- TRŽIŠTE - /28.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.30 din/kg , pšenica 19.35 din/kg , soja 37.70 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.24 din/kg , pšenica 20.73 din/kg , soja 34.60 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.72 din/kg , pšenica 15.87 din/kg , soja 32.20 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.52 din/kg , pšenica 21.55 din/kg , soja - ;

ODRŽAN DAN POLJA STRNIH ŽITA, KRMNOG BILJA I ULJANE REPICE

ODRŽAN DAN POLJA STRNIH ŽITA, KRMNOG BILJA I ULJANE REPICE

Novi Sad, 3. jun 2019.

Na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo  na Rimskim šančevima, u prisustvu nekoliko stotina gostiju iz zemlje i inostranstva, održana je tradicionalna manifestacija Dan polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvodr Vuk Radojević, istakao je na otvaranju da je ovo izuzetna prilika da na jednom mestu, poljoprivredni proizvođači mogu da se uvere kako su naši domaći istraživači i oplemenjivači radili na stvaranju novih  sorti i hibrida, i koji su  novi rezultati koji se mogu postići.

„Uvek treba imati u vidu da je oplemenjivanje jedan zahtevan proces, koji traži posvećenost i istrajnost, i sve to u cilju odgovora   novonastalim izazovima na svetskom nivou, pre svega u sklopu globalnih klimatskih promena, kao i kada je reč o pojavi novih štetočina i bolesti“, rekao je Radojević.

On je naglasio da samo primenom najasavremenijih znanja i tehnologija možemo biti konkurentni u domaćem semenarstvu i na svetskom tržištu.

Tradicija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo NS seme duga 80 godina, kako je resorni sekretar istakao, učinila je da ova institucija sa svojim stručnjacima oplemenjivačima, i svojim proizvodima,  ima  mesto i na domaćem i na svetskom tržištu.

Jedna  od osnovnih poruka, koju je Radojević uputio poljoprivrednim proizvođačima, bila je da koriste deklarisano seme u cilju postizanja stabilnih i visokoh prinosa, kako bi svoju proizvodnju učinili efikasnijom.

Radojević je istakao, da prema podacima sa terena, imamo zasejanih 560.000 hektara pod pšenicom, da je prosečna petogodišnja proizvodnja  oko 4,3 tone po hektaru, i da veruje da ćemo biti iznad tog proseka, te da će ovogodišnji prinos zadovoljiti domaće potrebe, i da se očekuju i značajne količine za izvoz.

On je podsetio da je Sekretarijat, zajedno sa poljoprivrednicima, za nabavku sistema za navodanjavanje, za nepune tri godine uložio preko 2,7 milijarde dinara. Na taj način omogućeno je navodnjavanje na novih preko 16.000 hektara obradivih površina u našoj pokrajini.Pored značajnih subvencija u sisteme za navodnjavanje, Radojević je podsetio i na značajne investicije u uređenje kanalske mreže i prevođenje jednonamenskog kanalskog sistema u dvonamenski, odnosno pored odvodnjavanja stvaranje uslova i za navodnjavanje. Reč je o zajedničkom projektu sa republičkom Vladom, i kako je Radojević podsetio, prva faza regionalnih sistema i podsistema za navodnjavanje je  završena, i očekuje se početak druge faze, što će omogućiti da dobijemo novih preko 100 hiljada hektara pod ovim sistemima.

Radojević je izneo da je u toku i razrada  jedne nove i veoma značajne mere od strane Pokrajinske vlade, koja će biti namenjena većim poljoprivrednicima. Ideja je da to bude jedna izuzetno povoljna kreditna linija, u saradnji sa Razvojnim fondom Vojvodine, gde će proizvođači uskoro moći da dođu do povoljnih, praktično beskamatnih, finansijskih sredstava. Manji poljoprivrednici imaju i dalje podršku Pokrajinskog sekretarijata i mogu računati na subvencije do 70 odsto.

Radojević je podsetio i da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji je prepoznat i kao institucija  od nacionalnog značaja, ostvaruju značajnu saradnju kada su u pitanju međunarodni projekti.U novembru mesecu biće završen Agrino -  IPA projekat prekogranične saradnje Srbija – Mađarska, i resorni sekretarijat je već krenuo u pripremu dokumentacije za nastavak ovog projekta-Agrino2,   koji će obuhvatiti druge biljne kulture, aromatično bilje i alternativna žita. Radojević je rekao da veruje da će Evropska komisija prepoznati značaj nastavka ovog projekta, čiji je cilj edukacija mladih poljoprivrednika da na malim površinama mogu da zasnuju proizvodnje od kojih mogu da ostvare egzistenciju.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvija, prof. dr Viktor Nedović ukazao je da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo je jedan od najbitnijih instituta koje imamo u državi, institut koji je razvijao istraživanja, radio selekciju, danas ima preko hiljadu priznatih hibrida i sorti širom  sveta, preko 1.200 ovde, sa izuzetno jakim naučnim kadrom.

„To je institucija koja svake godine ima progres, i koja treba da bude opremljena kako valja i da razvija i ljudski kapital. Tu se nalaze izuzetni stručnjaci, kojima se  država ponosi.Svega nekoliko naših instituta ima titulu da je od nacionalnog značaja, a ovaj je prvi u oblasti biotehničkih nauka“, istakao je Nedović koji je i zvanično otvorio ovu manifestaciju.

Istraživači iz Instituta za ratarstvo učestvuju u radnim telima koje Ministarstvo formira, kao što je Savet za nauku i u drugim radnim telima gde se kreira  politika daljeg razvoja  nauke, istraživanja i inovacija u Srbiji i tu daju značajan doprinos.

Direktorka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo drSvetlana Belešević Tubić je ovom prilikom istakla da naše sorte, pored visokog prinosa, imaju i kvalitet, od   kojih se dobija vrhunski hleb i najfinije pecivo. To je zato što je želja i potreba Instituta da za svoj narod obezbedi kvalitetnu i zdravu hranu.

Kako je navela, mnoga istraživanja su pokazala da je ulje od uljane repice jedno od najkvalitetnijih za zdravlje ljudi, a naši oplemenjivači sa kvalitetom naših sorti i hibrida uljane repice to potvrđuju.

Kada je u pitanju krmno bilje, pored našeg sortimenta, i naša preporučena tehnologija, sigurno će vam omogućiti da proizvedete najkvalitetniju hranu za domaće životinje.

Kroz osam decenija postojanja i rada, Institut je ostvario preko 10.000 rezultata od strane vrhunskih istraživača, postao lider u poljoprivrednim istraživanjima u našoj zemlji, ali i u regionu.

Kako je na kraju rekla, naglasak je na poljoprivrednim proizvođačima koji  su najvažniji, jer na njihovim parcelama se valorizuje sav rad Instituta, a obaveze Instituta je da sve svoje rezultate, znanje i inovativnost prenese do poljoprivrednih parcela,  jer jedino tako poljoprivreda može da se razvija i jedno tako naša država može biti konkurentna.