- TRŽIŠTE - /18.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.40 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.40 din/kg , pšenica 18.91 din/kg , soja 34.90 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.79 din/kg , pšenica 14.66 din/kg , soja 31.61 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.29 din/kg , pšenica 20.11 din/kg , soja - ;

Agrar u Srbiji

MILIĆEVIĆ NA MANIFESTACIJI „ŽETVENI DAN“: PŠENICE ĆE BITI DOVOLJNO ZA DOMAĆE POTREBE I ZA IZVOZ

 

Čurug, 3. jul 2019.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorio je jučeu Čurugu tradicionalnu manifestaciju „Žetveni dan“,  koja, kako je istakao, simbolizuje početak žetve pšenice, vredan trud i rad srpskih paora tokom cele godine, ali i posvećenost Srbije i AP Vojvodine razvoju poljoprivrede.

Milićević je ovom  prilikom naglasio da je ova godine  bila teška za paore, posebno za proizvodnju pšenice, ali da se očekuje prosečan rod.

Ratar i ministar o ovogodišnjoj žetvi

 

MALI PRINOS NE DONOSI ZARADU – MOŽDA ĆE BITI I INTERVENTNOG OTKUPA PŠENICE

Beograd, 2. jul 2019.

Izvor: Radio Beograd, „Nedeljom za selo”

U Srbiji je počela žetva pšenice, koja se ove godine gaji na 570.000 hektara. Procenjeno je da će hlebnog zrna biti dovoljno za potrebe domaćeg tržišta, kao i da ćemo barem milion tona moći da ponudimo kupcima iz inostranstva. Ratari  tvrde da prve ponude otkupljivača od 16 din/kg ove žitarice ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje. Kako bi se tržište pokrenulo, planirano je da deo roda te žitarice otkupi i Direkcija za robne rezerve. Ratari iz Braničavskog okruga počeli su da skidaju pšenicu. Ivan Vučković iz njihovog Udruženja „Stig”, koje je deo Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da nisu zadovoljni cenovnicima kojima su otkupljivači otvorili sezonu za tu žitaricu.

MLADIMA DARUJU PLODNE ORANICE

 

Beograd, 2. jul 2019.

Izvor: Večernje novosti

  • Građanima do 40 godina koji žele da žive u selu. U Srbiji 200.000 hektara koji se ne koriste

Naša država ima više od 200.000 hektara državnog zemljišta koje se ne koristi. Upravo ti hektari biće ponuđeni građanima Srbije mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom. Zemlja će im, prema planu Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, biti ustupljena besplatno.

POČELA ŽETVA PŠENICE U VOJVODINI

 

Novi Sad, 1. jul 2019.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.

Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

ZA IZVOZ OKO MILION TONA PŠENICE

 

Beograd, 28. jun 2019.

Izvor: Politika

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče da očekuje da Srbija ove godine ima prinos pšenice od oko 2,7 miliona tona, a da će oko milion tona pšenice ići u izvoz.

Nedimović je odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije rekao da očekuje da prinos pšenice po jednom hektaru bude oko 4,7 - 4,8 tona po hektara.

PRINOS PŠENICE I OSTALIH STRNIH ŽITA ISPOD PROSEKA ZA OVU GODINU?

 

Kragujevac, 21. jun 2019.

Izvor: RTV

  • Zbog loših agro-meteroloških uslova u Šumadiji stručnjaci očekuju prinos pšenice i ostalih strmnih žita ispod proseka za ovu godinu. Sa krmnim biljkama problemi su nastali kod prvog otkosa jer je nastupio kišni period, a za kukuruz se još uvek ne zna iako fenološki kasni u razvoju.

Jovan Nikitović, poljoprivrednik iz sela Kneževac kod Kragujevca na 30 hektara gaji kukuruz, pšenicu i soju. Kako sam kaže za kukuruz se još uvek ne zna kakav će prinos biti, jer faze razvoja kasne zbog prolećnih agro-meteroloških uslova, dok se za pšenicu brine jer misli da će ovogodišnji rod biti manji nego inače.

Počela žetva ječma

 

PRVI OTKOSI JEČMA PALI SU NA IMANJU JEDNOG OD NAJBOLJIH POLJOPRIVREDNIKA U BEČEJSKOJ OPŠTINI NANDORA KOVAČA

Bečej, 17. jun 2019.

Prema vestima sa terena, u pojedinim delovima Vojvodine počela je žetva ječma. Među ratarima koji su iskoristili vikend  za prvi otkos ječma bio je i Nandor Kovač iz Bečeja. Rod pivskog ječma sa njegovih 20 hektara je izuzetan, jer su na vreme i prema pravilima agrotehnike obavili sve poslove. Tako je sorta NS 565 dala prinos od 5.020 kg po jutru, sa 13,6 procenata vlage, dok je hektolitarska masa bila 66.

SRBIJA ĆE DA IZVEZE PREKO MILION TONA PŠENICE

 

Beograd, 14. jun 2019.

Izvor: Politika

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković.

To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Ujedinjene nacije, odnosno organizacija FAO i Evrospska banka za obnovu i razvoj, prenosi Tanjug.

PRED ŽETVU OZIMOG JEČMA U VOJVODINI: U BAČKOJ I SREMU OD PET DO OSAM TONA, U BANATU SLABIJE

 

Novi Sad, 10.juni 2019.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Sudeći po vremenskim prilikama, koje se stabilizuju, ove godine žetva ozimog ječma u pojedinim delovima Vojvodine mogla bi početi posle 15. juna, a glavni posao krenuo bi nekoliko dana kasnije.

Sladara „Soufflet Srbija“ DOO (nov naziv firme nema više „Maltineks“) u Bačkoj Palanci najveći je otkupljivač ječma i proizvođač pivskog slada u Srbiji jer ga godišnje otkupi oko 90.000 tona i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Apatinska pivara, „Karlsberg“ i „Hajneken“, koji proizvode 94 odsto piva u Srbiji najveći su kupci slada, a slad proizveden u Srbiji kroz pivo čini i 12 odsto ukupnog izvoza piva u Evropu. Zbog toga je i pivarima važno kakva je godina kada je reč o kvalitetu ječma, osnovne sirovine od koje zavisi i kvalitet slada

ULAGANjE U UDRUŽIVANjE POLjOPRIVREDNIKA: U zadruge je uloženo 1,7 milijardi

 

Beograd, 30. maj 2019.

Izvor: Večernje novosti

  • Uz podršku države osnovano je 430 novih organizacija i to u pet najmanje razvijenih okruga

Uz podršku države u protekle dve godine Srbija je dobila oko 430 novih zadruga. U tom periodu naša zemlja je u obnovu zadrugarstva uložila rekordnih 1,7 milijardi dinara. Bespovratno je svaka novoosnovana organizacija dobijala do 7,5 miliona, postojeće su mogle da računaju na 15 miliona, a složene zadruge na 60 miliona dinara.