- TRŽIŠTE - /13.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.39 din/kg , pšenica 17.53 din/kg , soja 30.58 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.22 din/kg , pšenica 17.11 din/kg , soja 27.22 din/kg ; /13.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.70 din/kg , pšenica 23.28 din/kg , soja - ;

OČEKUJE SE BLAGI RAST CENA HRANE DO KRAJA GODINE

 

Beograd, 26. februar 2018.

Izvor: Politika

  • Nije nemoguće da će povećanje penzija i plata, koliko god da je simbolično, „povući” i inflaciju, smatraju stručnjaci

Austrijska „Erste” grupa predviđa da će stopa inflacije u Srbiji u poslednjem kvartalu 2018. godine dostići oko 3,5 odsto. Kako se navodi, njeno kretanje u prvoj polovini godine biće određeno efektom visoke prošlogodišnje cene nafte i mesa. To zapravo znači da će cene hrane, do sredine godine, igrati važnu ulogu u kretanju inflacije u našoj zemlji.

Uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog je to što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena (kojima se meri inflacija) previsok i iznosi oko 35,5 odsto. Taj udeo dvostruko je veći nego u državama okruženju ili u EU.

Prema podacima iz juna prošle godine, Srbija je u društvu samo dve članice EU (Rumunija i Bugarska) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. Ostale evropske države za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade – Luksemburg, recimo, svega 11 odsto. Ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12,3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).

Takođe, i nepredvidivost kretanja cena namirnica u našoj zemlji veća je nego u drugim državama. Analitičari smatraju da se na ovaj problem može uticati, recimo, politikom robnih rezervi ili antimonopolskom politikom.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković očekuje samo blagi rast inflacije u prvoj polovini godine, i to pod uticajem svetskih cena hrane. Kasnije bi, ističe, moglo da dođe do smirivanja usled stabilizacije ponude i tražnje, jer se očekuje dobar ovogodišnji rod poljoprivrednih useva.

– Ukoliko postoji monopol na tržištu jedini način za snižavanje cena je uvoz. Država, takođe, ima mogućnost da utiče na cene hrane, i to onih proizvoda koje subvencioniše iz agrarnog budžeta. Kad je reč o robnim rezervama, sumnjam da u praksi to može da se sprovede. Moguće je samo teoretski, jer robne rezerve nemaju novac da intervenišu na taj način – smatra Stanković.

Što se svetskih cena hrane tiče, očekuje se da će u ovoj godini nastaviti pad cena sirovina (žitarica i šećera), dok će cene mesa, ulja i prerađevina od mleka biti stabilne, sa tendencijom rasta.

– Kod nas raste upravo uvoz ovih proizvoda, tako se svetske cene odražavaju i na domaće. Evidentno je da nemamo proizvodnju svinjskog mesa koja može da pokrije domaće potrebe – ističe naš sagovornik.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za „Politiku” da je upitna metodologija kojom su se služili analitičari u ovom istraživanju. Međutim, nije neočekivano da će sa rastom penzija i zarada u javnom sektoru, koliko god da je simboličan, i cene početi da rastu.

– Ne očekujem znatno povećanje, ali bi prosečan rast cena hrane mogao da bude oko četiri odsto, što će sigurno povući inflaciju. Kad je reč o gorivu, stanje nije alarmantno, a i pitanje je kako će se cene derivata kretati u prvoj polovini ove godine – kaže Milićević.