- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

Odjeci

 

TOVNO GOVEDARSTVO SVE VIŠE INTERESUJE STOČARE

Biljana Popadić

Novi Sad, 1. mart 2018.

Sušna godina je otežala proizvodnju u tovnom govedarstvu u Srbiji, pogotovo u Vojvodini, jer su odgajivači teškom mukom dolazili do kabaste hrane, a taj nedostatak uticao je  i na proizvodnju mleka. Međutim, ta činjenica nije umanjila interes stočara za tov junadi i na uzgoj po sistemu „krava-tele”. To je bilo i jedna od tema na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde se razgovaralo o proširenju i uslovima za uspostavljanje sistema „krava-tele”, o čemu su detaljno govorili prof. dr Miroslav Plavšić i dr Denis Kučević, kao i docent dr Mirko Ivković.

Iskustva o sistemu „krava-tele” izneo je i Čedomir Keco, agroanalitičar i odgajivač tovne rase hereford.

Nakon izlaganja i predočenih podataka o sistemu „krava-tele”, stočari su postavljali pitanja vezana za podsticaje od strane države, o dugoročnom korišćenju državnih oranica i pašnjaka, koje su uzurpirani u pojedinim opštinama. Čuo se i zahtev da pašnjake u zaštićenom prostoru ili nacionalnim parkovima treba ustupiti stočarima, kao i da se oni staraju za održavanje pašnjaka u selima, uz nadoknadu za zaštitu životne sredine. Iskustva iz EU, kako je rečeno, lako su primenljiva i kod nas i to bi doprinelo da 110.000 hektara pašnjaka, koliko ima u AP Vojvodini, budu u funkciji duži period u godini.

I ovaj skup na Poljoprivrednom fakultetu, kada je reč o proizvodnji teladi za tov, je pokazao da za to postoji veliki interes stočara, jer su se mnogo „okliznuli” na proizvodnji mleka, koje se u nekim krajevima i danas plaća 23 dinara (severni Banat).

Prof. dr Miroslav Plavšić je stočarima saopštio da sistemom „krava-tele” ova vrsta govedarstva može da umanji nestašicu teladii poveća proizvodnju goveđeg mesa i obezbedi dodatni prihod farmerima. Sa ove proizvodnje može se lako, ali ne i brzo, preorijentisati i na organsku proizvodnju mesa, koje je traženo na tržištu EU.

Dr Plavšić je upozorio da predviđanja ukazuju da će se svetska populacija povećati sa 7,2 milijardi ljudi na 9,6 milijardi do 2050. godine.

-         To su izazovi za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju i biće izražena potreba za hranom animalnog porekla. Goveđe meso već sada predstavlja luksuz, a ne dostaje ga na tržištu EU i to je taj izazov za naše stočare - rekao je dr Plavšić.

Zbog pokazanog interesovanja za ovu vrstu govedarstva iznećemo niz podataka i mera  koje su predložili stočari.

***

Mali semafor o govedarstvu u Srbiji

(nema usaglašenih podataka)

  • Brojno stanje 426.000 krava. Ukupno telenje po evidenciji 294.000 – šta je sa ostalim podmlatkom!?
  • Simentalske rase 171.272.
  • Tovne rase umatičene 700. U februaru uvezeno 100 steonih junica.
  • Broj grla u muži sa premijom 2017. godine – 139.206 (treći kvartal).
  • Broj umatičenih krava svih rasa: 238.000 grla.
  • Broj korisnika premije 23.655 u 122 mlekare.
  • 12 dinara je izdvajanje iz državne kase za litar predatog mleka industriji (uračunate i premije za grla).
  • Otkup mleka u padu I-III kvartal 525.789.221.
  • Očekuje se 601.052.294 litara.

Ne tako davno imali smo milijardu litara otkupljenog mleka.

Uvoz biljne masti oko 18.000 tona završi u mlečnoj industriji i kod konditora.

Šta toviti i put do uvećanja ponude utovljene junadi

Tovni podmaladak iz domaće proizvodnje:

  • simentalska rasa oko 90.000 teladi;
  • ostale rase tovne i u tipu simentalca – oko 30.000 teladi;
  • ima i drugih kategorija.
  • Mere koje se očekuju od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:
  • Zabraniti klanje i izvoz teladi simentalske rase i drugih tovnih rasa.
  • Uvesti premiju za uzgoj ženskog teleta za priplod, uz obavezu da grla ostanu na farmi odgajivača 36 meseci.
  • Dozvoliti uvoz priplodnih tovnih grla najmanje starosti 12 meseci i da ostanu kod farmera najmanje 36 meseci.
  • Stimulisati korišćenje pašnjaka za tovno govedarstvo po EU modelu uz korišćenje zaštićenih ili poluzaštićenih prostora u parkovima prirode. Obustaviti „nasilje” nad pašnjacima, što se čini proglašavanjem šumskim područjem da bi se navodno obavilo novo pošumljavanje, što bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede nije moguće.

Situacija: država je otvorila put za proizvodnju, a junadi nedovoljno

  • Postoji kupac žive vage bebi bifa i mesa (konfekcionirano) i četvrti ili se to očekuje (sporo se realizuju ugovori i protokoli);
  • Velike količine potrebne na tržištima Kine, Turske, Ruske federacije...Najbliži izvoz u Tursku. Sada se izvozi u Bosnu i Hercegovinu.
  • Očekuju sepovoljne cene. (U Turskoj je cena žive junad 3,8 evra.)

   (Otkupna cena 22. februara u regionu Subotice 2,20 evra/kg).

Šta danas imamo u tovu i realizovani podsticaji?
Gde je nestalo 26.700 ili više muške teladi?

Potencijal – 426.000 krava (213.000 teladi, 106.500 muške teladi):

  • U tovu na većim farmama oko 30.000 grla danas u tovu;
  • Na gazdinstvima (seoske štale) oko 80.000(?);
  • Oko 15.000 gazdinstava ostvarilo je premiju za tov 2016. godine;
  • U ponudi muške teladi tovne rase nisu dominantne u Vojvodini.

Za 2017. godinu u Upravi za agrarna plaćanja primljeno je 13.084 zahteva za tov, za oko 70.000 komada junadi.

Isplaćeno je u 2016. godini podsticaja za 79.778 grla, a gazdinstva su u proseku tovila pet do šest grla.

Šta je do sada zaključeno na sastanku Proizvodnih grupa i predlozi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede?

  • Da se prihvati upis simentalskog govečeta u tovne rase, kao i francuske rase salers;
  • da se 2019. godine omogući izbor veterinara (kao što se bira lični lekar) svakom farmeru umesto dodele reona;
  • da bespovratna sredstva od strane države za nabavku tovnih grla budu 3.000.000 dinara po gazdinstvu, sa najvećom priznatom cenom od 125.000 dinara po grlu za grla iz uvoza i 2.000.000 dinara (125.000po komadu) za nabavku grla iz domaće proizvodnje, kao i da ni jedno grlo kupljeno na ovaj način ne može biti otuđeno 36 meseci;
  • da se broj grla za podsticaje ograniči na 300 ili 400 komada;
  • da za uvoz bikova podsticaj iznosi 250.000 dinara– do dva bika po gazdinstvu – jedan bik na50 krava;
  • da se premiraju i u priplodu melezi tovnih rasakada ostaju u priplodu(20.000 ili 25.000 dinara);
  • da donja granica starosti za priplodna grla iz uvoza bude 12 meseci;
  • da se sve isplate za tovno govedarstvo predvide u uredbi i da budu oročene za isplatu u tekućoj godini, to znači da rok prijave bude do 1. oktobra (ostale isplate iduće godine);
  • da se sa Upravom za veterinu utvrdi program zaštite teladi pre ulaska u tov, kao i da se ukine karantin po modelu EU ili „omekša” postojeći;
  • da se sačini Pravilnik o haremskom parenju goveda;
  • da se vakcinacijiz programa mera obavlja prema potrebi, a ne po lageru vakcine, sa regionalnim uspostavljanjem zaštitnih zona (loš primer dermatitisa).
  • ***

Udruženje „Agroprofit” formiralo je eksperimentalno četiri Proizvodne grupe odgajivača tovnih rasa, koji su povezani sa ovim udruženjem.

Prema evidenciji grupa, njihovi članovi trenutno imaju oko 12.000 grla junadi pri kraju tova, a poslednja ostvarena cena za kilogram žive vage bila je 2,20 evra.

Broj goveda u čistoj rasi se ovih dana povećao za oko 200 grla, jer je uvezeno 100 steonih junica rase šarole, a neka grla u Reprodukcionom centru hereford u Ečkoj su stasala u kategoriju krava.