Odbor za poljoprivredu Privredne komore Srbije
LETINA VREDNA 195 MILIJARDI DINARA
Beogad, 05.oktobar 2010.g.

Odbor za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije danas je ocenio da je za otkup jesenjeg roda i novu setvu potrebno utrošiti 70 milijardi dinara. Procenjeni prinosi kukuruza (6,8 miliona tona), šećerne repe (3,2 miliona tona), suncokreta (386.000 tona), soje (350.000 tona), krompira (863.000 tona), grožđa i šljive vrede oko 195 milijardi dinara. Za jesenju setvu ratari će potrošiti oko 10 milijardi dinara, ali se nije i pored toga mogao čuti pouzdan podatak o obimu ovogodišnje setve, jer na tržištu ima malo kvalitetnog semena, a i berba kukuruza će se otegnuti do kraja oktobra. Strahuje se da ratari i dalje polovinu zrna za setvu koriste iz sojih ambara.

Šta pokazuje analiza Privredne komore Srbije o poljoprivredi?
HRANA LJULJA INFLACIJU
Beograd, 1. oktobar 2010.

Privredna komora Srbije uveliko priprema paket predloga i mera za poboljšanje stanja u privredi, a pogotovo u agroindustriji i sa tim želi upoznati Vladu u toku priprema za novi budžet – 2011. godine.
Među tri osnovna pristupa su – smanjenje javne potrošnje, izvoz i poljoprivreda.

U Briselu je 16. i 17. septembra 2010. godine održan prvi sastanak Pododbora za poljoprivredu i ribarstvo Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Srbije i Evropske zajednice, kao i redovan Sektorski sastanak u oblasti poljoprivrede, ribarstva, bezbednosti hrane, veterine i zdravlja bilja u okviru Unapređenog stalnog dijaloga između Republike Srbije i Evropske unije.

BIOMASA NAJVEĆA REZERVA

Srbija ima potencijal da 55 odsto ukupne energije, koju sama proizvodi dobija iz obnovljivih izvora. Međutim, Srbija koristi svega 18 odsto svojih potencijala i to su samo velike hidroelektrane. Najveći potencijali obnovljivih izvora energije su u biomasi oko 49 odsto, dok velike hidroelektrane zauzimaju 27 odsto, solarna energija 13 odsto, vetar i geotermalna energija po četiri odsto, a male hidroelektrane tri odsto.

ČOKOTI ZAVRŠILI U ŠPORETU
Branislav Gulan

Srbija, i pored dobrih prirodnih uslova za proizvodnju vina, iz godine u godinu beleži konstantno smanjenje površina pod vinogradima i prema nekim procenama, one trenutno iznose između 15.000 i 25.000 hektara.

UVOZ MLEKA U PRAHU UZ VISOKE PRELEVMANE?

I pored toga što mleka u prahu nema dovoljno na domaćem tržištu, konditorima nije odobren uvoz bez prelevmana. U Srbiji je lane proizvedeno 2.500, a dok su potrebe konditora oko 6.000 tona mleka u prahu.

Prema konačnim podacima Republičkog zavoda za satistiku, ukupna proizvodnji mesa u Srbiji, u 2009. godini je 457.000 hiljada tona i ona je za 1,5 odsto manja u odnosu na 2008. godinu, odnosno za 3,4 odsto je veća u odnosu na period 2001-08. godine.

Kompenzacioni fond Srbije ovih dana najaktivniji je deo državne administracije. Cilj je da do žetve naspram zakonske regulative sertifikuje javna skladišta i da ratarima ponudi smeštaj za pšenicu, a potom i kukuruz.
Održani su razgovori sa skladištarima, zadrugarima, bankarima i brojnim gazdinstvima. Posao za sve je novi izazov i zahteva veliku doslednost i preciznost, povezivanje različitih službi.
Ova žetva donosi i obavezu više – razvrstavanje pšenice po kvalitetu.

Baš nekako u vreme promocije akcije „Očistimo Srbiju” udruženje inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja „SECPA” koji posluju u našoj zemlji podigli su glas za poboljšanje standarda u registraciji i primeni ovih preparata u poljoprivredi.
Naš list i emisija „Agroparlament” TV AS, pozvali su članove udruženja da objasne šta za njih znači odlaganje primene važnih tačaka zakona o zaštiti bilja za 2013. godinu i zašto se i čijom voljom kod nas ne primenjuju evropski standardi u zaštiti zdravstvene bezbodnosti hrane.

Novi Sad, 4. maj 2010.

Kako saznaje „AgroServis” u udruženjima poljoprivrednika i poslovnih asocijacija u Vojvodini, ratari preko svojih predstavnika obavljaju ozbiljne razgovore o izvozu 70.000 tona zrna suncokreta ovogodišnjeg roda na zapadno tržište.
Cena o kojoj se razgovara kreće se od 250 do 270 evra po toni, sa utovarom u Vojvodini, u septembru i oktobru.