Prof. dr Ivan Radović

• Više od trećine vrednosti ukupne stočarske proizvodnje u Republici Srbiji čini proizvodnja svinjskog mesa.
• Broj zaklanih grla svinja je u prethodnim godinama na nivou petogodišnjeg proseka. Od ukupnog broja, u klanicama je zaklano nešto više od 2,2 miliona grla. Tokom prethodnog desetogodišnjeg perioda, neto masa zaklanih grla u klanicama kreće se u rasponu od 70 kg do 79 kg.

Republika Srbija raspolaže značajnim prerađivačkim kapacitetima u stočarskoj proizvodnji (1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca/koza i živine i rasecanje i preradu mesa goveda, svinja, živine i riba), ali njihov stepen iskorišćenosti je znatno ispod projektovanih. Mali broj objekata je registrovan za izvoz (samo 114 objekata). Dozvolu za izvoz na tržište zemalja EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa. Domaća potrošnja svinjskog mesa u prethodnom petogodišnjem periodu iznosila je u proseku oko 316 hiljada tona godišnje, što je nešto više iznad  nivoa proizvodnje.

U Republici Srbiji je završen Pravilnik o klasiranju svinjskih polutki na liniji klanja i stvara se mogućnost da se na terenu uvede plaćanje po procentu mesnatosti. Prestankom vakcinacije protiv svinjske kuge, koja se očekuje u narednom periodu, stvara se preduslov za izvoz tovljenika na EU tržište.

Oscilacije cena tovljenika nepovoljno deluju na samu proizvodnju, što dovodi do njenog stagniranja, čime se ne stvara mogućnost da se strategija razvoja ove grane trasira u pravom smeru.

Tovljenici u Srbiji imaju 20 dana duži tov, neujednačenog kvaliteta, sa prosečno 55,5 procenta mesa u polutki u Srbiji.

Dobar kvalitet trupa svinja karakteriše visoko učešće mišićnog tkiva u važnijim delovima polutke (but, plećka, leđa, vrat). Na liniji klanja izrazito važna metoda selekcije svinja i unapređenja proizvodnje svinjskog mesa predstavlja određivanje vrednosti klaničnih parametara svinjskih polutki. Iako se mnogo pažnje poklanja živoj masi tovljenika, konverziji hrane i visini dnevnog prirasta, u selekciji svinja posebna pažnja obraća se na zastupljenost mesa u ukupnoj masi polutke. Na osnovu ocene kvaliteta polutki vrednuje se i ukupan rad u oblasti genetike, selekcije, ishrane, reprodukcije i zdravstvene zaštite svinja. Na liniji klanja procena mesnatosti svinja vrši se na osnovu debljine leđne slanine i prečnika “musculus longissimus dorsi” (MLD).

ZNAČAJ:

Kompletan posao je veoma značajan sa stanovišta unapređenja svinjarstva putem primene odgajivačkih programa, gde se povratne informacije sa farmi (o kvalitetu živih životinja) i iz klanica (o kvalitetu i mesnatosti tovljenika) prema Glavnoj odgajivačkoj organizaciji – Departman za stočarstvo - koriste za precizniju ocenu oplemenjivačke vrednosti priplodnih grla, a naročito nerastova. Time bi se stvorila mogućnost da se u testiranje i priplod uključe samo grla koja ispunjavaju uslove odgajivačkog cilja, a mere Ministarstva bile fokusirane samo na kvalitetne proizvođače i grla, što bi rezultiralo da se deo sredstava usmeri ka plaćanju ocenjivanja polutki na liniji klanja.

BENEFIT:

•Plaćanje na osnovu kvaliteta, a ne na osnovu žive mere.

•Značaj za one farmere koji ulažu u genetiku, selekciju i znanje i time podižu nivo proizvodnje.

•Subvencije idu direktno farmama, koje imaju mesnatije tovljenike.

•Izbegavanje pojave svaštarenja i ulaženja u proizvodnju bez jasnog cilja i računice. Time će se sprečiti i prevelike oscilacije, kao sada u slučaju velike ponude.

•Smanjenje prodaje priplodnog materijala (terminalni nerastovi) koji ne daje očekivane rezultate (u ovom slučaju bi jedan od važnijih, a jedini nepristrasan rezultat  bio upravo ocena mesnatosti na liniji klanja).

•Forsiranjem mesnatosti na liniji klanja bi se značajno smanjili troškovi ishrane i cena koštanja tovljenika, a samim tim bi se povećala efikasnost proizvodnje.

•Davanje prostora da se od početka radi selekcijski rad, a ne kao sada, stihijski i bez velike podrške od strane vlasnika (koje interesuju samo subvencije).

•Odgajivačko selekcijski rad bi bio zaokružen sa povratinm informacijama sa linije klanja, pri čemu bi se preciznije definisala oplemenjivačka vrednost priplodnog materijala na farmama i time jasnije definisali odgajivački programi.

•Mere Ministarstva bi bile fokusirane samo na kvalitetne proizvođače, čime bi se izbegla proizvodnja iz nužde ili hobija, a samim tim i tržišna kolebanja.

•Manji iznos budžetskih sredstava za ovu granu (ili isti, ali usmeren ka profilisanim korisnicima).

REALIZACIJA:

Ustanova na teritoriji AP Vojvodine, koja bi obavljala merenje i klasifikaciju svinjskih polutki bi bila Glavna odgajivačka organizacija – Departman za stočarstvo, Novi Sad, koja je kupila sofisticiranu opremu/aparate za merenje debljine leđne slanine (tri uređaja), a koja na terenu poslednjih 25 godina sprovodi performans test i ultrazvučno merenje debljine leđne slanine na živim životinjama (poseduje dva ultrazvučna aparata najnovije generacije za merenje debljine slanine na živim životinjama) i te podatke obrađuje u cilju dobijanja selekcijskog indeksa za kvalitetna priplodna grla koja se dalje ostavljaju u priplod. Ukupan broj grla koji se godišnje testira je oko 35.000 nazimica i nerastova.

U ovom slučaju, radom Glavne odgajivačke organizacije na terenu AP Vojvodine, zbog važnosti nepristrasne i tačne ocene mesnatosti na liniji klanja, ali i zbog analize te ocene i dobijanja krajnje oplemenjivačke vrednosti roditelja tovljenika i, naravno, brzine informacije prema klanici (mesnatost tovljenika, na osnovu čega će klanica platiti tovljenika) i prema farmi (mesnatost tovljenika i ocena oplemenjivačke vrednosti roditelja tih tovljenika na farmi, na osnovu kojeg farma dalje sprovodi selekcijske poslove), a prema Zakonu o stočarstvu, sprovodio bi se Glavni odgajivački program, koji kao povereni zadatak, ova ustanova  može obaviti u punom zaokruženom obimu, stvarajući mogućnost direktnog dobijanja podataka i preciznije ocene oplemenjivačke vrednosti grla.

Obzirom da je za ovakvu vrstu posla  neophodno imati i adekvatno obučene stručnjake koji će sutra moći da odgovore na ovu vrstu izazova, Departman za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta  u Novm Sadu je oformio tim mladih stručnjaka i u saradnji sa Norveškom  agencijom za klasifikaciju polutki na liniji klanja „Nortura“ uputio ih na usavršavanje.

Odlazak u Norvešku je nastavak usavršavanja, koje je započeto u Italiji u klanici „Italcarni“ ove godine. Obukom u Norveškoj upoznali su se sa zakonodavstvom i  stručno osposobili za klasifikaciju polutki na liniji klanja. Poseta Norveškoj je organizovana dvokratno u periodu od 12 – 26. novembra 2017., a obuka je obuhvatila teorijski deo koji je imao za cilj upoznavanje sa norveškim zakonodavstvom, kao i samim sistemom klasifikacije polutki na liniji klanja, koji pod jednim krovom obuhvata Ministarstvo, udruženje farmera i klaničara u agenciji „Nortura“. Svi oni imaju zajednički cilj - unapređenje norveškog svinjarstva. Praktični deo je održan u klanici „Fatland“  koja ima linije za tovljenike, krmače, jagnjad i goveda. Obuka je obavljena aparatom “Hennessy Grade” Sistemom, metodom dve tačke, gde se moglo videti na delu organizacija rada klasifikacije.

Zaposleni odeljenja su diplomirani inženjeri Poljoprivrednog fakulteta, departmana za stočarstvo:

master ing. Mile Mirkov

dipl. inž. Malešević Savo

dipl. inž. Ratkov Željko

Poseduju evropski sertifikat za klasifikaciju. Obuka i polaganje za sertifikovanog klasifikatora je obavljena u Italiji u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, prehrambene i šumarske politike „Ministero delle Politiche Agricole Alimentari e Forestali“ gde su postigli zavidne rezultate.

Sam rad operatera na liniji klanja, izvodi se aparatima najnovije generacije proizvođača “Classpro Optigrade MCP”.

Tokom 2017. Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je raspisao konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju aktivnosti unapređivanja kvaliteta  mesa u stočarstvu u AP Vojvodini. Cilj Konkursa je podrška unapređivanju kvaliteta mesa u svinjarstvu, primenom odgajivačkih programa i kontrole kvaliteta polutki na liniji klanja, sa nastojanjem dobijanja mesnatijih tovljenika i stvaranja preduslova za plaćanje tovljenika na tržištu na osnovu kvaliteta polutki, odnosno procenta mesa. Sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za monitoring postojećeg stanja u oceni kvaliteta polutki na teritoriji AP Vojvodine, obuku ocenjivača, ocenjivanje kvaliteta polutki u odabranim klanicama i prikupljanje podataka, analizu mesnatosti grla i prilagođavanje softvera setu podataka s linije klanja, sačinjavanje predloga o načinu implementacije sistema na celoj teritoriji AP Vojvodine.

U ispitivanje je uključeno 8 klanica:

1.IM Matijević

2.IM Karneks

3.IM Đurđević

4.IM Nedeljković

5.IM Bačka Topola

6.IM Gozba

7.IM Big Trade

8.IM Agropapuk

9.IM Promes

Takođe je uključeno 97 proizvođača, a ukupno je ocenjeno 60.506 polutki.

Grafikon. Klasifikacija polutki po SEUROP standardu

Odnos mesnatosti između malih, srednjih i velikih proizvođača

Na slici ispod je prikazan izveštaj koji Departman šalje klanici nakon odrađenog merenja mesnatosti svinjskih polutki i obrade podataka.

Izmerena mensatost kod malih, srednjih i velikih proizvođača:

Evidentna je razlika u mesnatosti polutki kod manjih, srednjih proizvođača koja iznosi i do 2% izmeću malih i velikih proizvođača.

MODUL ZA KLANICE:

Potreba za softverom koji će kontrolisati unos i obradu podataka o svinjskim trupovima, na liniji klanja, tačnije skladištiti podatke nastale merenjem aparata za klasifikaciju trupova je neminovnost. Obrađeni podaci se mogu preneti u program PIG VISIONS. Dakle softver predstavlja sponu između memorije aparata koji sladišti sirove podatke (brojeve) o merama i PIG VISIONS.

Program poseduje deo za unos podataka, pregled podataka, zatim pristup  klasifikatora u program (svaki klasifikator će  imati svoju šifru sa kojom može da ulazi u program), samim tim je kontrola rada klasifikatora olakšana. Obaveza je odgovorne osobe, odnosno, klasifikatora da unese tačne podatke o životinji, tačne mere sa klasiranja.

Procena efekta povećanja mesnatosti za 1 %

Prema SGS, 2016;

Efekat kod klanica

•Ukupno je prouzvedeno 300.000 t žive mere svinja. Ako uzmemo da je prosečna masa tovljenika 100 kg, to je ukupno 3 mil tovljenika.

•Pretpostavljeni radman polutki je 75%, što iznosi 225.000 t trupova.

•Prosečna mesnatost trupova u Srbiji je 54%, čime se dobija 121.500 t mesa, sa cenom od 400 din, iznosi 48,6 mlrd dinara.

•Ako se procenat mesnatosti poveća za 1% (osobina prirasta mesa je visoko nasledna osobina, gde se može očekivati veći efekat uz odgovarajuću selekciju), dobijamo 123.750 t mesa, sa trenutnom cenom od 400 din, iznosi 49,5 mlrd dinara.

•RAZLIKA JE 900 MIL RSD ILI 7,5 MIL EVRA

EFEKAT KOD PROIZVOĐAČA

Mesnatiji tovljenici imaju veći dnevni prirast i kraći period tova.

Prvi efekat

•Trajanje tova u Srbiji je oko 130 dana prosečno. 

•Kod mesnatijih tovljenika trajanje tova pod pretpostavkom da bude kraće jedan hranidbeni dan, to znači da imamo 3 mil tovljenika * 1 dan=  3 mil. hranidbenih dana * 3 kg/dan *30 din/kg (cena hrane) = 270 mil. rsd manje dato za hranu.

Drugi efekat

•Prosečni dnevni prirast tovljenika u Srbiji je 600 g.

•Mesnatiji tovljenici imaju veći prirast, pod pretpostavkom da je on samo 650 g, to je za period tova od 130 dana 6,5 kg žive mere više po tovljeniku.

•Imamo 3 mil.tovljenika * 6,5 kg žive mere više=19,5 mil kg žive mere (po trenutnim cenama kg žive mere je 155 din,

•što znači da farmeri više zarade 3,022 mlrd dinara ili 14,6 mil. kg trupova (19,5 * 75% randman) ili 8 mil kg čistog mesa (14,6*55% mesnatost), koji dobiju klaničari.