- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

OBUHVAĆENO 67 ZEMALJA

 

VELIKA AKCIJA INTERPOLA I EUROPOLA I U HRVATSKOJ

Iz trgovina širom Evrope i sveta povučeno 3.620 tona neispravne hrane

Zagreb, 8. maj 2018.

Izvor: novilist.hr

  • Sprovedeno je više od 41.200 istraga – u trgovinama, na tržnicama, vazdušnim i pomorskim lukama, otkriveno 50 kriminalnih mreža koje su manipulisale hranom te uhapšeno 749 ljudi. Zatvoreno je 66 fabrika, odnosno pogona u kojima se proizvodila ili pakovala hrana. U Hrvatskoj, kako se neslužbeno saznaje,  nije bilo povlačenja proizvoda s polica ili farmi

Pokvareno meso, hemikalijama obojena tuna, lažno mleko u prahu za bebe, zagađeno brašno, metanol u alkoholnim pićima – samo je deo proizvoda zaplenjenih u velikoj akciji Interpola i Europola u trgovinama širom Evrope i sveta, OPSON VII, koja je sprovođena od decembra prošle do marta ove godine u 67 zemalja, uključujući i Hrvatsku.

Detaljni nalazi javnosti će biti otkriveni u predstojećim mesecima, no zasad je objavljeno kako je s polica trgovina povučeno ukupno 3.620 tona i 9,7 miliona litara lažne, ili hrane koja ne zadovoljava standarde, odnosno i vrlo opasne hrane odnosno pića. Akcija se odvijala od Australije i Indonezije, preko afričkih zemalja, američkog kontinenta, do država Evrope, pa tako i Hrvatske.

Prema informacijama Europola i Interpola, sprovedeno je preko 41.200 istraga – u trgovinama, na tržnicama, vazdušnim i pomorskim lukama, otkriveno gotovo 50 kriminalnih mreža koje su manipulisale hranom te uhapšeno 749 ljudi. Zatvoreno je ukupno 66 fabrika, odnosno pogona u kojima se proizvodila ili pakovala hrana.

Kvarljiva roba

U Belgiji je, koliko je dosad poznato, zbog pokvarenog mesa zatvorena tamošnja najveća fabrika mesa i meso je povučeno iz supermarketa. U mesu su pronađeni  mesni otpatci, odnosno ostaci trupa zaklanih životinja namenjeni hranjenju životinja, koji su zabranjeni za ljudsku ishranu.

U Španiji je uhapšeno četvero ljudi i zatvoreno postrojenje koje je pakovalo lažno mleko u prahu za bebe, namenjene izvozu u Kinu. Zaplenjeno je osam tona proizvoda te ustanovljeno da u njemu nije bilo nutrijenata koje hrana za bebe  moraju imati. Prašak je kupljen u Poljskoj za 1 evro po kilogramu i dostavljen u Barcelonu. Iako nije bio štetan, nedostajale su mu hranjive materije potrebne bebama i proizveden je u uslovima koji ne zadovoljavaju standarde kvalitete hrane.

U Francuskoj je pak zaplenjeno preko 9,5 tona krijumčarene kvarljive robe i 60 litara goriva i sirovina namenjenih ilegalnom rudarenju zlata. U 11 država – Španiji, Italiji, Portugaliji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, UK, Mađarskoj, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švicarskoj – sprovedene su akcije razotkrivanja kriminalnih radnji vezanih za meso tune te zaplenjena ukupno 51 tona tune.

Ustanovljeno je da je tuna u nekim državama ilegalno tretirana supstancama kojima se postiže da meso izgleda svežije. Kako je saopštila Evropska komisija, to može predstavljati ozbiljan rizik za javno zdravlje, uzimajući u obzir da modifikacija početne boje može pokrivati kvarenje, što dopušta razvoj bioloških amina (histamina), odgovornih za tzv. Scombroid sindrom kod ljudi.

Obojena tuna zapravo može sadržavati visoke doze histamina, koji može dovesti do teških alergijskih reakcija, dok nitriti korišćeni u bojenju mogu uzrokovati stvaranje kancerogenih stanica.

Goleme zarade

Španija i Francuska takođe sprovode istrage o tuni predviđenoj za konzervisanje, a prodavanoj kao sveže meso, i o ilegalnoj upotrebi aditiva. Tuna namenjena konzervisanju, a prodavana kao sveža na tržištu tako postiže dvostruko veću cenu od one koju bi imala kao konzervisana.

Procene kažu da se na taj način zameni oko 25.000 tona tune godišnje, na čemu falsifikatori ostvaruju zaradu od oko 200 miliona evra godišnje. Iz tog razlog potrošači se upozoravaju da budu oprezni kad naiđu na »svežu« tunu s preniskom cenom. Ako je boja tune neprirodno crvena, moguće je da je tretirana nitritima i/ili visokim dozama antioksidansa.

Na pitanje o rezultatima istrage u Hrvatskoj, ovom listu je odgovoreno iz Carine, koja se u veliku svetsku akciju uključila, kažu, u razdoblju od 26. marta do 31. marta 2018. godine, i to na način da se u sklopu 24-satnog nadzora na celokupnom carinskom području obavljao prvenstveno nadzor hrane i pića pri uvozu u Hrvatsku, i to s aspekta provere ispravnog deklarisanja roba, porekla robe, ispravnosti priložene dokumentacije koja prati robu, kao i upotrebu zaštićenih žigova i ambalaže, a zloupotrebom kojih se može ukazati da se radi o trgovačkim falsifikovanjima proizvoda.

Interes javnosti

»Tokom sprovođenja operativnih aktivnosti iz delokruga rada Carinske uprave nisu utvrđene nepravilnosti s aspekta carinskih mera, odnosno nije utvrđena sumnja u mogući uvoz roba koje bi ukazivale na trgovačko falsifikovanje hrane i pića. S obzirom na to da je interes javnosti u najvećem delu izazvan objavom informacija kako je u nekim zemljama bila zaplenjena  zdravstveno neispravna hrana, a tokom sprovođenja širih razmera OA OPSON VII, obaveštavamo vas kako Carinska uprava nije nadležna za kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane, već je to u nadležnosti Sanitarne inspekcije, Ministarstva zdravlja. Isto tako, i pri uvozu roba kao što su hrana i piće, pre sprovođenja mera carinskog nadzora pri uvozu takve robe, Granična sanitarna inspekcija nadležna je obaviti nadzor iste«, kažu u Carini. Kako neslužbeno saznajemo, u Hrvatskoj nije bilo povlačenja proizvoda s polica ili farmi.

Indonezijska je policija, na primer, zaplenila veliku količinu zabranjenih vrsta alkohola koji je uzrokovao smrt 60 ljudi, dok je u Bugarskoj zaplenjeno svinjsko meso s trihinelom, od koje je obolelo 12 ljudi. U Vijetnamu je zaplenjeno više od deset tona rezanaca koji su sadržavali boraks, kao i gotovo sedam tona bambusovog korenja namakanog u nepoznate hemikalije kako bi proizvod izgledao svežiji. U Rusiji je otkriveno i zatvoreno 48 ilegalnih fabrika, i više od 1,6 miliona tona ilegalno proizvedenog alkohola, kao i sedam miliona evra vredan prokrijumčareni duvan.

Hrvati nepoverljivi po pitanju sigurnosti hrane

Više od 90 odsto hrvatskih građana jako je zabrinuto zbog prevara hranom, što ih čini najzabrinutijima po tom pitanju u 25 EU zemalja u kojima je EFSA, Evropska agencija za sigurnost hrane, provela istraživanje čiji je cilj bio ispitati koliko su Evropljani informisani, a koliko zabrinuti zbog prevara s hranom – kako onih poznatih, tako i rizika u nastajanju. Ispitivalo se i čijim informacijama o sigurnosti hrane građani najviše veruju te pokazalo da Hrvati u tom pogledu najviše veruju onome što im kažu prijatelji i rodbina, dok najmanje veruju onome što im »servira« – država. Samo 12 odsto hrvatskih građana veruje u informacije o sigurnosti hrane koje objavljuje država, za razliku od, na primer, 53 odsto Danaca, poznatih po svom poverenju u institucije. U proseku, državnim informacijama o sigurnosti hrane veruje 33 odsto Evropljana. Takođe, hrvatski potrošači su u odnosu na ostatak Evrope nepoverljiviji i prema informacijama koje plasiraju agencije za sigurnost hrane, jer njima u Hrvatskoj  veruje 43 odsto potrošača, za razliku od 56 odsto na nivou EU-a. 
Potrošači širom EU-a iskazuju veću zabrinutost zbog već utvrđenih rizika u hrani od onih u nastajanju, dok im nedostaje i  znanja o novim rizicima. Na primer, hrvatski su potrošači poprilično neinformisani o rizicima konzumacije zelenih smoothija, plastične riže te o nanotehnologiji. ( Foto, video: Europol, bvl.bund.de i index.hr)