- TRŽIŠTE - /12.07.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.80 din/kg , pšenica 16.50 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.41 din/kg , pšenica 17.95 din/kg , soja 30.88 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.53 din/kg , pšenica 17.32 din/kg , soja 28.77 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.89 din/kg , pšenica 21.42 din/kg , soja - ;

Agrar u Srbiji

IMA─ćEMO 30 ODSTO ┼áE─ćERA MANJE

 

Beograd, 17. april 2018.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • Prole─çna setva je u toku, ratari izgubili interesovanje za pojedine industrijske biljke. Pod repom samo 50.000 hektara, a razlog pad otkupne cene sa 35 na 32 evra po toni

Setva ┼íe─çerne repe, kojom se "otvaraju" prole─çni setveni radovi na poljima, kako procenjuju stru─Źnjaci i ratari, po─Źinje sredinom aprila, kada se zemlji┼íte zagreje. I pre po─Źetka setve zna se da ─çe ova industrijska biljka, sirovina za proizvodnju ┼íe─çera, biti sejana na najvi┼íe 50.000 hektara, ┼íto je za gotovo 16.000 hektara manje nego pro┼íle godine.

ZEMLJIŠTA U ŠUMADIJI JAKO KISELA

 

Kragujevac, 16. april 2018.

Izvor: RTV

  • Zemlji┼íta u ┼áumadiji su jako kisela pa imaju manji sadr┼żaj organskih materija i fosfora. Zbog toga stru─Źnjaci savetuju poljoprivrednike da redovno nose uzorak zemlje na analizu kako bi se uz primenu mera i unos potrebne koli─Źine mineralnih hraniva pove─çao kvalitet samog zemlji┼íta. Kada je re─Ź o sto─Źarstvu poseban akcenat stru─Źnjaci stavljaju na odr┼żavanje higijene u ┼ítalama jer ve─çina gazdinstava u ┼áumadiji i dalje primenjuje vezani sistem dr┼żanja grla.

Preko 75 odsto zemlji┼íta u ┼áumadiji je kiselo. Kiselo zemlji┼íte uti─Źe na prinos, biljke ostaju gladne hranjivih materija pa je neophodno preduzeti i potrebne mere.

BEZ STAJSKOG ─ÉUBRIVA, SRPSKE NJIVE MOGU POSTATI NEPLODNE

 

Novi Sad, 16. april 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Pre skoro tri decenije iz onda┼ínje SFRJ izvo┼żeno je 50.000 tona, od toga iz Srbije 30.000, bebi-bifa. Pre tri godine, 2015. izvezeno je samo 315, a 2016. tek ne┼íto vi┼íe od 400 , a lane 480 tona. No, to ┼íto nemamo vi┼íe bebi-bifa ili stajskog ─Ĺubriva da izvezemo koji se u EU i te kako tra┼żi i koja bi godi┼ínje mogla da kupi ─Źak oko devet tona, je manje zlo od onoga ┼íto se de┼íava s zemlji┼ítem u Srbiji.

Naime, Branislav Gulan, ─Źlan Odbora SANU za selo tvrdi za “Dnevnik” da Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od tajnog osiroma┼íenja zemlji┼íta, ┼íto mo┼że imati nesagledive posledice na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju, a time nam mo┼że uzeti najja─Źi adut iz ruke kada je re─Ź o izvozu.

JAGODE OPET ÔÇ×NAJPRLJAVIJEÔÇŁ VO─ćE

 

Beograd, 16. april 2018.

Izvor: Politika

  • Na listi poljoprivrednih proizvoda s najve─çim koli─Źinama ostataka pesticida ove godine na┼íli se i spana─ç, jabuke, gro┼ż─Ĺe, breskve, paradajz, celer, ali prvi put i ljuta paprika, saop┼ítila Ameri─Źka radna grupa za ┼żivotnu sredinu

Jagode su ove godine ponovo prve na listi poljoprivrednih proizvoda s najve─çom koli─Źinom ostataka pesticida. U samo jednom uzorku kontrole su pokazale ostatke ─Źak 20 razli─Źitih pesticida, dok je vi┼íe od 98 odsto uzoraka jagoda, spana─ça, breskvi, nektarina, tre┼íanja i jabuka bilo pozitivno na ostatke najmanje jednog pesticida, pokazalo je istra┼żivanje Ameri─Źke radne grupe za ┼żivotnu sredinu, neprofitne nevladine organizacije koja ovakva istra┼żivanja sprovodi od 2004. godine. Istra┼żivanje ina─Źe obuhvata rangiranje 47 najpopularnijih vrsta vo─ça i povr─ça u zavisnosti od kontaminacije pesticidima.

Prognozno-izve┼ítajna slu┼żba za┼ítite bilja AP Vojvodina

 

ZAŠTITA KRUŠAKA OD BAKTERIOZNE PLAMENJAČE (ERWINIA AMYLOVORA)

Novi Sad, 13. april 2018.

Na podru─Źju Srbije, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, kru┼íke se nalaze u razli─Źitim fazama razvoja. Sorte poput Karmen, Junske lepotice, Turandot su po─Źele da cvetaju pro┼íle nedelje i trenutno se nalaze u fazi punog cvetanja. Najzastupljenija sorta u na┼íoj zemlji, Viljamovka, u zavisnosti od lokaliteta nalazi se u fazi od vidljivi cvetni pupoljci ali jo┼í uvek zatvoreni do faze prvi cvetovi otvoreni.

Prognozno-izve┼ítajna slu┼żba za┼ítite bilja AP Vojvodina

 

ZA┼áTITA KO┼áTI─îAVIH VO─ćNIH VRSTA OD MONILIOZE

Novi Sad, 13. april 2018.

Na podru─Źju Srbije ko┼íti─Źave vo─çne vrste se nalaze u razli─Źitim fazama cvetanja.

U periodu cvetanja ko┼íti─Źavog vo─ça mo┼że do─çi do infekcije cveta gljivom koja prouzrokuje su┼íenje cvetova, grana i gran─Źica (Monilia laxa). Infekcija cveta se ostvaruje preko ┼żiga tu─Źka, a povoljni uslovi za ostvarenje infekcije i brzu pojavu bolesti su prisustvo padavina ili visoka relativna vla┼żnost vazduha (85%) i temperatura oko 20°C. Ukoliko je ve─ç ostvarena infekcija nemogu─çe je spre─Źiti razvoj simptoma primenom fungicida, te je neophodno sporovesti preventivne mere za┼ítite.

Prognozno-izve┼ítajna slu┼żba za┼ítite bilja AP Vojvodina

 

ZAŠTITA ULJANE REPICE

Novi Sad, 13. april 2018.

Usevi uljane repice se nalaze u razli─Źitim fazama razvoja cvasti.

Vizuelnim pregledom biljaka, registrovano je prisustvo imaga repi─Źinog sjajnika (Meligethes aeneus).

Perom i kamerom po Sremu

 

VINOGRADI „ZATEGNUTI”, VO─ćNJACI PROCVETALI, P┼áENICA KAO U BAJCI

Ruma/Sremska Mitrovica/Grabovo, 11. april 2018.

Poljoprivrednici sa oboda Fru┼íke gore uveliko se pripremaju za setvene radove u kojima ─çe kukuruz biti i najve─ça setva. Na ovom podru─Źju gotovo da i nema neobra─Ĺenih njiva, a polja sa p┼íenicom izgledaju kao iz bajke.

Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad poru─Źuje

 

OPREZNO SA SETVOM KUKURUZA – ZEMLJI┼áTE JE HLADNO

Novi Sad, 11. april 2018.

Pojedini ratari su krenuli sa setvom kukuruza, a ima i onih u Ba─Źkoj koji pored setve ┼íe─çerne repe seju jo┼í i suncokret i soju. Procene stru─Źnjaka o tome da li odmah krenuti sa ubrzanom setvom kukuruza se razlikuju za samo par dana. O ovom obimnom poslu ratara dr Goran Bekavac, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, za „AgroServis plus” ka┼że:

MAPA VO─ćARSTVA BI─ćE URA─ÉENA U CELOJ DR┼ŻAVI

 

Novi Sad, 10. april 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • „Poput Valjeva i za druga podru─Źja u Srbiji uradi─çe se karte vo─ça u kojoj ─çe za svaki region na osnovu klime, kvaliteta i vrste zemlji┼íta i nadmorske visine biti uneti podaci o tome koje vo─çe najbolje uspeva.

To ─çe vo─çarima u komercijalnoj proizvodnji koristiti  da bi izbegli ┼ítetu, jer sada, kao i lane,  zbog mraza trpe oni koji su posadili vo─çnjake pod kajsijama“, ka┼że prof. dr  Zoran Keserovi─ç predsednik Vojvo─Ĺanskog udru┼żenja  vo─çara. Me─Ĺutim, kartom vo─ça, ka┼że prof. Keserovi─ç, vo─çari se ne─çe prisiljavati, da moraju obavezno gajiti ono koje je u mapi i ozna─Źeno.