- TRŽIŠTE - /18.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.40 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.40 din/kg , pšenica 18.91 din/kg , soja 34.90 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.79 din/kg , pšenica 14.66 din/kg , soja 31.61 din/kg ; /18.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.29 din/kg , pšenica 20.11 din/kg , soja - ;

OKO 5.000 SEZONSKIH RADNIKA MANJE RADI NA CRNO

 

Beograd, 27. maj 2019.

Izvor: Politika

Od početka godine poslodavci na ime poreza i doprinosa u budžet uplatili 29,5 miliona dinara. Od 7. januara kada je počelo prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, širom Srbije angažovano je 5.095 sezonaca koji više ne rade na crno. Novi sistem prijave i odjave radnika, iako je nova poljoprivredna sezona tek na pragu, do sada je koristilo 111 poslodavca. Na ime poreza i doprinosa, oni su u budžet uplatili ukupno 29,5 miliona dinara što su, prema proceni premijerke Ane Brnabić, bolji rezultati nego na godišnjem nivou ranijih godina.

Cilj nove odredbe zakona o pojednostavljenom angažovanju radnika na sezonskim poslovima je da se smanje ilegalan rad u poljoprivredi, pošto se pretpostavlja da je u celoj zemlji u ovoj delatnosti angažovano oko čak 70.000 sezonaca. U nastupajućoj sezoni očekuje se da će biti još više takvog angažovanja i prijava putem elektronskog sistema. Kako ističe Zoran Đorđević, ministar za rad, ove godine je prvi put omogućeno da sezonski radnici budu prijavljeni tako da to poslodavce ne košta previše.

– Košta ih svakako manje nego za angažman po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. I sam postupak prijave je jednostavniji, tako da se planira primena takvog prijavljivanja i na druga zanimanja – najavio je Đorđević.

Za privredu su najvažnije mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove. Kao primer dobre prakse, Svetoslav Atanasov, član UO NALED-a, upravo navodi novu proceduru prijave sezonaca.

– Ta procedura je uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama. Zato je i važno da se proširi delokrug programa „Startuj legalno” i sistema za prijavu sezonaca u građevinarstvu, turizmu i kućnim poslovima, uspostavi elektronski javni registar taksi i naknada… – nabraja Atanasov.

Za same radnike možda je najvažnije osiguranje od povreda, koje su veoma česte na takvim vrstama poslova, ali i činjenica da dok rade mogu da ostanu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ne gubeći naknade ukoliko su ih primali. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje na koji način će sistem naterati poslodavca da prijavi radnika i da li je moguće kontrolisati sva preduzeća i 350.000 poljoprivrednih gazdinstava u celoj Srbiji. U jednom takvom gazdinstvu u Ovči nadomak Beograda ističu da je na njima odgovornost da poštuju zakon i prijave radnike, ali podsećaju i da se tu ipak najviše računa na svest samog sezonskog radnika.

– Naši radnici mogu da provere da li smo ih prijavili putem aplikacije na mobilnom telefonu, što im je omogućeno od prošlog meseca. Ukoliko neki poslodavac to ne uradi, radnik o tome može odmah da obavesti inspekciju i time zaštiti i sebe i svoj rad – ističu u poljoprivrednom gazdinstvu.

Sezonci su dosad angažovani u bezmalo 100 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su u vezi sa  čišćenjem, sortiranjem, pakovanjem i skladištenjem poljoprivrednih proizvoda.

Po danu 300 dinara

Mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara (300 dinara po danu), dok su pre bili 10.200 dinara. Poslodavac može da angažuje jednog radnika najviše 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana angažovanja preko portala i ugovora o privremeno-povremenim poslovima. On može biti pravno lice, preduzetnik, kao i fizičko lice, odnosno poljoprivrednik. Poslodavci i radnici zaključuju usmeni ugovor koji stupa na snagu u momentu prijave preko onlajn portala.