- TRŽIŠTE - /12.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.20 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.89 din/kg , pšenica 16.39 din/kg , soja 35.39 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.74 din/kg , pšenica 15.39 din/kg , soja 32.95 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.36 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja - ;

Agrar u Srbiji

PRI KRAJU BERBA KUKURUZA – STALA PRODAJA

 

Beograd, 4. novembar 2016.

List Gazdinstvo

Izvoz kukuruza i pomeranje cene na gore praktično je zakočio nizak vodostaj Dunava, jer brodovi teško ulaze u luke i pronalaze plovni put, rekao je za „Gazdinstvo” Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije” i dodao:

NAJBOLJI ROD KROMPIRA OTKAKO SE GAJI U SRBIJI

 

Guča, 2. novembar 2016.

Izvor: Politika

  • Proletos je krtolom bilo zasejano 50.000 hektara, prinos je 28.000 kilograma prosečno, a rod od 1,4 miliona tona naša država nikad nije zabeležila, niti pamti. 

Ova godina bila je najbolja za krompir otkako ga je Dositej Obradović 1806. doneo iz Austrougarske u Srbiju, a knez Miloš Obrenović, zatim, primorao seljake da sade. Ratko Vukićević, predsednik UO asocijacije „Plodovi Srbije”, krstario je poljima od Maljena do južnih obronaka Golije i, vrativši se, priča da ni ostareli zemljodelci ne pamte rodnija krompirišta.

DIVLJA JAGODA ŠIRI PELCER

 

Leskovac, 28. oktobar 2016.

Izvor: Večernje novosti

U Grdelici i okolini ove sezone ubrano je oko 300 tona kultivisane divlje jagode, što je dvostruko više u odnosu na prošlu godinu. To znači da su proizvođači inkasirali oko milion evra, dok su samo berači zaradili oko 300.000 evra. Tako su u mestu gde je privreda odavno zamrla proizvođači kultivisanih divljih jagoda postali najveće preduzeće pod vedrim nebom. U grdeličkoj Kancelariji za mlade, koja je, kroz projekat "Zasad za budućnost" "Delta fondacije", podigla i sopstveni zasad divljih jagoda, ističu da je na ekspanziju ove vrste proizvodnje uticao i ovaj projekat kroz savete i pomoć koju su pružili velikom broju sugrađana.

NEDIMOVIĆ:REFORMISATI SAVETODAVNE SLUŽBE U POLJOPRIVREDI

 

Beograd, 27. oktobra 2016.

Izvor: Tanjug

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je potrebu ciljane reforme savetodavne službe u poljoprivredi, kako bi više koristila proizvođačima na terenu i doprinela povećanju konkurentnosti.

U SRBIJI SE PROIZVEDE PREKO 300.000 T JABUKA

 

Beograd, 26. oktobar 2016.

Izvor: www.agropartner.rs

  • Svetski dan jabuka – Jabuke se u Srbiji gaje na oko 24.000 hektara. U poslednje tri godine prosečna godišnja proizvodnja je veća od 300.000 tona. U 2015. godini izvoz jabuka u Srbiju doneo 102 miliona dolara.

Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s ciljem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se demonstrirale mnogobrojne sorte jabuke. Kada je reč o proizvodnji ovog voća, prema podacima Privredne komore Srbije, u 2016. godini očekuje se proizvodnja od od oko 350.0000 tona. Najviše ovog voća se izvozi u Rusiju, pa je u 2015. godini od tog plasmana voća u zemlju je stiglo oko 100 miliona dolara. I proizvodnja i izvoz svake godine rastu. Najbolji dokaz je da je u 2014. godini devizni prihod bio 76 miliona dolara. Najveći proizvođači jabuke u Evropi su Poljska, Italija, Francuska i Nemačka, a ukupna proizvodnja tog voća u EU u 2013. godini, bila je blizu 12 miliona tona.

TRŽIŠTE POVRĆA I VOĆA

 

Novi Sad, 26. oktobar 2016.

Izvor: www.agropartner.rs

Evropski eksperti upozoravaju da srpskim poljoprivrednicima, ukoliko se ne udruže, ne preti samo propadanje već i nestanak Na nedavno održanoj tradicionalnoj manifestaciji 'Moja bašta' u Kikindi, mnogobrojni posetioci su na svoje veliko zadovoljstvo mogli da kupe raznovrsno voće i povrće vrhunskog kvaliteta. Onima iz udaljenih mesta ostalo je samo da žale što im takva roba nije na dohvat ruke. Dobri poznavaoci prilika odavno znaju da su ovdašnji proizvođači nadaleko poznati po svom umeću. Gotovo svaka porodica je proizvodila povrće u plastenicima i na otvorenom prostoru. Čak i na malim površina, uspevali su da steknu veći i sigurniji prihod nego s drugim usevima. Zaposlenima je ta proizvodnja donosila dodatni dinar.

PASULJ S DRUGOG KRAJA PLANETE PLATILI SMO 12 MIL $

 

Beograd, 26. oktobar 2016.

Izvor: B92

Na zelenim pijacama i u prodavnicama širom Srbije nudi se povrće i voće iz svih krajeva planete. Uz zeleniš, koji možemo i sami da proizvodimo, u svetu nabavljamo i meso, mleko, žitarice za koje godišnje dajemo više desetina miliona dolara. U inostranstvu smo lane, između ostalog, nabavili i svinjsko meso za 46,6 miliona dolara, dok je za mleko i pavlaku izdvojeno 6,6, a punomasne sireve 8,3 miliona dolara. Samo smo pasulj protekle godine platili 12 miliona dolara, krompir devet, na paradajz je potrošeno 16, a na krastavce čak 3,5 miliona dolara - prenose Večernje novosti.

Setva pšenice

 

ZA UOBIČAJENU SETVU NEMA DOVOLJNO DEKLARISANOG SEMENA

Novi Sad, 21. oktobar 2016.

Danas završeni skup proizvođača i trgovaca semenom u Novom Sadu pokazao je da se u ovom sektoru poljoprivrede situacija poboljšava, ali je završetak posla još daleko.

Poziv Ministarstva poljoprivrede, upućen domaćim semenarima, da predlože model zaštite autorskih prava, je veliki izazov za ove kuće, kojima je najvažnije da svoje seme prodaju u što većoj količini, a harmonizaciju propisa u ovom sektoru rado prepuštaju drugome.

BRANIČEVSKO ZEMLJIŠTE DOBILO NA CENI

 

Požarevac, 21. oktobar 2016.

Izvor: RTS

Poslednjih godina u Braničevskom okrugu poljoprivrednici obrađuju sve veće posede, po 100, 200, 300 hektara. Prethodnih decenija radili su samo zemljište u svom posedu do 10 hektara i to je uticalo na veću cenu zakupa zemljišta, koja je i najviša do sada.

KVALITETNO ŽITO

 

Novi Sad, 19. oktobar 2016.

Izvor: RTS

Uoči setve, stručnjaci svake godine podsećaju da je sejanje deklarisanog semena karta za budućnost. Međutim samo polovina pšenice na njivama u Srbiji nikla je od takvog semena. Ekipa emisije Znanje imanje je na mlinarskopekarskom sajmu u Novom Sadu potražila odgovor na pitanje zašto je važno da sejemo kvalitetno žito.

Ljubinko Mijatović – Almeks Stari Tamiš:

NAVODNJAVANJE NA STRUJU

 

Leskovac/Bečej, 18. oktobar 2016.

Izvor: RTV

Povrtari u okolini Leskovca umesto dizela za pumpe za navodnjavanje koriste struju. Dve godine nakon svojevrsne elektrifikacije polja proizvođači su izračunali da su smanjili troškove za energente i 15 puta u odnosu na period kada nisu koristili struju u proizvodnom procesu u plastenicima.

Setva teče „puževim korakom”

 

TESTIRANO SEME IZ ROBNIH REZERVI ČEKA RATARE

Novi Sad/Beograd, 17. oktobar 2016.

Autor emisije za poljoprivredu „Otkos” Slaviša Dabižljević, posle obilaska mnogih krajeva u Srbiji, za „AgroServis” tvrdi da je do sada posejano 8-10 odsto planiranih površina, ali da u poslednjoj deceniji nije naišao na takvo protivljenje setvi pšenice, zbog niske otkupne cene, kao što je to sada slučaj među poljoprivrednicima.

IZVOZ PŠENICE

 

Beograd, 17. oktobar 2016.

Izvor: RTS

Egipat je najveći uvoznik pšenice na svetu. Godišnje uvezu oko 12 miliona tona pšenice, ali da bi prodavali pšenicu Egipćanima treba da budemo registrovani na njihovom tržištu kao dobavljači. Mi to nemamo uređeno, jer prosto Srbija nije imala u prethodnom periodu velike količine za izvoz. Većinom naši glavni kupci u to doba su bile zemlje u okruženju i poslovale su po nekim ustaljenim normama koje su bile još u onoj prethodnoj zemlji. Sada kada izlazimo ozbiljno na veliko međunarodno tržište, kada očekujemo da skoro milion tona prodamo, onda nam je Egipat veoma bitan sa aspekta konkurentnosti naše pšenice. Ako se nalazimo na njihovoj listi dobavljača, onda će veći broj kupaca biti zainteresovan za našu pšenicu.

SISTEM „KRAVA-TELE”

 

Beograd, 17. oktobar 2016.

Izvor: RTS

Cilj svake proizvodnje je uspešan plasman odnosno postizanje dobiti, naša zemlja je decenijama imala uspeha u izvozu junetine, pre svega zbog kvaliteta mesa koji je bio namenjen probirljivim kupcima.

Mnogi pamte vremena kada je iz Srbije na svetsko tržište odlazilo i po 30 hiljada tona baby bifa, danas ne ispunjavamo ni kvotu u izvozu u Evropsku uniju od nepunih devet hiljada tona. Međutim stručnjaci tvrde da je gajenje tovnih rasa goveda ipak sve aktuelnije kod naših farmera poslednjih godina, posebno kod onih koji imaju prostrane pašnjake i livade, idealni za uzgoj u sistemu krava-tele, zato odgajivači pored subvencija očekuju od države donošenje strateškog plana, kako bi se ova proizvodnja sačuvala i unapredila.

SETVA PŠENICE U KIKINDSKOM ATARU

 

Kikinda, 17. oktobar 2016.

Izvor: RTV

Iako optimalni agrorokovi za setvu pšenice teku, vremenske prilike ne idu na ruku ratarima, jer kiša prekida radove. Da su padavine najveći problem, paori bi bili mirniji, ali je za obavljanje tog važnog posla u poljoprivredi mnogo otežavajućih okolnosti. Od visoke cene semena i nafte do činjenice da su subvencije ratarima i više nego skromne. Prave kalkulacije za paore više nema, izričiti su kikindski poljoprivrednici.

Utovar repe i žetva kukuruza na "Dunavcu"

 

PAO PETI OTKOS LUCERKE

Beograd, 14. oktobar 2016.

Izvor: PKB Poljoindustrija

  • Očekivan prinos kukuruza u klipu od 6,5 do 7,5 tona, a u zrnu oko 2,5 tone do 3 tone po hektaru

Šećerna repa izvađena sa polja gazdinstva „Dunavac" biće slađa nego prethodnih godina. Digestija (količina šećera) se kreće od 14,5 do 15,5 procenata. Vremenske prilike pogoduju prenosu „slatkog korena" sa parcele do šećerane. U to smo se uverili na licu mesta, sredinom septembra, na parceli broj pet, gde je bio u toku utovar šećerne repe.

Setva pšenice

 

„TAVANKUŠA” KVARI HLEB I IZVOZ

Beograd, 13. oktobar 2016.

Izvor: RTS, Emisija Nedeljom za selo/AgroServis

Stručnjaci poslednjih godina upozoravaju da će nam se osvetiti praksa da mahom sejemo visokoprinosne, ali tehnološki nekvalitetne sorte pšenice. A sve zbog toga što ne postoji valjan pravilnik o razvrstavanju po kvalitetu. To nam se već dešava, jer Mađari počinju da osvajaju naša tradicionalna tržišta, pre svega u okruženju. A na svetskoj pijaci naša pšenica se najviše prodaje kao stočna. Zbog toga gubimo najmanje 10 evra po toni za svaki procenat proteina. S druge strane beležimo hiperprodukciju koja je na domaćem tržištu dovela cenu pšenice do granice odustajanja od proizvodnje.

U Banatu je u toku berba kukuruza na 90.000 hektara

 

PRINOSI I DO 10 TONA PO HEKTARU 

Zrenjanin, 12. oktobar 2016.

Izvor: Danas

Jesenje i letnje kiše pogodovale su kukuruzu, kojim je na području srednjeg Banata zasejano 90.000 hektara. Prve analize skinutih prinosa kreću se od šest do 10 tona po hektaru, što je više od višegodišnjeg proseka, ali je zbog padavina prisutna visoka vlaga u zrnu. Postoje parcele koje su imale i veći prinos, ali će zbog vlage, koja je oko 17 odsto, rod biti umanjen.

Šabac udvostručio sredstva iz budžeta za podsticanje agrara i života na selu

 

ZA POLJOPRIVREDU 86 MILIONA DINARA 

 Šabac, 12. oktobar 2016.

Izvor: Danas

Grad Šabac veliku pažnju poklanja agraru, usvajajući strategiju njegovog razvoja u dugoročnom periodu, a pripremljena su i 84 projekta. U odnosu na prethodnu godinu udvostručena su sredstva iz budžeta za agrar i iznose oko 86 miliona dinara. U daljoj realizaciji pomoći i razvoja poljoprivrede jedan od narednih koraka je osvajanje organske proizvodnje kao velikom potencijalu. Znatna sredstva izdvojena su za subvencije u kopanju dubinskih bunara, raspodelu sadnica trešanja sa otplatom nakon pete godine, besplatno osemenjavanje krmača, podela po pet košnica...

Ponuda iz Državnih robnih rezervi

 

RAZMENA KVALITETNE SEMENSKE PŠENICE ZA MERKANTILNU

Beograd, 10. oktobar 2016.

Državne robne rezerve za početak setve pšenice objavile su ponudu za razmenu semenskog zrna za pšenicu ovogodišnjeg, odnosno roda iz žetve naredne godine. Ratari na raspolaganju imaju visokokvalitetne sorte Instituta iz Novog Sada, a to su Pobeda, Simonida, Renesansa i Zvezdana – ukupno 8.047 tona.

Zorica Anđelković, vd direktorka Državnih robnih rezervi, za „AgroServis” kaže da je ovo izuzetna podrška poljoprivrednicima da putem robne razmene dođu do kvalitetnog semena i da se njima proizvodnja realizuje na više od 35.000 hektara.

KAKO SAČUVATI DOBAR ROD

 

KAKO SAČUVATI DOBAR ROD

Novi Sad, 10. oktobar 2016.

Izvor: RTV

Goran Bekavac iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenjuje da je do sada ovršeno oko dve trećine površina pod kukuruzom, a na osnovu pretpostavke da je ta žitarica zauzela oko milion hektara u setvi, prognozira ukupan rod vredan između šest i sedam tona žutog zrna, od čega bar 1.5 milion za izvoz.

Veliko interesovanje za crkvenu zemlju na licitaciji u Zrenjaninu

 

ZAKUPNINA 520 EVRA PO HEKTARU 

Zrenjanin, 7. oktobar 2016.

Izvor: Danas

Prva licitacija poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu SPC Zrenjanin, nakon što je crkvi vraćena restitucijom, održana je u sredu uveče u prostorijama Crkvene opštine i uspešno je završena. Ukupno 75 hektara u komadu bukvalno je „planulo“ po visokoj zakupnini od 520 evra po hektaru, što je i granica isplativosti za ovaj posao. Zemlju je sa početnih 350 evra po hektaru na kraju izlicitirao Zrenjaninac Bojan Jovanović.

BERBA KUKURZA

 

Požarevac, 6. oktobar 2016.

Izvor: RTS

  • U Braničevskom okrugu u toku je berba kukuruza sa više od 60 hiljada hektara, poljoprivrednici zadovoljni prinosom, ali ne i cenom.

Posle dve loše godine za kukuruz prinosi u Braničevskom okrugu su iznad višegodišnjeg proseka, stručnjaci kažu i do 15 tona po hektaru, međutim poljoprivrednici ni sada ne mogu da slave uspešnu godinu, jer cena svakim danom pada.

"PLAVI JEZIK" U ČAJETINI, ČEKAJU SE VAKCINE

 

Čajetina, 6. oktobar 2016.

Izvor: B92

  • Na teritoriji opštine Čajetina registrovana je pojava bolesti ovaca i goveda "plavi jezik". Ovo virusno oboljenje koje prenose komarci do sada je identifikovano u 36 poljoprivrednih domaćinstava. Prema rečima dr Dušana Kneževića iz Veterinarske stanice u Čajetini, obolelo je oko 50 ovaca i troje goveda.

Bolest "plavog jezika" je virusnog karaktera i prenose je komarci, a pojavljuje se kod goveda, ovaca i koza. Prvi slučaj u opštini Čajetina prijavljen je 26. septembra u poljoprivrednom domaćinstvu Aranđela Slovića iz Golova gde je obolelo pet ovaca, od kojih je jedna uginula.

KUPINE, MALINE I GROŽĐE SAMO ZA BACANJE

 

Kikinda, Subotica, 30. septembar 2016.

Izvor: Dnevnik

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Kikinda zakazan je sastanak sa proizvođačima voća i vinove loze. Svi su alarmirani zbog suočavanja sa problemom azijske voćne mušice koja se pojavila i na području severnobanatskog okruga. Nov štetni organizam u našem regionu predstavlja sve ozbiljniju nevolju i ugrožava dalju proizvodnju voća i grožđa.