zbog ukidanja samostalnosti Ministarstva poljoprivrede, koje se spaja sa resorom trgovine u operaciji rekonstrukcije Vlade, i dalje je veliko nezadovoljstvo seljaka, koje su podgrejali, kako kažu, svađalački raspoloženi poslanici u raspravi o ovoj temi u Narodnoj skupštini.

Novi Sad, 9. mart 2011.

Ratari u Vojvodini ovih dana zatečeni su ponudom trgovaca za otkup novog roda pšenice i još neposejanog kukuruza.

Za pšenicu u predstojećoj žetvi trgovci za jednu tonu nude cenu od 180 evra i isto toliko za jesenji kukuruz, sveden na vlagu od 14 odsto, koji će tek biti posejan.

Za sada, ovi aranžmani nisu naišli na veći odjek, kao ni model robne razmene za uljarice, ali se može očekivati uskoro veći interes.

Arilje, 08.03.2011.

 – U okviru projekta „Ariljska malina“, koju sa 790.000 evra finasira Evropska unija, a sprovodi  Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Arilje, započeće proces  uvođenja GLOBALGAP – međunarodnog komercijalnog standarda. Za naš najpoznatiji malinarski kraj uvođenje standarda koji je garancija maloprodaji i potrošačima da su preduzete sve mere i kontrole da bi proizvod bio bezbedan po zdravlje čoveka, ključni je uslov za dalji plasman „crvenog zlata“ na svetsko tržište.

UREDBE PO MERI UDRUŽENJA

Novi Sad, 4. mart 2011.

Asocijacija poljoprivrednika Srbije, pred donošenje serije uredbi o trošenju Agrarnog budžeta za 2011. godinu, uputila je pismo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je usledio jer nije došlo do susreta premijera Mirka Cvetkovića sa delegacijom ovih poljoprivrednika.

PLJAČKA A.D. AGROKOMBINATA ,,SUBOTICA“ PUTEM STEČAJA I REORGANIZACIJE

Subotica, 4. mart 2011.

U pismu Udruženja akcionara upućenog javnosti, koje prenosimo u celini, piše:

VISOKE CENE HRANE MALA DOBIT ZA SELJAKE

Novi Sad, 25. februar 2011.

Proizvodnja u poljoprivredi prošle godine imala je pad od tri do 3,5 odsto. Ohrabruje izjava premijera Mirka Cvetkovića da će izvoz i poljopriveda postati strateške privredne grane u Srbiji. Srbiji je potreban odlučan zaokret u vođenju agarne politike. On mora biti primeren aktuelnom stanju u proizvodnji poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i brzini priprema za integracije u poljoprivednom sektoru Evropske unije. Pošto sve što je rađeno do sada nije donelo boljitak, već manju proizvodnju i gubitke, potrebna je nova dugoročna strategija, koju će usvojiti Parlament Srbije. To znači da Agarni budžet do 2015. godine mora da bude 10 odsto ukupnog budžeta Srbije, a uz to nadležnost u vođenju agrarne politike mora biti decentralizovana prema pokrajini i opštinama. Zemljišnu politiku, kao osnovu ukupne agrarne politike, treba postaviti na sasvim druge osnove, kao održiv sistem koji će obezbediti formiranje porodičnih komercijalnih farmi u vlasništvu, a ne u posedu poljoprivrednika. Ovo je, između ostalog, zaključeno na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja poljoprivede, prehrambene industrije i vodoprivrede i Odbora Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu.