- TRŽIŠTE - /18.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.40 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.40 din/kg , pšenica 18.91 din/kg , soja 34.90 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.79 din/kg , pšenica 14.66 din/kg , soja 31.61 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.29 din/kg , pšenica 20.11 din/kg , soja - ;

Agrar u Srbiji

AGRARNE TEME I DILEME PRED ULAZAK U BRAZDU

 

Senta, 4. mart 2019.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Na vojvođanskim poljima radovi su već počeli da se zahuktavaju, a zimska pauza koristi se za sumiranja lanjskog učinka, svode se računice, na čemu se zaradilo i gde se gubilo, pa se na osnovu toga i planira prolećna setva.

Na raznim stručnim savetovanjima, prezentacijama i tribinama svoje brazde promovišu i nastoje da “zaoru” stručnjaci  domaćih i inostranih semenskih kuća i kompanija koje proizvode zaštitna sredstva i druge repromaterijale...

Statistika

 

VIŠE OD POLOVINE PŠENICE ZASEJANO U VOJVODINI

Beograd, 25. februara 2019.

Republički zavod za statistiku ovih dana je objavio da je u Srbiji pšenicom zasejano 566.149 hektara, od toga u AP Vojvodini 300.221 hektar. Ukupna jesenja setva pšenice je 89,4% od prošlogodišnje, kada je zasejano 632.968 hektara. Setva u Vojvodini je manja za oko deset odsto.

Pogled u računar: izvoz i uvoz agrara u 2018. godini

 

KUKURUZ ŠAMPION, MALINA DRUGA

Novi Sad, 22. februar 2019.

Priredio: Branislav GULAN, član Akademijskog odbora za selo SANU

  • U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa inostranstvom u  2018. ostvarena je vrednost izvoza od 3.364,2 miliona USD, što predstavlja rast od 5,8 odsto u odnosu na ostvarene  rezultate u 2017. (3.178,8 miliona USD), sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,5 odsto.

KAKO ĆE SE NOVA PRAVILA EU ODRAZITI NA PROIZVOĐAČE U SRBIJI?

 

Beograd, 19. februar 2019.

Izvor: Tanjug     

  • Izvoz organskih proizvoda iz Srbije u zemlje EU premašio je 23 miliona evra godišnje, a s ozbirom na promene i rast organskog sektora Unija je nedavno, posle više od dve decenije organske poljoprivredne proizvodnje, donela novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda.

U naredne dve godine očekuje se donošenje niza uredbi u EU koje će detaljnije definisati organsku proizvodnju, kontrolu i sertifikaciju, kao i obeležavanje organskih proizvoda, a novi propisi EU će, inače, početi da se primenjuju od 1. januara 2021. godine.

MLADENOV: HLEBNO ZRNO MOŽDA PODBACI OD 10 DO 30 ODSTO

 

Novi Sad, 11. februar 2019.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Najveći deo, možda i sve površine koje su zasejane pšenicom će opstati, smatra dr Novica Mladenov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Procena je da je pod pšenicom nešto više od 560.000 hektara, što je u poređenju sa prethodnom sezonom prilično umanjene, međutim, dr Novica Mladenov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo napominje da je to višegodišnji prosek, a da je u ovom momentu na neki način optimista da će najveći deo, možda i sve površine koje su zasejane opstati i da neće biti nekog masovnijeg preoravanja površina pod pšenicom.

Polja

 

SLABA PŠENICA JOŠ NIJE ZA PREORAVANJE

Novi Sad, 31. decembar 2018.

Još uvek nije poznato koliko pšenice smo posejali ove jeseni i koliko je od te posejane niklo. Stručnjaci tvrde da je trećina pšeničnih polja posejana u optimalnom roku, a da je i ove godine više od polovine upotrebljeno seme bez deklaracije. Najviše se na uslove setve i tok nicanja pšenice žale poljoprivrednici u Banatu, gde se oranice ni posle otopljenog snega nisu ozelenile. U ovom regionu ratari sve više razmišljaju o preoravanju posejanih njiva.

KARTA REONIZACIJE - GDE NAJBOLJE USPEVA KOJE VOĆE?

 

Valjevo, 26. decembar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Karta plodnosti, koju od ove godine ima grad Valjevo, značajna je za poljoprivrednike koji žele da se bave pre svega voćarstvom, kako bi znali koje voćne vrste mogu da se gaje na kom području i gde će dobiti najbolje prinose.

Karta plodnosti poljoprivrednog zemljišta valjevskog kraja sadrži preporuku struke za gajenje voćarskih i ratarskih kultura i to za svaku od 76 katastarskih opština. Karta, koja je urađena u saradnji Grada Valjeva, Poljoprivredne savetodavne stručne službe i preduzeća Agrorazvoj - valjevske doline, pomaže da se na najbolji mogući način raspodeli novac namenjen za subvencije u poljoprivredi, pre svega u oblasti voćarstva.

Pogledi

 

STOČARSKE ZADRUGE ZA RAZVOJ  POLJOPRIVREDE

Novi Sad, 25. decembar 2018.

Piše: Branislav Gulan

Društveno- ekonomski odnosi opredelјivali su  i proizvodne tokove u polјoprivredi. Do Drugog svetskog rata polјoprivredna proizvodnja se obavlјala na privatnom posedu različite veličine sa posebnim naglaskom na razvoj stočarske i voćarske proizvodnje. Na ovaj način bile su racionalno iskorišćene polјoprivredne površine u tadašnjoj Jugoslaviji. Koncentracija proizvodnje obavlјala se preko zadružnog sistema organizovanja, funkcionisanjem  štedno-kreditnihzadruga preko kojih se povezivalo tržište roba i tržište kapitala i koje su bile osnov stabilnosti primarne polјoprivredne proizvodnje.

PŠENICA TEK POČELA DA KLIJA, SNEG DOBRO DOŠAO SVIM OZIMIM KULTURAMA

 

Kikinda, 24. decembar 2018.

Izvor: RTV

  • Zbog dugotrajne suše, pšenica je u ovom periodu godine, umesto u fazi punog bokorenja, tek počela da klija ili je u fazi nicanja. Na području Kikinde više od 50 odsto površina pod pšenicom nije ni započelo nicanje. Sneg koji je pao dobro je došao svim ozimim kulturama.

Na području grada Kikinde sneg koji je pao proteklih dana dobro je došao ozimim kulturama i najbolje bi bilo da se zadrži što duže, s obzirom na to da je takoreći pšenica tako ušuškana.

DRŽAVA POVEĆALA SUBVENCIJE ZA TOVNA GRLA

 

Beograd, 21. decembar 2018.

Izvor:RTS

  • Srbija sa razvojem stočarske proizvodnje, naročito proizvodnjom junećeg mesa, može dobro da zaradi ali i da uposli postojeće farme i podstakne osnivanje novih. Uz tržište Evropske unije, Rusije, Kine i Turske, najavljuje se i izvoz u Egipat. Da bismo ispunili tražene količine, neophodno je u tovu imati nekoliko desetina hiljada grla. Država je zato i povećala subvencije za tovna grla.

Milan Simić se već pet godina, na nagovor sina i snahe, bavi tovom junadi. Trenutno ima 30, a za sledeću godinu planira povećanje na 50 grla. Žali se na skupu telad koju u proseku plaća oko 600 evra.