- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Agrar u Srbiji

DA LI ĆE BITI LICITACIJE ZEMLJIŠTA?

 

Sombor, 10. jun 2016.

Izvor: RTV

Dve stotine odluka za davanje državnog zemljišta u zakup stočarima po pravu prečeg zakupa već je odobriIo Ministarstvo poljoprivrede, a čeka se saglasnost na još oko dve stotine. Stočarima treba da bude dato u zakup oko 9.000 od 17.500 hektara državnih njiva. Oni će prvu klasu poljoprivrednog zemljišta plaćati po ceni od 240-250 evra po hektaru.

ZASEJANO 1,6 MILIONA HEKTARA

 

Beograd, 8 jun 2016.

Izvor: Politika

 U prolećnoj setvi ove godine zasejano je oko 1,6 miliona hektara žitarica, i to najviše kukuruza i soje. Kukuruza je zasejano na 1.000.000 hektara, šećerne repe na 55.000 hektara, suncokreta na oko 180.000 hektara, soje na oko 200.000 hektara i žita na oko 165.000 hektara, saopštio je član akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan.

Selo Parage u ravnoj Bačkoj menja vekovne navike

 

ZASADI MALINA NA 50 JUTARA 

Parage, 8. jun 2016.

Izvor: Dnevnik

Putnik namernik, ali i žitelji okolnih mesta u bačkopalanačkoj opštini, kada prolaze atarom Paraga ne treba da se zbune i pomisle da su u okolini Arilja, kraju koji je decenijama poznat po proizvodnji malina. U ravnoj Bačkoj, doskorašnji ratari, povrtari i bostandžije, zasadili su oko 50 katastarskih jutara maline. Izmenili su pejzaž, a stigli su već i da se organizuju osnivanjem Udruženja „Paroški malinari”. Kada se zna da je još ranije u još nekim selima ovog dela Bačke podignuto dosta novih zasada maline, gotovo sigurno je da će Palančani, ali i drugi ljubitelji ovog ukusnog voća, jesti maline i iz Obrovca, Mladenova, Karađorđeva...

PODRŠKA POLJOPRIVREDNICIMA U PARAĆINU

 

Paraćin, 7. jun 2016.

Izvor: TV M Paraćin

Mnogo porodica u Paraćinskoj opštini živi od poljoprivredne, odnosno ratarske i stočarske proizvodnje. Poljoprivrednici su najpre prepoznali prednost udruživanja, pa su tako formirali udruženja, a potom su na taj način kao registrovani proizvođači iskoristili mogućnost da u saradnji sa opštinom za svoj posao kupe brojnu opremu i mehanizaciju preko opštinskih konkursa.

U SRBIJI 127 OPŠTINA I GRADOVA USVOJILO DEKLARACIJU PROTIV GMO HRANE

 

Beograd, 7. jun 2016.

Izvor: www.novaekonomija.rs

  • I kukuruz je jedan od genetski modifikovanog proizvoda

U Srbiji je u 127 opština i gradova usvojena Deklaracija, o genetsko modifikovanim organizmima, koja sa postojećim zakonom zabranjuje promet i gajenje GMO hrane. Cilj svih saveza i organizacija koje se bore protiv genetski modifikovane hrane je da se očuva zakon iz 2009. godine kao i da se pojača kontrola uvozne robe. Zdrava hrana, sveže namirnice i kompletna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji može biti ugrožena pritiscima velikih korporacija i pojačanim uvozom robe koja u sebi sadrži enzime i aditive kao dodatke već prerađenim proizvodima.

Nema nacionalne laboratorije za kontrolu poljoprivrednih proizvoda

 

SRPSKE PIJACE PREPUNE OTROVNOG VOĆA I POVRĆA 

Beograd, 6. jun 2016.

Izvor: Blic

Punih 15 godina čeka se na otvaranje nacionalne laboratorije za kontrolu poljoprivrednih poizvoda, pa zato, nažalost, ne čudi izveštaj iz Rusije da uvezeno voće i povrće iz Srbije ima nedozvoljene količine pesticida i nitrata. 

POLAGANJE ŽITA

 

Novi Sad, 2. jun 2016.

Noćašnja, ali i ranije kiše, uz „lokalne oluje, uticale su da pojedina žita polegnu, a pogotovo upola zreli ječam. Ratari očekuju da će ječam biti za žetvu za 15-20 dana i ovo poleganje će odgoditi ulazak kombajna u ovakve njive.

Prema oceni stručnjaka, pšenica se „odlično drži”, ali još ništa nije gotovo, jer su promene vremena česte  i sa „toplotnim udarima”.

Kamerom i perom

 

ŠEĆERANA U SENTI MIRUJE – SUNOKO LIDER U REGIONU

Bečej, 2. jun 2016.

Šećernu repu od polovine avgusta u Vojvodini prerađivače četiri šećerane, što je dovoljan kapacitet za preradu sa oko 60.000 hektara. Šećerana u Senti neće preuzimati repu, ali su ostale dve kompanije spremne da te količine preuzmu.  Najviše korena imaće MK grupa, jer ovu profitabilnu kulturu gaji na oko 41.000 hektara (u svojoj režiji i sa kooperantima). Tako je Sunoko postao i najveći proizvođač šećera sa 350.000 tona.

SLATKI KOREN NA 55.000 HEKTARA

 

Bečej, 2. jun 2016.

Izvor: Dnevnik

Ove godine, u Srbiji je šećernom repom zasejano oko 55.000 hektara. Stanje useva je vrlo dobro, znatno bolje nego u prethodnim godinama za isti period, a uzrok tome jesu dobri vremenski uslovi, koji su bili naklonjeni kraljici ratarskih useva, istakao je juče mr Ljubiša Radenković, direktor kompanije „Sunoko”, na tradicionalnoj manifestaciji „Dan polja šećerne repe“, koja je ove godine održana na parceli imanja „PIK-Bečej“ a.d. kod dvorca Fantast.

Polako se menja slika u ataru bačkopalanačke opštine

 

RUSKO TRŽIŠTE PRETVARA ORANICE U VOĆNJAKE 

Bačka Palanka, 1. jun 2016.

Izvor: Dnevnik

Atar Bačke Palanke, ali i 13 pripadajućih sela (blizu 50.000 hektara), iz godine u godinu menja svoj lik, odnosno klasične ratarske kulture polako ustupaju mesto voću. Sve je više zasada jabuka i krušaka, ali i lešnika. Osim velikog i savremenog zasada jabuka na oko 400 hektara u blizini Čelareva, u vlasništvu „Delta agrara“, sve je više i manjih parcela pod voćem. Upućeni kažu da su se za voćarstvo velikim delom opredelili i oni koji imaju samo nekoliko hektara zemlje, a koji su se uverili u to da je ono mnogo isplativije od klasičnog ratarenja, odnosno sejanja pšenice, kukuruza...

PREDNOSTI ORGANSKE PROIZVODNJE

 

Novi Sad, 1. jun 2016.

Izvor: RTV

Organsko đubrivo koje je uglavnom uvozno ili dragoceni stajnjak, preparati na bazi bilja ili bakterija, sve prirodno i bez hemije, puno ručnog rada i zaštita koja je potrebna svake nedelje. Sve to zahteva organska proizvodnja koja je precizno regulisana propisima. Postoji spisak dozvoljenih đubriva, sredstava, semena i od toga ne može da se odstupa.

MAJSKI MRAZ "POJEO" MED

 

Pirot, 31. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti     

U mnogim selima pirotskog kraja, protekli maj ostaće upamćen kao kišovit, ali i mesec koji je, zbog ogromnih oscilacija dnevnih i noćnih temperatura, bukvalno uništio pojedine useve i plodove. Zbog niskih noćnih, tačnije jutarnjih temperatura, na visinama iznad 500 metara, koje su se u više navrata spuštale i ispod nule, uništeni su orasi, pasulj, krompir, šljive, ali i bagrem, jasen i još nekoliko vrsta čija stabla izgledaju kao da je kraj oktobra.

RATARI SE NE RADUJU ŽETVI

 

Beograd, 31. maj 2016.

Izvor: Danas

Žetva pšenice samo što nije počela, a već se zna, biće je rekordno mnogo, cena za otkup biće solidna, ali nedovoljno dobra da na ovoj poljoprivrednoj kulturi ove sezone zarade svi koji su je posejali. Prošle godine pod pšenicom je završilo gotovo 600.000 hektara, znatno više nego prethodnih godina. Rod je dobar, a stručnjaci procenjuju da će prosečna cena po kilogramu biti nekih 15 dinara bez PDV. 

MALINI VEĆ CEDE CENU

 

Užice, 30. maj 2016.

Izvor: Večernje novosti

Za manje od mesec dana berba malina biće u punom jeku, a već je izvesno da će rod na ukupno 15.000 hektara u Srbiji pod crvenim zlatom - ove godine značajno podbaciti. Agronomi su složni, previše vlage, poremećen ciklus oprašivanja, sneg usred maja, zaraženi zasadi, loš sadni materijal i nedostatak zaštite u fabrikama pod otvorenim nebom, uzeće svoj danak. U najboljim godinama, naši poljoprivrednici su sa više od 100.000 ubranih tona ovog jagodičastog voća bili svetski šampioni, ali će ova sezona biti daleko ispod željene.

REKORDNA GODINA PO PRINOSU PŠENICE, A CENA 15 DIN/KG

 

Novi Sad, 30. maj 2016.

Izvor: RTV

  • Po procenama stručnjaka, velikih proizvođača i izvoznika pšenice, ova godina možda će biti i rekordna po ukupnom prinosu, jer je zasejano oko 600.000 hektara. Ono što ne raduje ratare je projektovana cena od 15 dinara za kilogram, koliko će najverovatnije biti ponuđeno u žetvi.

Usevi u južnom Banatu su u dobrom stanju. Hladnije i kišovito vreme nije uticalo na razvoj biljaka. Sada su potrebni sunčani dani i ukoliko tako bude može se očekivati dobar rod, pre svega pšenice.

MATIČENJE GOVEDA

 

Beograd, 30. maj 2016.

Izvor: RTS

Sve ovce na broju, ali upola umatičeno. Nije redak slučaj da se za godinu stigne sa četiri na dve umatičene krave. Objašnjenje ima nekoliko nivoa. Prvi je činjenica da Zakon o stočarstvu iz 2010. godine jasno nalaže da se samo visokokvalitetna grla matiče i ostvaruju subvencije države. Pravilnici određuju da grlo mora biti u čistoj rasi.

VINOGRADARSTVO

 

Beograd, 30. maj 2016.

Izvor: RTS

Devet srpskih vinarija, sa 21 etiketom vina iz Šumadije, 31. maja zauzeće mesto u bordou na stalnoj muzejskoj vinskoj postavci u najrenomiranijoj Francuskoj vinskoj regiji. Biti stanovnik grada vina velika je i čast i šansa.

KAKO PODSTAĆI POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU?

 

Beograd, 26. maj 2016.

Izvor: RTS

  • Iako se još ne zna ko će biti ministar poljoprivrede, u ministarstvu već stižu predlozi stručnjaka, ali i poljoprivrednika o tome kako podstaći poljoprivrednu proizvodnju. Model subvencionisanja poljoprivrede neće biti promenjen, makar dok ne dobijemo novu vladu, odnosno resornog ministra, stiže odgovor iz Nemanjine posle medijskih nagađanja da li će subvencije biti promenjene, odnosno ukinute.

Malima ili velikima, seoskim domaćinstvima ili agrarnim kompanijama, kome više pomoći? Mišljenja stručnjaka o tome nisu uvek saglasna, budući da poljoprivrede ima i razvojni socijalni karakter.

Opština Beočin pomaže Susek

 

 U SUSEK STIGLE NAZIMICE KAO PORUČENE 

Beočin/Susek, 26. maj. 2016.

Izvor: Dnevnik

Opština Beočin pokrenula je projekat sufinansiranja nabavke stoke za koji je predvidela 2,4 miliona dinara iz budžeta. Na konkursu su mogla da učestvuju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva, a uslov je bio da se stoka ne otuđi naredne dve godine i da jedno gazdinstvo može kupiti do dva grla. Lokalna samouprava je u kupovini učestvovala čak 70 odsto, čime je Beočin među tri opštine u Vojvodini koje na ovaj način pomažu poljoprivrednike, odnosno stočare. Na konkurs se prijavilo 50 domaćinstava, a svi prijavljeni ispunili su uslove konkursa.

SPELTA – NAJSTARIJA ŽITARICA

 

Stara Pazova, 25. maj 2016.

Izvor: RTV

Spelta najstarija žitarica ponovo se vratila u atar Stare Pazove. Naši dopisnici posetili su jednog od proizvođača u tom sremskom mestu. Speltu, žitaricu zdravlja, Janko Turčan posejao je jesenas na tri hektara, prvi put od kada se bavi poljoprivredom. Korišćena vekovima, zatim zaboravljena i upotrebljavana samo u ishrani vrhunskih trkačkih konja, danas Spelta ima široku primenu i u ishrani ljudi, alergičnih na gluten u pšenici. Osim toga, Spelta je i na dobroj ceni zbog svog prijatnog orašastog ukusa. A dobra cena, pre svega, uticala je na Turčanovo opredeljenje za ovu najstariju žitaricu

MALINARI OČEKUJU POMOĆ OD NOVE VLADE

 

Beograd, 24. maj 2016.

Izvor: Danas/RTS

Tačan iznos štete koju je, pre nekoliko dana, izazvao sneg u malinjacima u zapadnoj Srbiji, još uvek se utvrđuje, ali proizvođači tvrde da će rod biti prepolovljen. To će uticati na početnu akontnu cenu koja, kako poručuju, ne bi trebalo da bude niža od prošlogodišnje.

OSIGURAVANJE LETINE U LUKIĆEVU

 

Zrenjanin, 24 maj 2016.

Izvor: RTS1

Šteta od grada se može umanjiti osiguravanjem letine ili kada je reč o voćnjacima i vinogradima postavljanjem protivgradne mreže. Međutim, još uvek veoma malo voćara ulazi u investicije vezane za protivgradne mreže. Ipak je to još uvek skupa investicija. Neophodno je dosta novca da bi se nakon podizanja zasada voćnjaka, kao u selu Lukićevo kod Zrenjanina, gde na nešto više od 4,5 hektara ima jabuka i kajsija, da bi se obezbedio novac, a potom i podigli protivgradnu mrežu.

USPOREN RAST PROLEĆNIH USEVA

 

Beograd, 24. maj 2016.

Izvor: RTS

  • Sneg u maju je uništio deo malina, a kiše i niske temperature usporile su rast prolećnih useva. U šabačkom kraju usporen je rast kukuruza, a zbog lošeg vremena kasni se sa radovima u polju i njegovom prihranom mineralnim đubrivima. Međutim, agronomi kažu da razloga za brigu nema i da to neće uticati na prinos.

Velika količina vlage u zemljištu nepovoljno je uticala na useve, ali ne i na korove kojih je sve više. Česte promene vremena temperatura u maju ne pogoduju povrtarskim kulturama od čije proizvodnje žive mnoge porodice u ovom kraju.

OČEKUJE SE MANJI ROD VOĆA

 

Niš, 24. maj 2016.

Izvor: Narodne novine - Niš

  • Smanjenje roda šljive, višnje i jagoda posledica nedavnog mraza i kišnog ovogodišnjeg proleća 
  • Na području opštine Blace pod šljivom oko 5.000 hektara, a pod višnjom oko 600 

Nedavni mraz i kišno vreme koje je potrajalo ovog proleća negativno će se odraziti na ovogodišnji rod voća u blačkom kraju, procenjuju poljoprivredni stručnjaci. Prema rečima Dragana Gmijovića, stručnog saradnika za poljoprivredu u opštini Blace, biće manji rod višnje, šljive, ali i jagode u nižim predelima, kao što su atari sela Draguša i Pretežana. Imajući na umu da u blačkom kraju veliki broj poljoprivrednih domaćinstava gaji šljivu, koja je i zaštitni znak ove opštine, smanjen rod odraziće se i na njihove prihode.

SUNCE NAJVIŠE POTREBNO KUKURUZU

 

Zrenjanin, 23. maj 2016.

Izvor: Danas

Najveća fabrika na otvorenom, poljoprivredna proizvodnja, priprema se da ubere plodove svog rada. Doduše, vremenske prilike ovog proleća nisu baš bili idealni, s obzirom na to da je nakon sunčanog, i za rast biljaka korisnog, toplog aprila, usledio nešto duži kišni period. Doduše, situacija nije tako alarmantna. Naprotiv, jesenji usevi dobro napreduju, a veliki broj toplih dana proteklog meseca omogućio je setvu jarih useva u optimalnom roku. O stanju useva za Danas govore stručnjaci zrenjaninske Poljoprivredne službe, koji su svakog dana na njivama i prate situaciju na terenu.