- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Odjeci protesta poljoprivrednika (I)

 

SRBIJI NEDOSTAJE ZAKON O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI

Novi Sad, 6. jun 2011.

 

Prof. dr Radovan Pejanovi─ç, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prorektor Univerziteta, u osvrtu na pro┼ílonedeljne proteste poljoprivrednika u izjavi za „AgroServis” i list „Moje Gazdinstvo”, rekao je da je Srbiji potreban Zakon o podsticajima koji bi usvojila Narodna skup┼ítina, a va┼żio bi 5-10 godina. To bi pomoglo i poljoprivrednicima i dr┼żavi da znaju na ─Źega i kada mogu da ra─Źunaju.

- Nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvo─Ĺa─Źa je izraz nepovoljnog i nestabilnog ekonomskog polo┼żaja na┼íe poljoprivrede. Ovo je, po mome mi┼íljenju, realna ocena koja se mora uva┼żiti - smatra dr Pejanovi─ç.

- U Srbiji ne postoji jasan i odr┼żiv model finansiranja poljoprivrede iz koga za du┼żi period poljoprivrednici mogu da vide – koliko novca i za ─Źega dr┼żava namerava da izdvoji iz Bud┼żeta.

Raspodela je vezana za ukupan bud┼żet koji se raspar─Źava uredbama. Novca je i suvi┼íe malo da bi se iznos od 20-25 milijardi dinara mogao smatrati razvojnim. Uz ovo, ne postoje ni dugoro─Źne kreditne linije za kupovinu zemlje, osnovnih stada, za podizanje zasada... Ako ne┼íto i postoji, to je za period ispod 10 godina, a to poljoprivrednici ne mogu prihvatiti. Srbiji su potrebni regionalni odr┼żivi razvojni programi u poljoprivredi i proizvodnja za poznatog kupca. Stimulacije za proizvodnju su uslov za konkurentnost. Nije daleko vreme da se ukupne premije dele po gazdinstvu bez stroge namene, ali do iznosa koji odre─Ĺuje veli─Źina poseda i broj stoke. To sve pi┼íe u zakonima i evropskim uredbama i va┼żi za period od 5-10 godina. Dakle, Srbiji je potreban Zakon o podsticajima u poljoprivredi koga ─çe usvojiti Narodna skup┼ítina.

Druga─Źije ocene, koje se ─Źesto mogu ─Źuti (kao napr. ona o navodnom povoljnijem polo┼żaju vojvo─Ĺanskih paora od strane nosilaca agrarne politike) su politikantske i opasne su. Takve ocene, ne samo ┼íto su la┼żne, ve─ç namerno ili nenamerno stvaraju politi─Źki razdor, „mute vodu“ i vode destrukciji sli─Źnoj onoj iz nedavne pro┼ílosti. 

Da bi smo prevazi┼íli ovu situaciju moramo se objektivno razumeti. Da bi poljoprivredni proizvo─Ĺa─Źi shvatili te┼íko stanje u kome se nalazi na┼ía privreda, kao i ograni─Źenost sredstava agrarnog bud┼żeta, potrebno je i da predstavnici vlasti shvate „muke“ poljoprivrednih proizvo─Ĺa─Źa.

Oni su, naime, decenijama izlo┼żeni prirodnim i dru┼ítvenim neda─çama. Setimo se samo 90-tih godina i ─Źinjenice da su oni izneli teret sunovrata u koji nas je uvela tada┼ínja politika. Ni┼íta manji nije njihov podvig iz 2000-ih, kada su u uslovima hroni─Źnog deficita spoljno-trgovinskog bilansa, uspeli da postignu suficit kojim se i danas ponosimo – navodi dr Pejanovi─ç.

- Postoji nerazumevanje i kada su u pitanju pojedini procesi koji se de┼íavaju u na┼íoj poljoprivredi. Ukrupnjavanje poseda je, nesumljivo, pozitivna tendencija, koju smo davno postavili kao jedan od strate┼íkih ciljeva agrarne politike. Shvatili smo da ne mo┼żemo da se bavimo ozbiljnom, krupnom konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom na sitnom posedu. Ne mogu, stoga, da razumem za┼íto se sada „odri─Źemo“ krupnog poseda, tretiraju─çi ga neravnopravno i nerazumno ga vezuju─çi za tajkune i nekakvu tajkunizaciju.

Da li je to politi─Źka demagogija ili deficit razumevanja. Nemamo pravo, po mome mi┼íljenju, ni na jedno ni na drugo. Moramo biti odgovorni i savesni i u ovim te┼íkim i opasnim vremenima biti razumni, trezveni, strpljivi i mudri. Ne smemo sebi dozvoliti proma┼íaje i „auto golove“. Oni su nas skupo ko┼ítali – zaklju─Źio je dr Radovan Pejanovi─ç.